GJ - Privredna komora Srbije

3. Kjoto protokol
Slika 2. Odstupanje od srednje vrednosti površine morskog leda na severnoj hemisferi
U Drugom izveštaju sa MeĊuvladinog panela o klimatskim promenama, na osnovu dostupnih dokaza i
rezultata istraţivanja, donosi se zakljuĉak da glavni faktor uticaja na promene klime predstavlja ljudski
faktor, kao i da dalje aktivnosti ĉoveĉanstva u tehnološkom smislu predstavljaju pretnju daljeg razvoja i
opstanka. Na osnovu ovih zakljuĉaka utrt je put za razvoj i potpisivanje Kjoto protokola u decembru 1997.
godine.
Protokol je postavio pojedinaĉne, zakonom definisane ciljeve odreĊenom broju industrijalizovanih zemalja
koje su bile spremne da preduzmu korake u smanjenju emisije štetnih gasova. U cilju postizanja zakonske
obaveznosti, protokol je morao biti ratifikovan od strane odreĊenog broja razvijenih zemalja, koje su bile
voljne da na taj naĉin sebe proglase odgovornim i pored toga što imaju znaĉajan udeo u emisiji štetnih
gasova na svetu. Zemlje, ĉlanice koje su ratifikovale protokol, postale su strane u meĊunarodnom
sporazumu, iako ratifikovanje protokola nije zahtevalo da zemlje potpisnice zakonski usvoje obavezujuće
ciljeve emisije gasova [6]. Protokol iz Kjota dao je okvir razliĉitim mehanizmima koji bi omogućili
zemljama da ispune svoje obaveze. Svaka od zemalja za koju je Kjoto protokol zakonski bio obavezujući,
odredila je graniĉne vrednosti emisije gasova, odnosno postavila ciljeve smanjenja emisije. Ciljevi smanjenja
emisije razlikovali su se od zemlje do zemlje, a razlika se kretala od 8%-10% smanjenja štetnih gasova na
osnovu mernih vrednosti iz 1990.god. Uprkos razliĉitom opsegu ciljeva, strane su se usaglasile da ukupno
smanjenje emisije gasova bude 5% manje za period od 2008. do 2012.god.
Protokol je u ponudi imao tri mehanizma koji su vodili ostvarenju zacrtanog plana:
1. Nacrt za kupovinu dozvola za emitovanje gasova;
2. Mehanizam razvoja pomoću ĉistih tehnologija;
3. Zajedniĉka implementacija strategije smanjenja gasova.
Prva dva mehanizma imala su projektni, dok je treći imao trţišni pristup. Pobrojani mehanizmi, meĊutim,
nikada nisu bili posmatrani kao jedini naĉin na osnovu koga bi zemlje trebalo da se uhvate u koštac sa
emisijom štetnih gasova. Od zamalja potpisnica se oĉekivalo i sprovoĊenje adekvatne politike koja bi za
podsticaj imala smanjenje emisije štetnih gasova.
4. Politike za kontrolu zagaĊenja
Jedan od naĉina kontrole zagaĊenja jeste primena direktne regulative zagaĊivaĉkih aktivnosti. U tom smisli
mogu se postaviti standardi emisija za odreĊene industrije ili proizvode koji će biti podloţni zakonskim
odredbama. Sa takvom vrstom standarda se susreću ljudi na godišnjem tehniĉkom pregledu automobila.
Naime, automobili moraju zadovoljiti postavljene standarde za emisiju iz auspuha [7].
533