GJ - Privredna komora Srbije

5. Zakljuĉak
Klimatske promene i prirodne katastrofe koje su posledica globalnog zagrevanja sve više ugroţavaju ţivot na
Zemlji. Sve više je neizvesno pitanje opstanka velikog broja ţivih vrsta, a ĉovek jedini moţe da spreĉi i
umanji ono što je sam stvorio. Ako uzmemo u obzir ĉinjenicu da su klimatske promene nastale kao posledica
preterane emisije gasova u atmosferu, industrija bi trebala da preuzme krivicu i u što kraćem roku drastiĉno
smanji emisiju štetnih gasova. Imajući u vidu da je globalno zagrevanje najveći neprijatelj ĉoveĉanstva,
problemi zaštite ţivotne sredine najbolje se rešavaju kombinacijom ekonomskih i trţišnih instrumenata.
Suština primene ekonomskih instrumenata je pravilno uspostavljanje cenovnog mehanizma korišćenja
resursa ţivotne sredine. Ukoliko se pri tome postigne da resursi ţivotne sredine budu pravilnije vrednovani,
onda će oni biti ravnopravno tretirani sa ostalim proizvodnim faktorima i efikasnije alocirani. Najsavremeniji
ekonomski instrument politike zaštite ţivotne sredine u razvijenim trţišnim privredama je trgovina
dozvolama za zagaĊenje. U ovom sluĉaju drţava je prevashodno zainteresovana za smanjenje opšteg nivoa
zagaĊenja, bez identifikovanja najvećeg emitera zagaĊenja. Dok je trţišna cena dozvole veća od graniĉnih
troškova smanjenja zagaĊenja, kompanije su zainteresovane za prodaju dozvola, to jest dok su graniĉni
troškovi smanjenja zagaĊenja veći od trţišne cene, dozvole, kompanije će biti zainteresovane za kupovinu
dozvola. Naţalost, svet i dalje mnogo više brine o novcu nego o hitnom rešavanju problema koji pogaĊaju
planetu Zemlju. Sve dok se blagodeti ĉiste vode, vazduha, biodiverziteta i sliĉno, posmatraju bez ekonomske
vrednosti, drţavna regulativa ostavlja malo prostora da kompanije dobrovoljno smanje zagaĊenje ispod
odreĊenog nivoa. Ĉini se da uvek ima ―dovoljno vremena‖ da se ti problemi reše, ali kad se radi o
finansijama, rešavanju se pristupa odmah.
Literatura:
1- http://www.pmf.ni.ac.rs/pmf/konferencije/ekofizika/staklena%20basta.pdf
2- http://www.mojafarma.rs/ Klimatske-promene/ promena.html
3- Hacker Sally; Cain Michael L.; Bowman William Dodgson, Ecology,Sunderland, Mass: Sinauer
Associates, ISBN 0-87893-083-3, 2008.
4- Saša Jovanović; Slobodan Savić; Zorica ĐorĊević, Globalno zagrevanje – ozbiljna pretnja razvoju i
opstanku ljudske civilizacije, 4 Nacionalna konferencija o kvalitetu ţivota, Festival kvaliteta 2009,
Kragujevac, 2009, st: 44-48.
5- Smith Robert Metcalf; Smith Thomas Edward, Elements of ecology, San Francisco: Pearson
Benjamin Cummings, ISBN 0-321-55957-6, 2009.
6- Neil C. Schofield, Commodity Derivatives Markets and Applications, England, 2007.
7- Jonathan M. Harris, Ekonomija ţivotne sredine i prirodnih resursa, savremen pristup, Datastatus,
Beograd, 2009.
8- Nedeljko Magdalinović; Marija Magdalinović-Kalinović, Upravljanje prirodnim resursima, Tercija,
Bor, 2011.
9- EU Emissions Trading Scheme: UK National Allocation Plan 2008 –2012. Department for
Environment, Food and Rural Affairs.
10- The World Bank: State and Trends of the Carbon Market 2006. The World Bank publishedtwo
documents, the first in May 2006 covering events in 2005 and an update inOctober 2006, which
extended the data to the 3rd quarter of 2006.
538