GJ - Privredna komora Srbije

Donji ĉlan karakterišu raznobojne gline, ugljevite gline, peskovi i sitnozrni šljunkovi. Od glina preovlaĊuju
kaolinitske gline. Donji ĉlan nastao je na fruškogorskoj periferiji donjeg paludinskog slatkovodnog jezera u
kome su dominirali uslovi marginalne plitkovodne sredine sa muljevitim ravnicama. Ovi uslovi su izuzetno su
pogodni za nastanak veoma kvalitetnih opekarskih sirovina.
Gornji ĉlan je takoĊe nastao u slatkoj vodenoj sredini, ali pod skoro stalnim pojaĉanim, ali promenljivim
uticajima fruškogorskih pritoka koje su se u to vreme ulivale u jezero.
Geološki stub gornjeg ĉlana u većini ĉine sitnozrni peskovi sa kosom slojevitošću i soĉiva sitnozrnih šljunkova.
ReĊe su zastupljena soĉiva peskovitih alevrita i peskovitih glina sa horizontalnom slojevitošću, a veoma su retka
soĉiva glina.Gornji ĉlan formacije je nastao u uslovima preplitanja jezerskih i reĉnih uticaja koji nisu pogodni za
nastanak kvalitetnih opekarskih sirovina.
3. GEOLOŠKA GRAĐA LEŢIŠTA
Geološki stub opekarskih sirovina, leţišta „Straţilovo― ĉini Potoranjska formacija pliocenske starosti. Sastoji se
od donjeg i gornjeg ĉlana koji imaju vrlo razliĉite osobine.Donji ĉlan izgraĊen je od raznobojnih glina,
peskovitih glina, ugljevitih glina, uglja, peskova i sitnozrnih šljunkova. Ovaj deo geološkog stuba ima debljinu
veću od 20m. Glavni ĉinioci u stubu su raznobojne gline: plavo-zelenkaste, ţuto-plave i braonkaste boje.
Granulometrijski posmatrano to su preteţno alevritiĉne gline. Po mineralnom sastavu gline su kaolinitske i
većinom karbonatne. Javljaju se u slojevima i paketima debljine do 4m. Smenjuju ih slojevi i soĉiva peskovitih
glina i peskova sive do smeĊe boje. TakoĊe se javljaju soĉiva i tanki slojevi ugljevitih glina i uglja. Retko se
javljaju soĉiva sitnozrnih glinovitih šljunkova. Donji ĉlan po litološkim, hemijskim i fiziĉko-tehniĉkim
osobinama predstavlja glavnu opekarsku sirovinu ovog leţišta.Gornji ĉlan Potoranjske formacije debeo je oko
20m. IzgraĊen je preteţno od kososlojevitih peskova razliĉite boje i granulacije. Horizontalna slojevitost se
reĊe zapaţa. Peskovi su ĉešće alevritiĉni, a ponekad i glinoviti. Sitnozrni šljunak se javlja u obliku soĉiva i
znatno ĉešće nego kod donjeg ĉlana.Gline se javljaju vrlo retko. Ovaj ĉlan pripada srednjim paludinskim
slojevima gornjeg pliocena odnosno romanskom katu. U mineralgenetskom pogledu je jalovi deo formacije i
vrlo malo se koristi u kompozitu za opekarsku sirovinu.
4. KARAKTERISTIKE SIROVINE
Gledajući leţište u celini, sirovina u njemu, u mineraloškom pogledu predstavlja mešavinu minerala
hidratisanih alumosilikata (gline), kvarca, feldspata, liskuna, karbonata, hlorita, organske materije i akcesornih
minerala (amfibol, epidot, turmalin, granat, rutil, cirkon itd.).
Na osnovu rezultata granulometrijske analize, moţe se konstatovati da se radi o alevritsko-glinovitom
materijalu, tj. o praškasto-glinovitom tipu opekarske sirovine.
U graĊi leţišta uĉestvuju sledeći sedimenti:
• Humus,
• Les svetloţute i tamnoţute boje sa jednim slojem pogrebene zemlje,
• Pesak razliĉite granulacije,
• Šljunak sitnije granulacije,
• Crvene i ţuto-plave plastiĉne gline,
• Glinoviti pesak razliĉite granulacije,
• Plavo-sive-zelenkaste peskovite gline,
• Ugljevite gline sa proslojcima treseta,
• Peskovita ţuta glina,
• Sivi glinoviti pesak,
• Sloj treseta sa proslojcima tamno sive ugljevite gline,
• Tamnosivi ugljeviti pesak,
• Zelenkasto-plavi peskovi.
Debljina produktivnog sloja kreće se od 15m do 24m. Odnos korisne komponente i jalovine je 1:0,84.
520