GJ - Privredna komora Srbije
GJ - Privredna komora Srbije GJ - Privredna komora Srbije
podzemnih voda. Kada se eksploatacijom sišlo ispod kote nivoa podzemnih voda, došlo je do njihovog velikog priliva, što je uslovilo i oteţanu eksploataciju zadnjih godina, Eksploatacijom lajtovaĉkog kreĉnjaka na P.K. „Beli Kamen― stvorena je depresija u kojoj je formirano veštaĉko jezero sa najvećom dubinom i oko 40 m (slika 4). Slika 4- Veštačko jezero formirano u depresiji napuštenog kopa „Beli Kamen“ Prikaz geološke graĊe i osnovnih hidrogeoloških uslova sredine U geološkoj graĊi leţišta kreĉnjaka P.K. „Mutalj― uĉestvuju sedimenti miocena i kvartara. Miocenski sedimenti ĉine osnovu u široj zoni istraţivanog terena lokacije kreĉnjaka P.K. „Mutalj―. Predstavljeni su jezerskim sedimentima donjeg miocena, poznatih pod nazivom „vrdniĉka serija― i morskim sedimentima srednjeg miocena - badenskog kata. U litološkom pogledu ove tvorevine su izgraĊene od šljunkovito-peskovitih glina, sivozelenih peskovitih glina sa soĉivima slabo vezanih kovitoglinovitih konglomerata. Sa hidrogeološkog aspekta ovi sedimenti generalno predstavljaju vodonepropusnu i ponegde slabo vodopropusnu sredinu. Istraţnim geološkim bušenjem ovi sedimenti su konstatovani kao podina kreĉnjaĉkih naslaga. MlaĊi stratigrafski ĉlan miocena predstavljen je morskim sedimentima srednjeg miocena - badena. Ovi sedimenti razvijeni su u faciji sprudnih kreĉnjaka koji se eksploatišu kao sirovinska komponenta u proizvodnji cementa. U stratigrafskom pogledu kreĉnjaci na lokaciji P.K. „Mutalj― pripadaju gornjem badenu, što inicira na pretpostavku da ovde nedostaju stariji odeljci badena. Prema tome moţe se zakljuĉiti da su kreĉnjaci nataloţeni diskordantno i transgresivno preko donjomiocenskih jezerskih slojeva vrdniĉke serije. Badenski kreĉnjaci u široj zoni istraţivanog terena lokacije P.K. „Mutalj― su sprudne tvorevine nastale ţivotnom aktivnošću crvenih algi Lithotamnium, korala i drugih sprudotvornih organizama. Boja im varira od bele do sivosmeĊe, a u zonama raspadanja i duţ pukotina i vidljivih raseda su crvene boje. Ovi kreĉnjaci su grudvaste strukture, mestimiĉno porozni (slika 5). Slika 5 - Jezgro izbušenih „lajtovačkih krečnjaka“ sa P.K.“Mutalj“(foto:M. Rakijaš, 2009) 501
Sa hidrogeološkog aspekta predstavljaju dobru sredinu kao kolektor podzemnih voda, što je istraţnim geološkim bušenjem, kao i ugradnjom i testiranjem mreţe piezometara utvrĊeno. Detaljnim hidogeološkim kartiranjem terena je utvrĊeno da oni u severnom i severoistoĉnom obodu leţišta prelaze u klastiĉnokarbonatne tvorevine, tj. u laporovite konglomeratiĉne kreĉnjake, laporovito konglomeratiĉne laporce i sliĉno. Sprudni kreĉnjaci koji grade samo leţište kreĉnjaka P.K. „Mutalj― poznati su u literaturi kao „lajtovaĉki kreĉnjaci―. Istiĉu se pored ostalog i visokim sadrţajem CaCO 3 sa preko 96%, kao i visokom belinom. TakoĊe su vidljive i brojne pukotine i rasedi. Debljina ovih kreĉnjaka se uvećava idući od severnog dela leţišta ka juţnom, što je i istraţnim geološkim bušenjem i utvrĊeno. Kvartarne naslage ĉini opšti pokrov u široj okolini leţišta. Njih nema samo na kopu gde se eksploatiše miocenski kreĉnjak. Prema starosti se mogu izdvojiti sedimenti pleistocena i holocena. Pleistocenske tvorevine meĊu kvartarnim naslagama imaju mnogo veću debljinu od savremenih holocenskih pokrova. Rasprostranjene su