GJ - Privredna komora Srbije

5.1.Diskusija rezultata
U 2011.godini formirana je deponija od 141.666m 3 r sirovine sa sledećim % uĉešća:
-lesa od 38,38%,
-gline od 42,26% i
-peska od 19,36% .
Slika 2.Dijagram uĉešća pojedinih komponenti u formiranju deponije
Proseĉne vrednosti praćenih parametara kvaliteta sirovine na deponiji u 2011.godini:
% relativne vlage 16,70
% CaCO3 12,19
% ostatka na situ 0,063mm 12,74
% gubitka ţarenjem 9,47
Posmatrajući tabelu broj 3 moţe se konstatovati da se deponija 1 formirala na nezavršenoj deponiji iz
2010.godine. Analizom podataka o kvalitetu sirovine na nezavršenoj deponiji iz 2010.godine konstatovali
smo da na njoj nedostaje gline i peska , tako da se prilikom formiranja deponije 1 u 2011.godini, vodilo
raĉuna da se smanji uĉešće lesa na 30,93%, a poveća uĉešće gline na 37,83%, kao i uĉešće peska na 31,25%,
kako bi se u konaĉnosti dobio odgovarajući kvalitet na uproseĉenoj deponiji. Analizirajući deponiju 2, moţe
se reći da se prilikom formiranja ove deponije koristio sloj peska sa severoistoĉne strane leţišta koji je bio
ĉist i imao veliki ostatak na situ veliĉine otvora od 0,063mm (50,41%), te se moralo smanjiti uĉešće ovog
sloja na deponiji na 16,16% i povećati uĉešće gline na 44,17%, kako bi se u konaĉnosti dobio odgovarajući
kvalitet na uproseĉenoj deponiji. Za formiranje deponije 3, koristio se les sa severoistoĉne strane leţišta koji
je bio dosta glinovit, a i zbog ranijeg klizanja terena, dosta je izmešan sa glinama, te se uĉešće lesa smanjilo
na 37,89%, a povećalo uĉešće peska na 22,72% kako bi se ostvario zahtevani kvalitet na uproseĉenoj
deponiji. Pri formiranju deponije 4, korišćen je les koji je eksploatisan najvećim delom sa severoistoĉnog
dela leţišta i to sa etaţa na koti 132 - (les je na ovim etaţama dosta peskovit – zastupljeni sitnozrni peskovi i
prašine), te se pojavila potreba da se smanji uĉešće lesa na 38,06%, a poveća uĉešće gline na 46,15%. Gline
su eksploatisane na zapadnoj strani leţišta (kote 128-134mnv), gde se nailazilo na soĉiva sivo plavih
prašinastih i peskovitih glina tako da se moralo smanjiti uĉešće peska na 15, 79%. U konaĉnosti, na deponiji
4 je ostvaren nešto veći sadrţaj ostatka na situ otvora veliĉine 0,063mm, koji iznosi 14,63%, a koji će se
rešiti tokom eksploatacije ove deponije, direktnim dodavanjem gline i mešanjem pre doziranja u sanduĉasti
dodavaĉ.
Prema rezultatima dobijenim u 2011. godini za formiranje deponije utrošeno je:
54.372m 3 r lesa relativne vlage 15,72% (vrednosti za vlagu su se kretale od 13,96% do 16,69%),
524