GJ - Privredna komora Srbije

podzemnih voda. Kada se eksploatacijom sišlo ispod kote nivoa podzemnih voda, došlo je do njihovog
velikog priliva, što je uslovilo i oteţanu eksploataciju zadnjih godina,
Eksploatacijom lajtovaĉkog kreĉnjaka na P.K. „Beli Kamen― stvorena je depresija u kojoj je formirano
veštaĉko jezero sa najvećom dubinom i oko 40 m (slika 4).
Slika 4- Veštačko jezero formirano u depresiji napuštenog kopa „Beli Kamen“
Prikaz geološke graĊe i osnovnih hidrogeoloških uslova sredine
U geološkoj graĊi leţišta kreĉnjaka P.K. „Mutalj― uĉestvuju sedimenti miocena i kvartara.
Miocenski sedimenti ĉine osnovu u široj zoni istraţivanog terena lokacije kreĉnjaka P.K. „Mutalj―.
Predstavljeni su jezerskim sedimentima donjeg miocena, poznatih pod nazivom „vrdniĉka serija― i morskim
sedimentima srednjeg miocena - badenskog kata. U litološkom pogledu ove tvorevine su izgraĊene od
šljunkovito-peskovitih glina, sivozelenih peskovitih glina sa soĉivima slabo vezanih kovitoglinovitih
konglomerata. Sa hidrogeološkog aspekta ovi sedimenti generalno predstavljaju vodonepropusnu i ponegde
slabo vodopropusnu sredinu. Istraţnim geološkim bušenjem ovi sedimenti su konstatovani kao podina
kreĉnjaĉkih naslaga. MlaĊi stratigrafski ĉlan miocena predstavljen je morskim sedimentima srednjeg
miocena - badena. Ovi sedimenti razvijeni su u faciji sprudnih kreĉnjaka koji se eksploatišu kao sirovinska
komponenta u proizvodnji cementa. U stratigrafskom pogledu kreĉnjaci na lokaciji P.K. „Mutalj― pripadaju
gornjem badenu, što inicira na pretpostavku da ovde nedostaju stariji odeljci badena. Prema tome moţe se
zakljuĉiti da su kreĉnjaci nataloţeni diskordantno i transgresivno preko donjomiocenskih jezerskih slojeva
vrdniĉke serije. Badenski kreĉnjaci u široj zoni istraţivanog terena lokacije P.K. „Mutalj― su sprudne
tvorevine nastale ţivotnom aktivnošću crvenih algi Lithotamnium, korala i drugih sprudotvornih
organizama. Boja im varira od bele do sivosmeĊe, a u zonama raspadanja i duţ pukotina i vidljivih raseda su
crvene boje. Ovi kreĉnjaci su grudvaste strukture, mestimiĉno porozni (slika 5).
Slika 5 - Jezgro izbušenih „lajtovačkih krečnjaka“ sa P.K.“Mutalj“(foto:M. Rakijaš, 2009)
501