GJ - Privredna komora Srbije
GJ - Privredna komora Srbije GJ - Privredna komora Srbije
Krive graniĉnog troška kontrole MC C za navedene kompanije su prikazane na istoj osi, s tim što idu u razliĉitim pravcima. Smanjenje zagaĊenja za kompaniju A ide sa leva na desno, a za kompaniju B sa desna na levo. Ovaj naĉin prikazivanja nam omogućava da odredimo taĉku u kojoj je zadovoljen princip jednakosti (graniĉni troškovi kontrole za obe kompanije su jednaki). Dve kompanije, kao što smo već naveli, zajedno emituju 100 jedinica zagaĊenja, a cilj je da se zagaĊenje smanji za 40 jedinica. Da bi se to postiglo potrebno je da se izda 60 dozvola (1 dozvola = 1 jedinica zagaĊenja). Pretpostavimo da je osnovna raspodela dozvola bila 30 dozvola po firmi. Ukoliko ne postoji mogućnost trgovanja dozvolama, onda svaka firma mora smanjiti zagaĊenje za 20 jedinica. To je prikazano na sredini grafikona. U toj taĉki, graniĉni trošak kontrole za prvu kompaniju iznosi 200 $, a za drugu kompaniju 2.600 $. Slika 3. Sistem prenosivih dozvola za zagaĊenje Izvor: [7]. Na ovaj naĉin je postignuto smanjenje emisija, ali je sa ekonomskog aspekta ovakvo rešenje neefikasno. Troškovi kontrole za svaku firmu mogu se na grafikonu videti kao površina ispod krive MC C . Ukupna trošak prve kompanije za kontrolu zagaĊenja je predstavljen površinom A = 2.000 $, dok ukupan trošak druge kompanije obuhvata površine B + C + D = 6.000 $. MeĊutim, trgovina dozvolama moţe doprineti poboljšanju sveukupnog poloţaja i ekonomske efikasnosti posmatranih kompanija. Prva kompanija ima niske troškove kontrole zagaĊenja, te bi za nju bilo pogodno da smanji zagaĊenje za dodatnih 10 jedinica (ukupno 30 jedinica, ĉime bi iskoristila 10 dozvola, a ostalih 10 bi prodala drugoj firmi). Za drugu kompaniju će biti isplativo da kupi dodatnih 10 dozvola za zagaĊenje, što će joj omogućiti da zagaĊenje smanji za 10 jedinica. Ravnoteţna cena dozvola će biti 300 $, što predstavlja vrednost graniĉnih troškova kontrole zagaĊenja za obe kompanije, u taĉki gde prva kompanija smanjuje zagaĊenje za 30 jedinica, a druga kompanija za 10 jedinica. 535
U ostvarenoj ravnoteţi, ukupna trošak za kompaniju A iznosi 4.500 $ (površina A + B), a za kompaniju B 1.500 $ (površina C). Ukupan kombinovani trošak izosi 6.000 $. Površina D predstavlja neto uštedu koja je ostvarena primenom ovako efikasnog rešenja. Na slici 3 su prikazani troškovi sa trgovanjem i bez trgovanja. Moţemo izvesti zakljuĉak da trgovanje dozvolama doprinosi smanjenju kako pojedinaĉnih, tako i ukupnih troškova obe posmatrane kompanije u ovom sluĉaju. U izvesnoj meri, sistem prenosivih dozvola kombinuje prednosti direktnog regulisanja sistema i sistem naplata emisija. Na taj naĉin je omogućeno nadleţnim organima da postave ograniĉenje ukupnog nivoa zagaĊenja, a da uz to koriste trţišne procese za pronalaţenje efikasnog metoda za postizanje tog cilja. Ekonomski je opravdano da se omogući smanjenje zagaĊenja uz minimalne troškove [7]. 4.2 Trgovanje prenosivim dozvolama i berzanske transkacije Trţište dozvola EU obuhvata razliĉite naĉine i instrumente trgovanja u koje je moguće svrstati sledeće [9]: 1. Trenutni terminski poslovi; 2. Trgovina utemeljena na finansijskim osnovama; 3. Proizvodi za investiranje. Dozvole EU mogu se prodavati na bazi trenutno vaţeće cene sa rokom isporuke od 2 dana od datuma kupovine, dok se plaćanje obiĉno obavlja 5 dana nakon isporuke. Na osnovu konvencije, trţište terminskih transkacija za Dozvole EU usvojilo je naĉin da jedan dan u godini za obraĉun ovih dozvola bude 1. decembar. Mada je nasumice izabran, ipak je ovaj datum logiĉan jer se podudara sa krajem godine. Nema potrebe da se dozvola kupuje u januaru i da se