GJ - Privredna komora Srbije

ikada moći da obezbede dovoljno energije? Imajući u vidu sve napred navedeno, jasno je da klimatske
promene definitivno imaju potencijal da uzdrmaju temelje naše civilizacije.
Diskusije o globalnom zagrevanju bavile su se raznim pitanjima, poĉevši od toga da li na zemlji zaista
postaje sve toplije, pa sve do razmatranja stepena do kog je ljudski faktor doprineo globalnom zagrevanju.
[2]. Globalna povećanja koncentracije ugljen-dioksida prouzrokovana su korišćenjem fosilnih goriva, dok je
povećana koncentracija metana i azot oksida prvenstveno posledica poljoprivrednih aktivnosti. Izveštaj sa
ĉetvrte MeĊudrţavne konferencije o klimatskim promenama (IPCC) je ukazao da se koncentracija ugljen–
dioksida povećala sa 280 milliona ĉestica (ppm) u pre-industrijskom periodu na 379 miliona ĉestica (ppm)
do 2005. godine. Druga vrednost odnosi se na period posmatranja od 650.000 godina, i kretala se u intervalu
od 180 ppm do 300 ppm. Oĉekivana stopa povećanja koncentracije do kraja veka iznosi ĉak 800 ppm.
Pojedini nauĉnici tvrde da bi koliĉina ugljen-dioksida koja se trenutno emituje mogla da se zadrţi u
artmosferi narednih 200 godina. Smatra se da globalno zagrevanje dovodi do sledećih posledica [3]:
1. Porast nivoa mora;
2. Porast temperature vazduha;
3. Promena koliĉine padavina - povećan broj ekstremnih vremenskih nepogoda;
4. Otapanje ledenog omotaĉa na polovima
5. Promene smera kretanja morskih struja (postoji mogućnost da Golfska struja ―promeni svoj smer
kretanja ‖ što bi izazvalo pad temperature na severo-zapadu Evrope).
Porast nivoa mora posledica je otapanja gleĉera i polarnih kapa ali i efekta toplotnog širenja celokupne
vodene mase. Podaci dobijeni pomoću satelita (sl. 1) pokazuju da se godišnja proseĉna rasprostranjenost
Arktiĉkog morskog leda smanjuje po stopi od 2.7 % po deceniji, naroĉito u letnjem periodu.
Slika 1. Promena godišnjeg minimuma morskog leda na severnoj hemisferi
Izvor: [4].
Porast temperature zabeleţen je u celom svetu, ali je veći na severnim geografskim širinama [4]. Pored toga
primećeno je da se kopnene površine zagrevaju brţe od vodenih, odnosno od okeana. Kao rezultat
povećanog nivoa ugljen-dioksida predviĊa se da će temperatura na površini zemlje porasti od 1,4 - 5,8 C, u
periodu do 2100.god. Radi poreĊenja, potrebno je istaći podatak da se temperatura na Zemlji u periodu od
1900. godine, pa sve do danas, povećala za 0,7 C. Postoji znaĉajan rizik od povećanja temperature za ĉak i
više od 5 C do kraja ovog veka, ukoliko vrednosti emisije gasova nastave da rastu po sadašnjoj stopi.
Povećanje temperature od 5 C je nešto što se u istoriji ljudske civilizacije nikada nije dogodilo.
Zabeleţene su izvesne promene koliĉine padavina, kao i kod porasta ekstremnih vremenskih nepogoda.
Znatno je veća stopa i jednih i drugih u istoĉnim delovima Severne i Juţne Amerike, severnoj Evropi, u
severnoj i srednjoj Aziji.. Sa druge strane deficit padavina zabeleţen je na Mediteranu, u juţnoj Africi i u
delovima juţne Azije. Postoje odreĊeni dokazi o povećanju aktivnosti tropskih ciklona na severnom
Atlantiku i drugim delovima sveta ali je za sada ipak teško utvrditi dugoroĉne trendove [5].
Promene u ledu, snegu i smrznutom tlu (slika 2) uticale su na povećanje broja i veliĉine ledniĉkih jezera,
pogoršale su stabilnost tla u planinama i drugim permafrost ("veĉito" zamrznuto tlo) regijama i dovele do
promena u nekim arktiĉkim i antarktiĉkim ekosistemima.
532