GJ - Privredna komora Srbije

Kolicina adsorbovanog aresenata, mg/g
Kolicina adsorbovanog arsenata, %
Količina adsorbovanog olova, %
100
80
Prirodni zeolit
Fe (III) modifikovani zeolit
60
40
20
0
10 25 50 75 100 250 500 1000
Masa adsorbenta, mg
Slika 1. Adsorpcija olova na prirodnom i Fe modifikovanom zeolitu: a) Koliĉina adsorbovanog olova u
funkciji sadrţaja adsorbenta; b) Procenat adsorbovanog olova u funkciji sadrţaja adsorbenta.
Pored katjonskih zagaĊivaĉa, anjonski zagaĊivaĉi, na primer arsenati su prisutni u prirodnim vodenim
sistemima kao rezultat prirodnih i drugih antropogenih aktivnosti. Uklanjanje arsena iz vodenih sistema je
postalo vaţan predmet istraţivanja, posebno u oblasti zaštite ţivotne sredine, pošto su jedinjenja arsena
veoma toksiĉna. Arsen je preteţno prisutan u neorganskim oblicima, uglavnom kao arsenat – As(V) i arsenit
As(III). Postoje brojne studije koje se odnose na rešavanje problema uklanjanja arsena prisutnog u vodama
primenom razliĉitih procesa, kao što su koagulacija i precipitacija, reverzna osmoza, jonska izmena i
korišćenje raznih adsorbenata. Adsorpcija je jedan od osnovnih procesa na koju se oslanjaju sve tehnologije
uklanjanja arsena iz voda. Prirodni zeolit, zbog negativnog naelektrisanja elementarne ćelije, nema afinitet
prema neorganskim anjonima. MeĊutim, modifikacijom prirodnog zeolita jonima gvoţĊa (III) postignuto je
znaĉajno povećanje adsorpcije arsenata [8, 9]. Rezultati adsorpcije arsenata na Fe modifiovanom zeolitu su
prikazani na Slici 2.
0,5
100
80
0,4
0,3
60
0,2
40
0,1
20
0,0
0 1 2 3 4 5 6
Ravnotežna koncentracija arsenata, mg/l
0
0.25
0.10 0.50 1.00 2.00 3.00 5.00 10.00
Polazna koncentracija arsenata, mg/l
Slika 2. Adsorpcija arsenata na Fe zeolitu: a) adsorpciona izoterma; b) koliĉina adsorbovanog arsenata u
funkciji poĉetne koncentracije arsenata u rastvoru.
Eksperimenti adsorpcije arsenata na Fe modifikovanom zeolitu su raĊeni pri sledećim polaznim
koncentracijama arsenata: 0.1 – 10 mg/l. Koncentracije rastvora arsenata su izraţene kao koncentracije
arsena u rastvoru. Tokom eksperimenta, 100 ml rastvora arsenata je mešano sa 1g Fe modifikovanog zeolita
na magnetnoj mešalici, u vremenskom intervalu 2h. Uzorci su zatim filtrirani, i u filtratu je odreĊivana
neadsorbovana koliĉina arsenata. Polazne, kao i neadsorbovane koliĉine arsenata su odreĊivane na AAS. Na
osnovu rezultata se moţe videti da je modifikacijom prirodnog zeolita jonima gvoţĊa dobijen adsorbent sa
kojim je znajno povećana efikasnost uklanjanja arsena iz vodenih rastvora. Kako prilikom modifikacije
zeolita jonima gvoţĊa dolazi do stvaranja razliĉitih Fe-oksihidroksida na površini minerala, pretpostavlja se
509