GJ - Privredna komora Srbije

STRATEGIJA SMANJENJA GLOBALNOG ZAGREVANJA UVOĐENJEM
DOZVOLA ZA EMITOVANJE GASOVA
Apstrakt
THE STRATEGY OF REDUCING GLOBAL WARMING BY
INTRODUCING LICENSES FOR GAS EMISSIONS
Dragica Stojanović 1 , Biljana Ilić 2 , Gabrijela Popović 3
Fakultet za menadţment Zaječar
Klimatskim promenama i prirodnim katastrofama, koje se javljaju kao posledice globalnog zagrevanja, sve se više
ugroţava ţivot na Zemlji. Globalno zagrevanje, kao posledica štetnih gasova nastalih usled savremene ljudske
aktivnosti, definiše se kao povećanje proseĉne temperature zemljine atmosfere i okeana. Pitanje opstanka velikog broja
ţivih vrsta je neizvesno. U tu svrhu potrebno je preduzeti odtreĊene akcije i odrediti graniĉne vrednosti koliĉine
emitovanih gasova na globalnom nivou. Jedan od naĉina smanjenja emisije štetnih gasova jesu prenosive dozvole za
zagaĊenje. U radu je istaknut znaĉaj uvoĊenja ovih dozvola kao sredstava za smanjenje posledica industrijalizacije.
Ključne reči: klimatske promene, globalno zagrevanje, dozvole za emitovanje gasova
Abstract
Climate changes and natural disasters, which occur as a result of global warming, threatening life on Earth more and
more. Global warming, as a result of harmfull human emission is defined as increase in average temperature of the
atmosphere and ocean. The question of survival of a large number of species is uncertain. Because of that it is necessary
to take action and determine some limits of gas emissions on a global scale. Licenses for emissions are way for reducing
gas emissions. The point of paper is importance of introducing these licenses as a tool for reducing the effects of
industrialization.
Key words: climate change, global warming, gas license
1. Uvod
Demografska eksplozija i brzi napredak ĉoveĉanstva u tehnološkom smislu su dominantne karakteristike
razvoja ljudske civilizacije u XX veku, što je uzrokovalo izraţene klimatske promene. Brzi rast potreba za
energijom pratio je ubrzani rast populacije. Procenjeno je da bi već oko 2020. godine moglo doći do
povećanja korišćenja energije za ĉak 60% u odnosu na nivo istih potreba iz 2008. godine. Ukoliko bi fosilna
goriva i dalje imala najviše uĉešća u dobijanju energije, moţe se zakljuĉiti da bi došlo do izrazitog povećanja
emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte (GHG – greenhouse gases) [1]. U cilju eliminisanja
mogućnosti odvijanja klimatskih promena po najgorem mogućem scenariju i u cilju smanjenja i adekvatne
kontrole globalne atmosferske koncentracije ugljen dioksida, metana, azot oksida i ostalih štetnih gasova
neophodno je preduzeti odreĊene sveobuhvatne mere. S obzirom na to da planeta Zemlja i njen celokupni
klimatski sistem nisu u mogućnosti da izdrţe pritisak povećanja ljudske populacije i njenih sve većih
energetskih potreba, demografski i tehnološki razvoj morali bi se, bez sumnje, prilagoditi ograniĉenim
mogućnostima i kapacitetima ĉovekovog jedinog doma – planete Zemlje. Donošenjem Okvirne konvencije
UN o promeni klime (UNFCCC) 1992. godine, kao i njenim Kyoto protokolom usvojenim 1997. godine,
meĊunarodna zajednica je uspostavila principe, institucionalne mehanizme i pravila za rešavanje problema
globalnog zagrevanja. Krajnji cilj Okvirne konvencije UN o promeni klime odnosi se na obezbeĊivanje
stabilizacije atmosferskih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte na bezbednom nivou. U cilju
realizacije koncepta odrţivog razvoja i zaštite ţivotne sredine, neminovno se nameće pitanje ekonomskih
instrumenata. Upotrebom ovih instrumenata ne deluje se direktno na primenu drugaĉije tehnologije ili
ekoloških standarda, već se nastoji da se njihovom primenom isprave nepravilnosti.
2. Posledice klimatskih promena
Većina nauĉnika širom planete nas upozorava da su klimatske promene prisutne i oĉigledne, a da njihove
posledice bez sumnje poprimaju sve veće razmere. Ĉesto se pitamo: Da li vruća leta i blage zime
nagoveštavaju globalni preokret? Da li će Alpi uskoro ostati bez gleĉera? I zašto se klima menja? Guši li
„protokol Kjoto― privredu? Moţemo li da utiĉemo na klimatski sistem? I da li će obnovljivi izvori energije
531