tokom ostatka godine ĉuva, jer to samo stvara dodatne finansijske troškove. MeĊutim, pošto je ovu vrstu robe moguće stopostotno prodati, cenu jedne dozvole EU u periodu od naredne dve godine, moguće je izraĉunati korišćenjem uobiĉajenih tehnika prilikom obraĉunavanja terminskih cena. Pretpostavimo, recimo, da terminska cena za isporuku dozvola u decembru 2008., iznosi 20 novĉanih jedinica i da 12-meseĉni Euribor iznosi 5%. Ukoliko su svi ostali elemnti nepromenjeni, po ugovoru koji bi bio sklopljen za decembar 2009., moguće je ostvariti prihod od 10139 novĉanih jedinica. Ova razlika moţe se obraĉunati na sledeći naĉin. Dakle, ako bi neko kupio ugovor iz decembra 2008. godine i drţao ga godinu dana, morao bi da ,,pozajmi― iznos kupovne cene, zajedno sa trenutnom kamatnom stopom, izlaţući se troškovima tokom jedne godine od 10139 (20 × 5% × 365/360), ali bi ovaj ugovor isto tako mogao da proda i da ovu sumu zaradi. Iako se Dozvole EU mogu koristiti u skladu sa ciljevima smanjenja emisije gasova, oni koji trguju traţiće priliku da trguju njima i ukoliko je moguće zarade što više na ovim transakcijama. Geografska arbitraţa, takoĊe moţe dovesti do zarade na ovim dozvolama. Ako cena jedne Dozvole EU nije ujednaĉena i razlikuje se po geografskim lokacijama, onaj ko trguje ovim dozvolama moţe istu kupiti na jednoj, a zatim prodati na drugoj lokaciji kako bi iskoristio diferencijal. TakoĊe, bitna karakteristika trgovanja ovim dozvolama na berzi je da ukoliko trgovac smatra da je cena dozvole neodgovarajuća, moţe prodati i kupiti onu za koju smatra da mu više odgovara. Postoji takoĊe i trţište za Potvrde o smanjenoj emisiji gasova, na kome su ove dozvole klasifikovane prema tome da li su primarne ili sekundarne. Primarna potvrda o smanjenoj emisiji gasova je ona za koju moţe da se oĉekuje kredit iz projekta o mehanizmu za razvoj pomoću ĉistih tehnologija, meĊutim ove dozvole tek treba da se izdaju. Sekundarne potvrde o smanjenoj emisiji gasova premašuju cenu dozvola EU za isti datum dospeća ali imaju nešto niţu cenu od primarmih. Ono što je najvaţnije je da će trgovac sniziti cenu jedne dozvole EU za odreĊenu isporuku za onaj iznos koji odraţava postojanje rizika ako se spoje sa potvrdama o smanjenoj emisiji gasova. Kao po pravilu, Potvrde o smanjenoj emisiji gasova imaju tenedenciju da se prodaju po ceni koja je za 75- 90% vića od cene dozvola EU. U tabeli 1 prikazan je terminski ugovor za trgovanje potvrdama o smanjneoj emisiji gasova. Trgovina vaţi samo jedan dan i podrazumeva transakciju gotovinom koja je odreĊena kao varirajuća, odnosno nije fiksna. U izvesnom smislu, ovaj naĉin je sliĉan trgovanju ugovorima kod kojih prodavac mora da plati kupcu razliku izmeĊu trenutne vrednosti i vrednosti u trenutku ugovaranja, a koji je popularan na trţištu akcija [10]. 536
- Page 486 and 487: TEHNIĈKA REKULTIVACIJA DEGRADIRANI
- Page 488 and 489: Slika 2. Poprečni profili 1 -5 i
- Page 490 and 491: Tabela 4 - Granulometrijska analiza
- Page 492 and 493: 3. R.Lekovski, M.Mikić, M.Martinov
- Page 494 and 495: ANDENZITSKI PRST ISTOĈNO ODLAGALI
- Page 496 and 497: Slika 3. 3D prikaz Istoĉnog odlaga
- Page 498 and 499: Površine flotacijskog jalovišta
- Page 500 and 501: HIDROGEOLOŠKE KARAKTERISTIKE LEŢI
- Page 502 and 503: podzemnih voda. Kada se eksploataci
- Page 504 and 505: leţišta gde je kreĉnjaĉka stens
- Page 506 and 507: Slika 10 - Uprošćena geološka ka
- Page 508 and 509: NEMETALIĈNE MINERALNE SIROVINE - P
- Page 510 and 511: Kolicina adsorbovanog aresenata, mg
- Page 512 and 513: Sa Slike 3 se moţe videti da je i
- Page 514 and 515: Hercegovine. Pomijeranjem masa u kl
- Page 516 and 517: Slika 4. Velika livada u vršnom di
