GJ - Privredna komora Srbije
GJ - Privredna komora Srbije GJ - Privredna komora Srbije
3. Kjoto protokol Slika 2. Odstupanje od srednje vrednosti površine morskog leda na severnoj hemisferi U Drugom izveštaju sa MeĊuvladinog panela o klimatskim promenama, na osnovu dostupnih dokaza i rezultata istraţivanja, donosi se zakljuĉak da glavni faktor uticaja na promene klime predstavlja ljudski faktor, kao i da dalje aktivnosti ĉoveĉanstva u tehnološkom smislu predstavljaju pretnju daljeg razvoja i opstanka. Na osnovu ovih zakljuĉaka utrt je put za razvoj i potpisivanje Kjoto protokola u decembru 1997. godine. Protokol je postavio pojedinaĉne, zakonom definisane ciljeve odreĊenom broju industrijalizovanih zemalja koje su bile spremne da preduzmu korake u smanjenju emisije štetnih gasova. U cilju postizanja zakonske obaveznosti, protokol je morao biti ratifikovan od strane odreĊenog broja razvijenih zemalja, koje su bile voljne da na taj naĉin sebe proglase odgovornim i pored toga što imaju znaĉajan udeo u emisiji štetnih gasova na svetu. Zemlje, ĉlanice koje su ratifikovale protokol, postale su strane u meĊunarodnom sporazumu, iako ratifikovanje protokola nije zahtevalo da zemlje potpisnice zakonski usvoje obavezujuće ciljeve emisije gasova [6]. Protokol iz Kjota dao je okvir razliĉitim mehanizmima koji bi omogućili zemljama da ispune svoje obaveze. Svaka od zemalja za koju je Kjoto protokol zakonski bio obavezujući, odredila je graniĉne vrednosti emisije gasova, odnosno postavila ciljeve smanjenja emisije. Ciljevi smanjenja emisije razlikovali su se od zemlje do zemlje, a razlika se kretala od 8%-10% smanjenja štetnih gasova na osnovu mernih vrednosti iz 1990.god. Uprkos razliĉitom opsegu ciljeva, strane su se usaglasile da ukupno smanjenje emisije gasova bude 5% manje za period od 2008. do 2012.god. Protokol je u ponudi imao tri mehanizma koji su vodili ostvarenju zacrtanog plana: 1. Nacrt za kupovinu dozvola za emitovanje gasova; 2. Mehanizam razvoja pomoću ĉistih tehnologija; 3. Zajedniĉka implementacija strategije smanjenja gasova. Prva dva mehanizma imala su projektni, dok je treći imao trţišni pristup. Pobrojani mehanizmi, meĊutim, nikada nisu bili posmatrani kao jedini naĉin na osnovu koga bi zemlje trebalo da se uhvate u koštac sa emisijom štetnih gasova. Od zamalja potpisnica se oĉekivalo i sprovoĊenje adekvatne politike koja bi za podsticaj imala smanjenje emisije štetnih gasova. 4. Politike za kontrolu zagaĊenja Jedan od naĉina kontrole zagaĊenja jeste primena direktne regulative zagaĊivaĉkih aktivnosti. U tom smisli mogu se postaviti standardi emisija za odreĊene industrije ili proizvode koji će biti podloţni zakonskim odredbama. Sa takvom vrstom standarda se susreću ljudi na godišnjem tehniĉkom pregledu automobila. Naime, automobili moraju zadovoljiti postavljene standarde za emisiju iz auspuha [7]. 533
Standardi predstavljaju efikasan naĉin kontrole zagaĊenja koji imaju jasno odreĊen krajnji ishod. Propisima je precizno definisan maksimalno dopušten nivo zagaĊenja iznad koga zagaĊenje ne sme da bude emitovano. Primenom standarda obezbeĊuje se zaštita javnog zdravlja. MeĊutim, standardi pojedine zagaĊivaĉe stavljaju u neravnopravan poloţaj sa aspekta tehnologije. ProizvoĊaĉi koji su umogućnosti da nabave kvalitetniju i noviju tehnologiju emitovaće i manje zagaĊenja, za razliku o onih koji nisu u mogućnosti, te samim tim nisu u prilici da na jednostaviniji naĉin ispune postavljene standarde [8]. Nedostatak u primeni standarda je i taj što svi ekonosmki ĉinioci treba da zadovolje isti standard, a tu se