gotovo svuda na delu kopa gde su otkriveni miocenski slojevi. Prema superpoziciji i genezi meĊu njima se mogu izdvojiti: - sremska serija - obuhvata kontinentalne deluvijalno-proluvijalne naslage koje su veoma rasprostranjene na juţnim padinama i podnoţju Fruške gore. One u bliţoj okolini leţišta „Mutalj― leţe diskordantno preko miocenskih naslaga (uglavnom badenskih kreĉnjaka) a nalaze se u podini lesa. Imaju jako promenljivu debljinu koja negde dostiţe i prelazi 30 m. IzgraĊene su od heterogenih klastiĉnih sedimenata: crvenih i smeĊih šljunkovitih alevrita sa soĉivima peskovitih šljunkova i slabo vezanih konlogomerata. U šljunkovitom materijalu javljaju se pretaloţeni valuci lajtovaĉkih miocenskih kreĉnjaka, kvarca, roţnaca, mezozoijskih sedimenata, vulkanita i dr. - les - sedimenti poslednje glacijacije iz gornjeg pleistocena izgraĊeni su od više horizonata lesa razdvojenih horizontima pogrebenih zemalja. To su najrasprostranjenije pleistocenske naslage koje pokrivaju starije nanose sremske serije, ali negde leţe diskordantno preko miocenskih sedimenata (npr. u severozapadnom i zapadnom delu kopa). Na prostoru leţišta je razvijen tzv. padinski tip lesa karakteristiĉan za taloţenje u terenima brdsko-breţuljkastog reljefa. Njegova debljina je jako promenljiva. U istraţnom prostoru u kome su obavljeni radovi u toku 2010. godine, van P.K „Mutalj―, les velike debljine je konstatovan u lokacijama svih bušotina (slika 6). Slika 6 - Jezgro izvaĎeno iz istraţne bušotine BGMK-2/10 (foto:M. Rakijaš, 2010) Savremeni nanosi holocenske epohe imaju veliko rasprostranjenje ali manju debljinu od pleistocenskih sedimenata. U genetskom pogledu meĊu njima se mogu izdvojiti: aluvijalno-proluvijalni nanosi razvijeni u potoku koji ĉini zapadnu granicu kopa; savremene deluvijalne i deluvijalno-proluvijalne naslage rasprostranjene na padinama i u podnoţju visova; tehnogene naslage izgraĊene od nasipa nastalih antropogenim uticajem (posebno su razvijene oko ivica kopa). Rekognosciranjem terena i detaljnim hidrogeološkim kartiranjem je utvreĊeno i postojanje nekoliko vodotoka stalnog i povremenog karaktera, kao i nekoliko izvora slabe izdašnosti. Prihranjivanje izdani formirane u kreĉnjaĉkom masivu se najviše vrši od atmosferskih padavina i obodnih povremenih i lutajućih izdani. U njima se nalaze ogromne koliĉine vode koje se dreniraju u pravcu jugozapada. Opiti VDP-a su pokazali da se koeficijent filtracije kreĉnjaka u samom leţištu kreće oko K=10 -2 cm/s. Na obodu samog 502
- Page 452 and 453: Slika 1. Digitalizovana situaciona
- Page 454 and 455: 3. ZAKLJUĈCI Primenom kompjuteriza
- Page 456 and 457: TEHNIĈKI OPIS SISTEMA VAZDUŠNIH R
- Page 458 and 459: -Ukoliko se primeti da su ĉašice
- Page 460 and 461: Usvaja se cev za razvod komprimiran
- Page 462 and 463: Ci Ce 100 (1) Ci gde je: α - s
- Page 464 and 465: iz rastvora Cu(NO 3 ) 2 ostvaren za
- Page 466 and 467: a) b) Slika 2. Desorpcija jona (a)
- Page 468 and 469: ADSORPCIJA JONA Pb 2+ IZ SINTETIĈK
- Page 470 and 471: 2.3. Metode analize Za odreĊivanje
- Page 472 and 473: a) Slika 4. a) Adsorpciona izoterma
- Page 474 and 475: UVOĐENJE KOMERCIJALNOG POSTROJENJA
- Page 476 and 477: Slika 2. Šemtski prikaz luţenja g
- Page 478 and 479: MS x +Fe 3+ Hemijski M x+ +Fe 2+
- Page 480 and 481: Literatura [1] Johnson D.B., Biohyd
- Page 482 and 483: spaljena a potom ţarena na 815°C.