- Page 518 and 519: površinskom dijelu, stijene ovog k
- Page 520 and 521: FORMIRANJE SIROVINSKE DEPONIJE OPTI
- Page 522 and 523: Sirovinski deo obuhvata les, glinu,
- Page 524 and 525: 14,65 9,1 3,6 7,84 min 19,88 17,2 3
- Page 526 and 527: sadrţaja CaCO 3 od 13,26% (vrednos
- Page 528 and 529: REZULTATI HIDROGEOLOŠKIH I INŢENJ
- Page 530 and 531: deponija je formirana u uvali nasta
- Page 532 and 533: STRATEGIJA SMANJENJA GLOBALNOG ZAGR
- Page 534 and 535: 3. Kjoto protokol Slika 2. Odstupan
- Page 538 and 539: Tabela 1. Terminski ugovor Datum tr
- Page 540 and 541: METODOLOŠKI OKVIR IDENTIFIKACIJE A
- Page 542 and 543: 2.3. Opis proizvodnog procesa i nje
- Page 544 and 545: 3.2.1. Matriĉni metod procene rizi
- Page 546 and 547: 4.2. Princip vrednovanja stvarnih i
- Page 548 and 549: 5. ZAKLJUĈAK Iz priloţenih istra
- Page 550 and 551: Sl.1 Geografski poloţaj kamenoloma
- Page 552 and 553: Srednji koeficijent otkrivke iznosi
- Page 554 and 555: Prednost projektovanja u 3D okruţe
- Page 556 and 557: THE POSSIBLE USE OF FLY ASH FROM TH
- Page 558 and 559: Treći vid primene je u izradi gra
- Page 560 and 561: G L A V N E S T R U K T U R E D I N
- Page 562 and 563: Predmetna istraţna polja spadaju u
- Page 564 and 565: KARAKTERIZACIJA KAOLINSKE GLINE IZ
- Page 566 and 567: Gubitak mase, % DTA, V Slika 7. Dif
- Page 568 and 569: TEHNOLOGIJA IZVOĐENJA BUŠAĈKO-MI
- Page 570 and 571: paralelan autoputu, širine 6m i im
- Page 572 and 573: „uklanjanja― bouldera sa trase
- Page 574: obavezan nadzor inspektora policije
Krive graniĉnog troška kontrole MC C za navedene kompanije su prikazane na istoj osi, s tim što idu u<br />
razliĉitim pravcima. Smanjenje zagaĊenja za kompaniju A ide sa leva na desno, a za kompaniju B sa desna<br />
na levo. Ovaj naĉin prikazivanja nam omogućava da odredimo taĉku u kojoj je zadovoljen princip jednakosti<br />
(graniĉni troškovi kontrole za obe kompanije su jednaki).<br />
Dve kompanije, kao što smo već naveli, zajedno emituju 100 jedinica zagaĊenja, a cilj je da se zagaĊenje<br />
smanji za 40 jedinica. Da bi se to postiglo potrebno je da se izda 60 dozvola (1 dozvola = 1 jedinica<br />
zagaĊenja). Pretpostavimo da je osnovna raspodela dozvola bila 30 dozvola po firmi. Ukoliko ne postoji<br />
mogućnost trgovanja dozvolama, onda svaka firma mora smanjiti zagaĊenje za 20 jedinica. To je prikazano<br />
na sredini grafikona. U toj taĉki, graniĉni trošak kontrole za prvu kompaniju iznosi 200 $, a za drugu<br />
kompaniju 2.600 $.<br />
Slika 3. Sistem prenosivih dozvola za zagaĊenje<br />
Izvor: [7].<br />
Na ovaj naĉin je postignuto smanjenje emisija, ali je sa ekonomskog aspekta ovakvo rešenje neefikasno.<br />
Troškovi kontrole za svaku firmu mogu se na grafikonu videti kao površina ispod krive MC C . Ukupna trošak<br />
prve kompanije za kontrolu zagaĊenja je predstavljen površinom A = 2.000 $, dok ukupan trošak druge<br />
kompanije obuhvata površine B + C + D = 6.000 $. MeĊutim, trgovina dozvolama moţe doprineti<br />
poboljšanju sveukupnog poloţaja i ekonomske efikasnosti posmatranih kompanija. Prva kompanija ima<br />
niske troškove kontrole zagaĊenja, te bi za nju bilo pogodno da smanji zagaĊenje za dodatnih 10 jedinica<br />
(ukupno 30 jedinica, ĉime bi iskoristila 10 dozvola, a ostalih 10 bi prodala drugoj firmi). Za drugu<br />
kompaniju će biti isplativo da kupi dodatnih 10 dozvola za zagaĊenje, što će joj omogućiti da zagaĊenje<br />
smanji za 10 jedinica. Ravnoteţna cena dozvola će biti 300 $, što predstavlja vrednost graniĉnih troškova<br />
kontrole zagaĊenja za obe kompanije, u taĉki gde prva kompanija smanjuje zagaĊenje za 30 jedinica, a druga<br />
kompanija za 10 jedinica.<br />
535
Change language