javlja problem nefleksibilnosti. Fiksni standardi su korisini onda kada su zagaĊivaĉke aktivnosti sliĉe. Ali šta je sa industrijom koja ima više pogona razliĉite starosti i veliĉina? Stariji pogoni će teţe ispuniti postavljene standarde, što moţe dovesti do njihovog zatvaranja. Nasuprot tome, za savremenije pogone odreĊeni standard moţe biti suviše visoko postavljen, te im je na taj naĉin omogućeno da emituju koliĉinu zagaĊenja koju bi uz niske troškove mogli redukovati. Kada industrija obuhvata mnoštvo razliĉitih postrojenja moţe se uvesti sistem kontrole zagaĊenja zasnovane na trţištu. U takve sisteme spada oporezivanje ili naknada po jedinici emitovanog zagaĊenja. Primenom poreza podstiĉe se ekonomski interes zagaĊivaĉa da smanji zagaĊenje. Iznos plaćenih poreza na zagaĊenje je direktno proporcionalan koliĉini emitovanog zagaĊenja. Porezi su posebno dobar naĉin kontrole zagaĊenja materijama koje nemaju kumulativni uticaj na ţivotnu sredinu, kao što su to gasovi u atmosferi. MeĊutim, primenom poreza se ne moţe postići precizan ţeljeni rezultat u smanjenju zagaĊenja. Kompanije će emitovati toliku koliĉinu zagaĊenja koju su u mogućnosti da plate. Sve dok su ti troškovi manji od troškova rigoroznije kontrole zagaĊenja, kompanije će te troškove snositi. Prenosive dozvole na zagaĊenje predstavljau naroĉito pogodan naĉin kontrole emisija u atmosferu ugljendioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat „staklene bašte―. Preko datih dozvola se postavljaju ograniĉenja za celu teriotriju i u skladu sa time se odreĊeni broj dozvola dodeljuje kompanijama. Prenosivost dozvola oznaĉava mogućnost da kompanije meĊu sobom mogu da kupuju i prodaju navedene dozvole. U daljem tekstu će više biti reĉi o prenosivim dozvolama i efektima koji se njima mogu ostvariti. 4.1 Prenosive dozvole na zagaĊenje Ekonomska efikasnost u kontroli zagaĊenja predstavlja oĉiglednu prednost koja se moţe ostvariti. Kao što smo već rekli, jedan od nedostataka je taj što je nemoguće predvideti ukupan iznos smanjenja zagaĊenja koje će biti rezultat date naknade. Krenimo od pretpostavke da je cilj politike preciznije i konaĉno smanjenje nivoa zagaĊenja u okviru regiona. Ukupan broj izdatih dozvola odgovara koliĉini zagaĊenja koje se moţe emitovati. Te dozvole se mogu prodati na aukciji ili se mogu dodeliti postojećim kompanijama. Kompanije, koje su došle u posed dozvola, mogu njima trgovati meĊu sobom ili sa drugim zainteresovanim stranama. Kompanije same mogu izabrati da li će smanjiti zagaĊenje ili će kupiti dodatnu koliĉinu dozvola, ako su za to u mogućnosti. Ali, predviĊen okvir zagaĊenja se ne moţe premašiti. Zainteresovane privatne grupe mogu povući jedan broj dozvola, na taj naĉin smanjujući ukupnu koliĉinu zagaĊenja koju je moguće emitovati. Dozvole se mogu izdavati na odreĊen vremenski period nakon koga će se smanjiti broj ponovno izdatih dozvola, a samim tim će se smanjiti i nivo ukupnog zagaĊenja. Na taj naĉin se doprinosi efikasnosti sa ekonomskog i ekološkog stanovišta. U cilju ilustracije efekta koji se postiţe primenom prenosivih dozvola posluţićemo se primerom koji je dao Dţonatan Haris u knjizi „Ekonomija ţivotne sredine i prirodnih resursa―. Na slici 3 je prikazana pojednostavljena verzija sistema prenosivih dozvola. Prikazane su kompanije A i B od kojih svaka emituje po 50 jedinica zagaĊenja godišnje. Ukupan iznos emitovanog zagaĊenja je 100 jedinica godišnje. Cilj je da se ukupno godišnje zagaĊenje smanji za 60 jedinica. Graniĉni troškovi kontrole zagaĊenja nisu isti. Na slici 3 su prikazani razliĉiti naĉini distribuiranja ukupne redukcije od 40 jedinica izmeĊu dve firme. 534
