GJ - Privredna komora Srbije

Indeks adsorpcije, %
Indeks adsorpcije, %
da su ovako nastali aktivni centri odgovorni za adsorpciju arsenata [9]. Osim modifikacije zeolita sa Fe
jonima, adsorpcija arsenata, kao i drugih neorganskih anjona – hromata, sulfata, fosfata, moţe se znatno
poboljšati i sa modifikacijom zeolita sa dugolanĉanim organskim katjonima [10].
Pored pomenutih potencijalnih primena, novi pristupi na spreĉavanju dejtva miktoksina, odnosno na
detoksifikaciji hrane zagaĊene mikotoksinima su fokusirani na osvajanju efikasnih adsorbenata koji se kao
aditivi dodaju stoĉnoj hrani u odreĊenoj koliĉini. Njihov zadatak je da efikasno, selektivno i brzo adsorbuju
mikotoksine u digestivnom traktu ţivotinja i na taj naĉin smanje njihovu biodostupnost. Zeoliti i minerali
glina, sa većom ili manjom efikasnošću adsorbuju razliĉite mikotoksine. Da bi se povećava efikasnost
adsorpcije slabo polarnih molekula mikotoksina i gline i zeolit se modifikuju sa dugolanĉanim organskim
katjonima (najĉešće kvaternarne amonijum soli). Struktura glina je takva da su svi izmenljivi katjoni
podjednako dostupni za izmenu, bilo sa drugim neorganskim katjonima, bilo sa velikim organskim
katjonima. Za razliku od glina, zeoliti imaju znatno veći kapacitet katjonske izmene, ali su sva izmenljiva
mesta dostupna za izmenu sa neorganskim i malim organskim katjonima, dok se zamena sa dugolanĉanim
organskim katjonima odigrava samo na spoljašnjoj površini minerala, odnosno za izmenu sa njima je
dostupno samo oko 10% od ukupno broja izmenljivih poloţaja. Upravo zbog ovih osobina, odnosno
delimiĉne korekcije površinskog naelektrisanja, zeoliti su znatno pogodniji od bentonitskih glina. U
poreĊenju sa bentonitom kod kojeg je za modifikaciju sa dugolanĉanim organskim katjonima potreban visok
sadrţaj organske faze (15-20%), kod organo modifikovanog zeolita, sa niskim sadrţajem organske faze (1-
2%), se postiţe visok stepen uklanjanja razliĉitih slabo polarnih mikotoksina.
Na Slici 3 je prikazana adsorpcija jednog od mikotoksina (zearalenona) na prirodnom zeolitu i bentonitu, kao
i na organozeolitima i organobentonitima sa razliĉitim sadrţajem organskog katjona. Koliĉine organske faze
korišćene za modifikaciju zeolita su 1, 2, 3, 5 i 10 meg/100g, dok je koliĉina organske faze za modifikaciju
bentonita iznosila 10, 20, 30, 50 i 100 meq/100g [12].
120
100
87
95
99 100 100
80
60
40
32.5
20
0
Cli OZ-1 OZ-2 OZ-3 OZ-5 OZ-10
120
100
80
65
78.4
99 100 100
60
40
20
21 21
0
Ca-
Mont
Na-Ca-
Mont
OB-10 OB-20 OB-30 OB-50 OB-100
Slika 3: Adsorpcija zearalenona na prirodnom zeolitu, bentonitu, organozeolitima i organobentonitima.
510