- Page 484 and 485: Slika 3. Kinetiĉki model pseudo-dr
- Page 486 and 487: TEHNIĈKA REKULTIVACIJA DEGRADIRANI
- Page 488 and 489: Slika 2. Poprečni profili 1 -5 i
- Page 490 and 491: Tabela 4 - Granulometrijska analiza
- Page 492 and 493: 3. R.Lekovski, M.Mikić, M.Martinov
- Page 494 and 495: ANDENZITSKI PRST ISTOĈNO ODLAGALI
- Page 496 and 497: Slika 3. 3D prikaz Istoĉnog odlaga
- Page 498 and 499: Površine flotacijskog jalovišta
- Page 500 and 501: HIDROGEOLOŠKE KARAKTERISTIKE LEŢI
- Page 504 and 505: leţišta gde je kreĉnjaĉka stens
- Page 506 and 507: Slika 10 - Uprošćena geološka ka
- Page 508 and 509: NEMETALIĈNE MINERALNE SIROVINE - P
- Page 510 and 511: Kolicina adsorbovanog aresenata, mg
- Page 512 and 513: Sa Slike 3 se moţe videti da je i
- Page 514 and 515: Hercegovine. Pomijeranjem masa u kl
- Page 516 and 517: Slika 4. Velika livada u vršnom di
- Page 518 and 519: površinskom dijelu, stijene ovog k
- Page 520 and 521: FORMIRANJE SIROVINSKE DEPONIJE OPTI
- Page 522 and 523: Sirovinski deo obuhvata les, glinu,
- Page 524 and 525: 14,65 9,1 3,6 7,84 min 19,88 17,2 3
- Page 526 and 527: sadrţaja CaCO 3 od 13,26% (vrednos
- Page 528 and 529: REZULTATI HIDROGEOLOŠKIH I INŢENJ
- Page 530 and 531: deponija je formirana u uvali nasta
- Page 532 and 533: STRATEGIJA SMANJENJA GLOBALNOG ZAGR
- Page 534 and 535: 3. Kjoto protokol Slika 2. Odstupan
- Page 536 and 537: Krive graniĉnog troška kontrole M
- Page 538 and 539: Tabela 1. Terminski ugovor Datum tr
- Page 540 and 541: METODOLOŠKI OKVIR IDENTIFIKACIJE A
- Page 542 and 543: 2.3. Opis proizvodnog procesa i nje
- Page 544 and 545: 3.2.1. Matriĉni metod procene rizi
- Page 546 and 547: 4.2. Princip vrednovanja stvarnih i
- Page 548 and 549: 5. ZAKLJUĈAK Iz priloţenih istra
- Page 550 and 551: Sl.1 Geografski poloţaj kamenoloma
Sa hidrogeološkog aspekta predstavljaju dobru sredinu kao kolektor podzemnih voda, što je istraţnim<br />
geološkim bušenjem, kao i ugradnjom i testiranjem mreţe piezometara utvrĊeno. Detaljnim hidogeološkim<br />
kartiranjem terena je utvrĊeno da oni u severnom i severoistoĉnom obodu leţišta prelaze u klastiĉnokarbonatne<br />
tvorevine, tj. u laporovite konglomeratiĉne kreĉnjake, laporovito konglomeratiĉne laporce i<br />
sliĉno. Sprudni kreĉnjaci koji grade samo leţište kreĉnjaka P.K. „Mutalj― poznati su u literaturi kao<br />
„lajtovaĉki kreĉnjaci―. Istiĉu se pored ostalog i visokim sadrţajem CaCO 3 sa preko 96%, kao i visokom<br />
belinom. TakoĊe su vidljive i brojne pukotine i rasedi. Debljina ovih kreĉnjaka se uvećava idući od severnog<br />
dela leţišta ka juţnom, što je i istraţnim geološkim bušenjem i utvrĊeno.<br />
Kvartarne naslage ĉini opšti pokrov u široj okolini leţišta. Njih nema samo na kopu gde se eksploatiše<br />
miocenski kreĉnjak. Prema starosti se mogu izdvojiti sedimenti pleistocena i holocena.<br />