- Page 484 and 485: Slika 3. Kinetiĉki model pseudo-dr
- Page 486 and 487: TEHNIĈKA REKULTIVACIJA DEGRADIRANI
- Page 488 and 489: Slika 2. Poprečni profili 1 -5 i
- Page 490 and 491: Tabela 4 - Granulometrijska analiza
- Page 492 and 493: 3. R.Lekovski, M.Mikić, M.Martinov
- Page 494 and 495: ANDENZITSKI PRST ISTOĈNO ODLAGALI
- Page 496 and 497: Slika 3. 3D prikaz Istoĉnog odlaga
- Page 498 and 499: Površine flotacijskog jalovišta
- Page 500 and 501: HIDROGEOLOŠKE KARAKTERISTIKE LEŢI
- Page 502 and 503: podzemnih voda. Kada se eksploataci
- Page 504 and 505: leţišta gde je kreĉnjaĉka stens
- Page 506 and 507: Slika 10 - Uprošćena geološka ka
- Page 508 and 509: NEMETALIĈNE MINERALNE SIROVINE - P
- Page 510 and 511: Kolicina adsorbovanog aresenata, mg
- Page 512 and 513: Sa Slike 3 se moţe videti da je i
- Page 514 and 515: Hercegovine. Pomijeranjem masa u kl
- Page 516 and 517: Slika 4. Velika livada u vršnom di
- Page 518 and 519: površinskom dijelu, stijene ovog k
- Page 520 and 521: FORMIRANJE SIROVINSKE DEPONIJE OPTI
- Page 522 and 523: Sirovinski deo obuhvata les, glinu,
- Page 524 and 525: 14,65 9,1 3,6 7,84 min 19,88 17,2 3
- Page 526 and 527: sadrţaja CaCO 3 od 13,26% (vrednos
- Page 528 and 529: REZULTATI HIDROGEOLOŠKIH I INŢENJ
- Page 530 and 531: deponija je formirana u uvali nasta
- Page 532 and 533: STRATEGIJA SMANJENJA GLOBALNOG ZAGR
- Page 536 and 537: Krive graniĉnog troška kontrole M
- Page 538 and 539: Tabela 1. Terminski ugovor Datum tr
- Page 540 and 541: METODOLOŠKI OKVIR IDENTIFIKACIJE A
- Page 542 and 543: 2.3. Opis proizvodnog procesa i nje
- Page 544 and 545: 3.2.1. Matriĉni metod procene rizi
- Page 546 and 547: 4.2. Princip vrednovanja stvarnih i
- Page 548 and 549: 5. ZAKLJUĈAK Iz priloţenih istra
- Page 550 and 551: Sl.1 Geografski poloţaj kamenoloma
- Page 552 and 553: Srednji koeficijent otkrivke iznosi
- Page 554 and 555: Prednost projektovanja u 3D okruţe
- Page 556 and 557: THE POSSIBLE USE OF FLY ASH FROM TH
- Page 558 and 559: Treći vid primene je u izradi gra
- Page 560 and 561: G L A V N E S T R U K T U R E D I N
- Page 562 and 563: Predmetna istraţna polja spadaju u
- Page 564 and 565: KARAKTERIZACIJA KAOLINSKE GLINE IZ
- Page 566 and 567: Gubitak mase, % DTA, V Slika 7. Dif
- Page 568 and 569: TEHNOLOGIJA IZVOĐENJA BUŠAĈKO-MI
- Page 570 and 571: paralelan autoputu, širine 6m i im
- Page 572 and 573: „uklanjanja― bouldera sa trase
- Page 574: obavezan nadzor inspektora policije
Standardi predstavljaju efikasan naĉin kontrole zagaĊenja koji imaju jasno odreĊen krajnji ishod. Propisima<br />
je precizno definisan maksimalno dopušten nivo zagaĊenja iznad koga zagaĊenje ne sme da bude emitovano.<br />
Primenom standarda obezbeĊuje se zaštita javnog zdravlja. MeĊutim, standardi pojedine zagaĊivaĉe stavljaju<br />
u neravnopravan poloţaj sa aspekta tehnologije. ProizvoĊaĉi koji su umogućnosti da nabave kvalitetniju i<br />
noviju tehnologiju emitovaće i manje zagaĊenja, za razliku o onih koji nisu u mogućnosti, te samim tim nisu<br />
u prilici da na jednostaviniji naĉin ispune postavljene standarde [8].<br />
Nedostatak u primeni standarda je i taj što svi ekonosmki ĉinioci treba da zadovolje isti standard, a tu se<br />
javlja problem nefleksibilnosti. Fiksni standardi su korisini onda kada su zagaĊivaĉke aktivnosti sliĉe. Ali šta<br />
je sa industrijom koja ima više pogona razliĉite starosti i veliĉina? Stariji pogoni će teţe ispuniti postavljene<br />
standarde, što moţe dovesti do njihovog zatvaranja. Nasuprot tome, za savremenije pogone odreĊeni<br />
