GJ - Privredna komora Srbije

eksploatišemo i pripremamo duţi niz godina, te dobijamo proizvode pod istim uslovima i sa sliĉnim
troškovima rada, kao u modernim svetskim rudnicima?
Strateški razvoj basena Bor u oblasti otkopavanja rude i proizvodnje koncentrata bakra, bazira se dalke, na
površinskoj eksploataciji postojećih površinskih kopova i delom na podzemnoj eksploataciji. Tu su prisutna
najznaĉajnija postojeća leţišta: Juţni Revir Majdanpek, Veliki Krivelj, Cerovo sa svojim leţištima i
Borska Reka Jama Bor., ( kao i niz ne tako manje vaţnih: Tehnogeno leţište topioniĉke šljake, sva leţišta na
Severnom Reviru Majdanpek i sva ostala leţišta u Jami Bor kao i novo otkrivena visoko sadrţajna leţišta Ĉoka
Marin Majdanpek i Kriveljski Kamen Bor). Imajući u vidu da su trenutne eksploatacione rezerve RTB-u u celini
veće od projektovanog nivoa proizvodnje, porast proizvodnje metala neće imati znaĉajnijeg uticaja na budući
razvoj. Rezerve bakarne rude iznose 2.800 miliona tona sa visokim udelom C1 rezervi 70% i eksploatacionim
rezervama preko 300 miliona tona, sa pribliţnim sadrţajem metala bakra kao u svetskim rudnicima 7 .
Koeficijent raskrivke u RBB-u sliĉan je kao u rudnicima SAD, dok je u RBM-u relativno veći. Iz sagledavanja
planirane buduće proizvodnje u RTB-u, proizilazi da bi Juţni Revir sa 30% masenim udelom prerade rude RTBa,
imao najveće uĉešće u proizvodnji bakra 40% i metala zlata 50% za narednih petnaest godina. Proseĉan
sadrţaj bakra u rudi koja će se eksploatisati u narednom projektovanom periodu iznosi 0,437% od ĉega u
jamskoj 0,760%, i površinskoj rudi 0,407%. Raĉuna se da proseĉni graniĉni sadrţaj, ekonomski posmatrano, u
jamskoj eksploataciji iznosi oko 0,90%. U svetu postoji nekoliko rudnika sa jamskom eksploatacijom, koji imaju
sliĉan sadrţaj bakra u rudi. 8 Oko 40% svetske rudniĉke proizvodnje bakra dobija se jamskom eksploatacijom,
najviše u Ĉileu, Kanadi i Australiji, gde se eksploatiše ruda sa relativno visokim sadrţajem bakra. Povoljnost
RTB-a je u tome sto je uĉešće jamske eksploatacije, koja po prirodi ima veće troškove otkopavanja, u ukupnoj
rudarskoj proizvodnji ispod 20%, dakle, znatno niţe u odnosu na svetsku proizvodnju. Projektovani vek
eksploatacije Kopa Juţni Revir iznosi oko 13 godina, nakon ĉega bi proizvodnja rude bila nastavljena u
kontinuitetu sledećim zahvatom za još toliki ili duţi period zavisno od budućih usvojenih projektnih rašenja.
Ako se ima u vidu, zahvat do kote -70 na površinskom kopu Veliki Krivelj, eksploatacija rude na ovom kopu bi
prema projektovanom kapacitetu trajala 27 godina. Na kompleksu Cerovo - Mali Krivelj locirano je više rudnih
tela(Cerovo 1;Cerovo 2 i Cerovo primarno..) sa moćnom mineralizacijom za duţi period eksploatacije što bi sa
postojećim kapacitetima iznosilo preko 30 god. Taĉnije, u zoni izmeĊu Cerova i Bora ima preko 12.000.000 tona
bakra. Rudne razerve u leţistima Borska Reka, za jamsku eksploataciju, su izuzetno velike, a odlikuje ih porast
sadrţaja korisnih komponenata Cu;Ag;Au;Pt;.. u rudi sa porastom dubine leţista. Procenjuju se na oko
636.000.000 tona, sa još neutvrĎanim konturama leţišta...!?
Ako poĊemo od predpostavke da ukupna iskorišćenost bakra iz rudnih rezervi iznosi 85%, imajući u vidu
gubitke u flotaciji i metalurgiji, proizilazi da bi, prema masi metala sadrţanog u rudi, postojeće eksploatacione
rezerve (A-Kategorije) RTB BOR GRUPE, uz godišnju proizvodnju od oko 75.000 t Cu katode iz rovne rude,
bile dovoljne za oko 35 godina eksploatacije. Ovaj parametar o duţini vremena eksploatacije postojećih rudnih
rezervi RTB-a se moţe smatatrati veoma dobrim, pogotovu ako se zna da se period od 15-30 godina u rudarstvu
smatraju znaĉajnim. Sva znaĉajnija leţišta su dakle, sa niskim sadrţajem metala (0,3–0,4% bakra) i zbog toga
strategija treba da definiše racionalnu i najefikasniju eksploataciju uz poštovanje principa odrţivog razvoja.
Strategija razvoja treba da je u okvirima Strategije upravljanja resursima Republike Srbije do 2030. godine,
ĉineći njen integralni deo i takoĊe, u skladu sa vaţećom zakonskom regulativom, koja će se nadalje usklaĊivati
sa direktivama EU. Pa je zato kroz istu, neophodno:
- Eksploataciju mineralnih sirovina sprovesti u okviru planskih dokumenata (Regionalni
prostorni plan, prostorni plan opštine, prostorni plan posebne namene).
- Pokriti, odgovarajućim planovima niţeg reda, odreĊeni prostor ukoliko je neophodno ( npr.
detaljni planovi regulacije za podruĉje površinskog kopa Juţni Revir, V.Krivelj, Cerovo...).
- Racionalno iskorišćavanje leţišta, uz nastojanje da se izbegne raubovanje leţišta i
degradacija drugih resursa u neposrednoj blizini leţišta.
- Poboljšanje tehnološke opremljenosti rudnika.
7
8
( Kao u kanadskim - RBB, i rudnicima u SAD - RBM)
Primer: SAN MANUEL, TROY-USA.
49