Pleistocenske tvorevine meĊu kvartarnim naslagama imaju mnogo veću debljinu od savremenih holocenskih<br />
pokrova. Rasprostranjene su gotovo svuda na delu kopa gde su otkriveni miocenski slojevi. Prema<br />
superpoziciji i genezi meĊu njima se mogu izdvojiti:<br />
- sremska serija - obuhvata kontinentalne deluvijalno-proluvijalne naslage koje su veoma<br />
rasprostranjene na juţnim padinama i podnoţju Fruške gore. One u bliţoj okolini leţišta „Mutalj―<br />
leţe diskordantno preko miocenskih naslaga (uglavnom badenskih kreĉnjaka) a nalaze se u podini<br />
lesa. Imaju jako promenljivu debljinu koja negde dostiţe i prelazi 30 m. IzgraĊene su od heterogenih<br />
klastiĉnih sedimenata: crvenih i smeĊih šljunkovitih alevrita sa soĉivima peskovitih šljunkova i<br />
slabo vezanih konlogomerata. U šljunkovitom materijalu javljaju se pretaloţeni valuci lajtovaĉkih<br />
miocenskih kreĉnjaka, kvarca, roţnaca, mezozoijskih sedimenata, vulkanita i dr.<br />
- les - sedimenti poslednje glacijacije iz gornjeg pleistocena izgraĊeni su od više horizonata lesa<br />
razdvojenih horizontima pogrebenih zemalja. To su najrasprostranjenije pleistocenske naslage koje<br />
pokrivaju starije nanose sremske serije, ali negde leţe diskordantno preko miocenskih sedimenata<br />
(npr. u severozapadnom i zapadnom delu kopa). Na prostoru leţišta je razvijen tzv. padinski tip lesa<br />
karakteristiĉan za taloţenje u terenima brdsko-breţuljkastog reljefa. Njegova debljina je jako<br />
promenljiva. U istraţnom prostoru u kome su obavljeni radovi u toku 2010. godine, van P.K<br />
„Mutalj―, les velike debljine je konstatovan u lokacijama svih bušotina (slika 6).<br />
Slika 6 - Jezgro izvaĎeno iz istraţne bušotine BGMK-2/10 (foto:M. Rakijaš, 2010)<br />
Savremeni nanosi holocenske epohe imaju veliko rasprostranjenje ali manju debljinu od pleistocenskih<br />
sedimenata. U genetskom pogledu meĊu njima se mogu izdvojiti: aluvijalno-proluvijalni nanosi razvijeni u<br />
potoku koji ĉini zapadnu granicu kopa; savremene deluvijalne i deluvijalno-proluvijalne naslage<br />
rasprostranjene na padinama i u podnoţju visova; tehnogene naslage izgraĊene od nasipa nastalih<br />
antropogenim uticajem (posebno su razvijene oko ivica kopa).<br />
Rekognosciranjem terena i detaljnim hidrogeološkim kartiranjem je utvreĊeno i postojanje nekoliko<br />
vodotoka stalnog i povremenog karaktera, kao i nekoliko izvora slabe izdašnosti. Prihranjivanje izdani<br />
formirane u kreĉnjaĉkom masivu se najviše vrši od atmosferskih padavina i obodnih povremenih i lutajućih<br />
izdani. U njima se nalaze ogromne koliĉine vode koje se dreniraju u pravcu jugozapada. Opiti VDP-a su<br />
pokazali da se koeficijent filtracije kreĉnjaka u samom leţištu kreće oko K=10 -2 cm/s. Na obodu samog<br />
502
Change language