standard moţe biti suviše visoko postavljen, te im je na taj naĉin omogućeno da emituju koliĉinu zagaĊenja<br />
koju bi uz niske troškove mogli redukovati.<br />
Kada industrija obuhvata mnoštvo razliĉitih postrojenja moţe se uvesti sistem kontrole zagaĊenja zasnovane<br />
na trţištu. U takve sisteme spada oporezivanje ili naknada po jedinici emitovanog zagaĊenja. Primenom<br />
poreza podstiĉe se ekonomski interes zagaĊivaĉa da smanji zagaĊenje. Iznos plaćenih poreza na zagaĊenje je<br />
direktno proporcionalan koliĉini emitovanog zagaĊenja. Porezi su posebno dobar naĉin kontrole zagaĊenja<br />
materijama koje nemaju kumulativni uticaj na ţivotnu sredinu, kao što su to gasovi u atmosferi. MeĊutim,<br />
primenom poreza se ne moţe postići precizan ţeljeni rezultat u smanjenju zagaĊenja. Kompanije će<br />
emitovati toliku koliĉinu zagaĊenja koju su u mogućnosti da plate. Sve dok su ti troškovi manji od troškova<br />
rigoroznije kontrole zagaĊenja, kompanije će te troškove snositi.<br />
Prenosive dozvole na zagaĊenje predstavljau naroĉito pogodan naĉin kontrole emisija u atmosferu<br />
ugljendioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat „staklene bašte―. Preko datih dozvola se postavljaju<br />
ograniĉenja za celu teriotriju i u skladu sa time se odreĊeni broj dozvola dodeljuje kompanijama. Prenosivost<br />
dozvola oznaĉava mogućnost da kompanije meĊu sobom mogu da kupuju i prodaju navedene dozvole. U<br />
daljem tekstu će više biti reĉi o prenosivim dozvolama i efektima koji se njima mogu ostvariti.<br />
4.1 Prenosive dozvole na zagaĊenje<br />
Ekonomska efikasnost u kontroli zagaĊenja predstavlja oĉiglednu prednost koja se moţe ostvariti. Kao što<br />
smo već rekli, jedan od nedostataka je taj što je nemoguće predvideti ukupan iznos smanjenja zagaĊenja koje<br />
će biti rezultat date naknade.<br />
Krenimo od pretpostavke da je cilj politike preciznije i konaĉno smanjenje nivoa zagaĊenja u okviru regiona.<br />
Ukupan broj izdatih dozvola odgovara koliĉini zagaĊenja koje se moţe emitovati. Te dozvole se mogu<br />
prodati na aukciji ili se mogu dodeliti postojećim kompanijama. Kompanije, koje su došle u posed dozvola,<br />
mogu njima trgovati meĊu sobom ili sa drugim zainteresovanim stranama. Kompanije same mogu izabrati da<br />
li će smanjiti zagaĊenje ili će kupiti dodatnu koliĉinu dozvola, ako su za to u mogućnosti. Ali, predviĊen<br />
okvir zagaĊenja se ne moţe premašiti.<br />
Zainteresovane privatne grupe mogu povući jedan broj dozvola, na taj naĉin smanjujući ukupnu koliĉinu<br />
zagaĊenja koju je moguće emitovati. Dozvole se mogu izdavati na odreĊen vremenski period nakon koga će<br />
se smanjiti broj ponovno izdatih dozvola, a samim tim će se smanjiti i nivo ukupnog zagaĊenja. Na taj naĉin<br />
se doprinosi efikasnosti sa ekonomskog i ekološkog stanovišta.<br />
U cilju ilustracije efekta koji se postiţe primenom prenosivih dozvola posluţićemo se primerom koji je dao<br />
Dţonatan Haris u knjizi „Ekonomija ţivotne sredine i prirodnih resursa―.<br />
Na slici 3 je prikazana pojednostavljena verzija sistema prenosivih dozvola. Prikazane su kompanije A i B od<br />
kojih svaka emituje po 50 jedinica zagaĊenja godišnje. Ukupan iznos emitovanog zagaĊenja je 100 jedinica<br />
godišnje. Cilj je da se ukupno godišnje zagaĊenje smanji za 60 jedinica. Graniĉni troškovi kontrole<br />
zagaĊenja nisu isti. Na slici 3 su prikazani razliĉiti naĉini distribuiranja ukupne redukcije od 40 jedinica<br />
izmeĊu dve firme.<br />
534
Change language