GJ - Privredna komora Srbije

površinskom dijelu, stijene ovog kompleksa su više raspadnute, što omogućava pojavu manjih akumulacija
podzemnih voda koje u hipsometrijski niţim dijelovima terena izdanjuju u vidu povremenih i stalnih izvora
manje izdašnosti. Istoĉni dio „klizišta Kukovi― ograniĉen je potokom „Gradišće― koji je usjekao duboko
korito na kontaktu izmeĊu kreĉnjaka i sedimenata u podruĉju „klizišta Kukovi―. Potok ima stalni tok i dio
podzemnih voda, sa površine „klizištaKukovi―, biva dreniran prema koritu ovog potoka. Dio površinskih i
podzemnih voda dreniraju duboko usjeĉena korita povremenih potoka od središnjeg dijela „klizišta Kukovi―
prema Jablaniĉkom jezeru. Posebno je znaĉajno dreniranje voda prema kaptiranom izvoru „Spomen ĉesma―
uz magistralni put Konjic- Jablanica. Duboko usjeĉeno korito potoka Crnaja drenira zapadnu stranu podruĉja
„klizišta Kukovi―. Cestovni tunel „Crnaja― u duţini od 550m prolazi kroz juţni dio podruĉja „klizišta
Kukovi― i predstavlja poseban drenaţni sistem koji je u svako doba godine aktivan bez obzira na sve mjere
da se sprijeĉi dotok vode u tunel. TakoĊe i ţeljezniĉki tuneli, na neki naĉin, predstavljaju drenaţne objekte
jer se voda evidentno procjeĊuje u tunel na spojevima betonskih segmenata (najviše u tunelu Kuk I). Kao
drenaţni objekti sluţe i istraţni potkopi koji su izraĊeni za istraţivanje inţenjerskogeoloških uslova u
masivu.
Slika 9. Istraţni potkop uz prugu.
Na osnovu provedenih istraţivanja moţe se zakljuĉiti da se u zoni „klizišta Kukovi― javljaju znaĉajne
koliĉine površinskih i podzemnih voda ĉije kretanje je uslovljeno geološkom graĊom, morfologijom terena,
postojanjem duboko usjeĉenih korita potoka, postojanjem tunela, zasjeka, istraţnih potkopa. Postojanje više
povremenih potoka koji su usjekli duboko korito u dijelu terena prema Jablaniĉkom jezeru govori u prilog da
vode iz vršnih dijelova „klizišta Kukovi―, pribliţno na polovini duţine klizišta izbijaju na površinu i teku
površinski prema Jablaniĉkom jezeru. Veoma mali broj izvora sa malom izdašnosti u zoni potpornih zidova
duţ ţeljezniĉke pruge govore u prilog ovoj ĉinjenici. Dreniranje vode odvija se i u zoni cestovnog tunela koji
je hipsometrijski visoĉije u odnosu na ţeljezniĉke tunele. Voda u masivu, obzirom na uslove dreniranja, nije
uticala na globalnu stabilnost podruĉja ograniĉenog kao „klizište Kukovi―.
Zakljuĉak
Inţenjerskogeološka i hidrogeološka istraţivanja uslova u padini stijenskog masiva Kukovi pokazala su da
postoji vrlo sloţena graĊa masiva koja zbog specifiĉne morfologije terena ne pokazuje znakove globalne
nestabilnosti koja se naziva „klizište Kukovi―. I ako se već dugi niz godina (od 1956. godine) ovo podruĉje
tretira kao klizište još uvijek nisu pruţeni sigurni dokazi da to klizište stvarno i postoji. Buduća geodetska
osmatranja niza geodetskih taĉaka, koje će se osmatrati ĉetiri puta godišnje, u periodu od ĉetiri godine, treba
da potvrde ili opovrgnu iznesene postavke dobivene na osnovu inţenjerskogeoloških i hidrogeoloških
istraţivanja, kao i drugih istraţivanja koja su do sada provedena. Ovim radom smo ţelili skrenuti paţnju na
jedan aktuelni problem koji ima razliĉiti tretman zavisno od struke i struĉnjaka, koji problem da li je neki
teren klizište ili nije, rješavaju na razliĉite naĉine.
517