GJ - Privredna komora Srbije

ugalj u poreĊenju sa onim na gas. Liberalizacija trţišta elektriĉne energije koja je u toku u EU i drugim
zemljama u razvoju, favorizuje povećano korišćenje gasa za proizvodnju elektriĉne energije ako je cena gasa
poredljiva sa cenom uglja, zato što je gas jednostavniji za upravljanje. MeĊutim, to rastuće oslanjanje na gas kao
energent, kreira sigurnosni i rizik zbog diversifikacije snabdevanja za Evropu, jer bi time ona poslala još više
uvozno energetski zavisna od gasa iz Rusije. Još jedan aspekt koga treba biti svestan je i preuzimanje gasnih
kompanija od strane kompanija za proizvodnju elektriĉne energije, koje moţe da kreira rizik monopola i
oligopola. Zbog toga, oĉekuje se da će ugalj ostati kljuĉni energent za proizvodnju elektriĉne energije u
zemljama koje poseduju domaće rezerve uglja/lignita.
Evropska tehnološka platforma za nultu emisiju fosilnih goriva iz elektrana (ZEP) [3] predstavlja široku
koaliciju zainteresovanih strana ujedinjenih u podršci za CO2 snimanje, zarobljavanje i skladištenje (CCS), koji
CCS prepoznaju kao kljuĉnu tehnologiju u borbi protiv klimatskih promena [4]. Ako se sprovodi bez odlaganja,
CCS bi mogla da smanji emisije CO2 u Evropskoj Uniji od 400 miliona tona godišnje do 2030, ĉak i pre nego
što dostigne svoj puni potencijal u primeni. Procene veliĉine godišnjeg doprinosa do 2050. idu od 0,6GT u EU i
9GT širom sveta (International Energy Agency-Plavi scenario iz njihovih izveštaja).
Ugalj će obezbediti svoj most ka budućnosti, ali samo uz preduzete paralelne aktivnosti za povećanje efikasnosti,
uvoĊenje savremenih tehnologija, kroz bolju organizaciju i unapreĊenje mera zaštite ţivotne sredine .Naglasak
treba da bude na odrţivom upravljanju eksploatacijom uglja, ali sa osvrtom na osnovne operacije koje donose
vrednost proizvoda i usluga klijentima, kao i u zadovoljavanju ciljeva društva, privrede, lokalnih zajednica,
istovremeno razvijajući profitabilne poslovne rezultate. Tako „ĉist― ugalj mora postati i „pametan― ugalj, da bi se
kao dominantan energent odrţao.
Ugalj je za mnoge evropske zemlje i dalje najdominatniji, a snabdevanje elektriĉnom energijom bazirano je na
uglju (27%), nuklearnoj energiji (28%), hidro energiji (11%) i gasu (23%). Prema reĉima Mitrovića, ugalj ne
samo da obezbeĊuje sigurnost u snabdevanju, već daje veliki doprinos odrţavanju cena energije konkurentnim,
bez mnogo fluktuacija i nepredviĊenih kretanja. Primera radi, EUROCOAL je prošle godine poredio cene
elektriĉne energije u Nemaĉkoj, uzimajući za referentnu 1973.godinu, pre pojave naftne krize. U periodu 1973.-
2011. cene nafte su 10 puta porasle, cene prirodnog gasa su devet puta više, ugalj je tek 2,7 puta skuplji i skoro
isto vaţi za cene elektriĉne energije.
Posmatrajući svetske parametre jasno je da su rezerve nafte, uglja, prirodnog gasa ograniĉene i izvesno je
iscrpljivanje neobnovljivih izvora energije. Proizvodnja iz obnovljivih izvora se stimuliše, ali je ona sama za
sebe nedovoljna da bi se zadovoljile globalne energetske potrebe. Zajedniĉki cilj mora biti da se doĊe do
najboljeg mogućeg energetskog i tehnološkog miksa, koji mora da bude i ekonomski opravdan, što je moguće
više efikasan i ekološki. Do 2030. u svetu godišnje potrebno izgraditi novih 200 GW
Po predviĊanjima MeĊunarodne agencije za energiju u sluĉaju scenarija da sadašnji zakoni i energetske politike
ostaju nepromenjeni, potrošnja energije na svetskom trţištu porašće za 49 odsto od 2007. do 2035. godine, s
godišnjim porastom od 2,4 odsto za period od 2009. do 2025. godine. Procena je da će u Evropi godišnji rast
konzuma biti 1,15 odsto a za konzum u Srbiji EPS procenjuje rast od 1,4 odsto godišnje. U takvom scenariju
proizvodnja elektriĉne energije iz uglja u svetu će se godišnje povećavati u proseku od 2,3 odsto , ĉime će ugalj
biti drugi najbrţe rastući izvor za proizvodnju elektriĉne energije.
Za ispunjanje ovakvog rasta potrošnje potrebne su investicije, a predviĊanja IEA pokazuju da bi do 2030. godine
u svetu bilo potrebno izgraditi 200 GW instalisanih kapaciteta godišnje, što znaĉi oko novih 550 MW dnevno!
Šta će se posle 2030. graditi, koje će tehnologije dobiti primat, zavisi od mnogo faktora. Ono što se nameće
nama, kao zemlji u razvoju, je realnost da Srbija u narednih petnaestak godina bazira svoj razvoj na uglju/lignitu
i saĉeka rasplet u svetu u trci tehnologija.
4. ENERGETSKA PREDVIĐANJA
Relevantne svetske institucije primenom razliĉitih metodologija nastoje da daju projekcije kretanja konzuma i
predvide naĉine kako zadovoljiti takve potrebe. Po projekcijama IEA (MeĊunarodna agencija za energiju)
procenjuje se da će do 2030. godine potrebe za elektriĉnom energijom u svetu rasti 2,4% godišnje [5]. Prognoza
je bazirana na proceni rasta BDP. Za isti period, po istim predpostavkama, procena je da će u Evropi rast
4