GJ - Privredna komora Srbije
GJ - Privredna komora Srbije GJ - Privredna komora Srbije
TEHNIĈKA REKULTIVACIJA DEGRADIRANIH POVRŠINA NANOSIMA FLOTACIJSKE JALOVINE IZ POPLAVNOG TALASA BORSKE REKE TECHNICAL RECULTIVATION OF DEGRADED AREA FROM FLOTATION TAILINGS DEPOSIT MADE BY FLOOD WAVE OF BOR RIVER IZVOD Ruţica Lekovski, Ljubiša Obradović, Miomir Mikić Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor U radu se daju metode tehniĉke rekultivacije za revitalizaciju površina degradiranih u dolini Borske reke i Timoka nanosom flotacijske jalovine iz poplavnog talasa. Za revitalizaciju zagaĊenog zemljišta izabrana je najpovoljnija metoda i dati su troškovi izvoĊenja. Kljuĉne reĉi: degradirane površine, flotacijska jalovina, obala , Borska reka, neutralizacija ABSTRACT The paper presents the technical reclamation methods to revitalize the degraded area in the valley of Bor river and Timok river using flood wave tailings layers. The best method has chosen for the revitalization of the polluted soil, and the building cost are presented. Keywords: degraded area, flotation tailings, bank, Bor river, neutralization. UVOD ZagaĊenost zemljišta u priobalju Borske reke i Timoka nizvodno od Flotacijskog jalovišta Bor do ušća u Dunav datira još iz 70-tih godina prošlog veka. Ĉesti nestanci elektriĉne energije u tom periodu izazvali su kvarove na opremi koja je korišćena u Flotaciji i na flotacijskom jalovištu Bor za odlaganje flotacijske jalovine, pa je flotacijska jalovina ispuštana u Borsku reku. Pojava iznenadnih poplavnih talasa sa opasnim hemijskim zagaĊenjem dovelo je do uništavanja flore i faune u Borskoj reci, a obradive površine na priobalju reke plavljene su i na njima je taloţena flotacijska jalovina u nanosu većem od 50 cm. Na ušću Borske reke u Timok debljina sloja nanosa jalovine iznosi preko 3 m. ZagaĊenost površina flotacijskom jalovinom procenjena je na više od 2000 ha. Ove površine i posle ĉetrdeset i više godina i dalje su bez sposobnosti za samoobnavljanje biljnog sveta. Flotacijska jalovina dobijena flotiranjem rude bakra u Flotaciji Bor u svom sastavu pored teških metala sadrţala je reagense (aktivatore, deprimatore i penušaĉe) pa time opasnost po ţivotnu sredinu je bila veća. Lokacija izabrana kao ogledno polje za revitalizaciju ugroţenog zemljišta nalazi se na Levoj obali Borske reke nizvodno od sela Slatine na udaljenosti oko 10 km jugoistoĉno od Bora. UZROCI NASTAJANJA HAVARIJA Glavni uzroci havarije u Flotaciji Bor i ispuštanja flotacijske jalovine u Borsku reku 70 godina 20. veka nastali su: 1. Usled tehniĉkih nedostataka i neadekvatnih projektnih rešenja, 2. Nepouzdanosti rada ureĊaja u proizvodnom sistemu i odsustva kontrole i nepoštovanja propisa. Nestanak struje u flotaciji Bor u tom periodu dovodio je do prestanka rada pumpi i stavljanja van funkcije hidrauliĉnog i gravitacionog transporta flotacijske jalovine na flotacijskom jalovištu Bor. Usled ne postojanja tehniĉkog rešenja za ispuštanje flotacijske jalovine u rezervni akumulacioni prostor flotacijskog jalovišta Bor, flotacijska jalovina je ispuštana u Borsku reku, što je dovelo do pojave poplavnog talasa. Zbog karaktera ravniĉarske reke sa krivudavim tokom, flotacijska jalovina se iz poplavnog talasa taloţila na plodne njive u dolini Borske reke i Timoka sve do Dunava. Taloţenje ĉestica na poplavljeno tlo vršilo se u zavisnosti od veliĉine zrna, brzine protoka i visine poplavnog talasa na krivinama reke, gde je dolazilo do zagušenja (otpora prirodne prepreke) zbog suţenja korita reka, opadanja brzine toka i povećanja visine poplavnog talasa unutar površina zahvaćenih uglom krivina. Zbog smanjenja brzine kretanja izlivene vode i flotacijskog materijala na ravnim i obradivim površinama pored reke, stvorili su se uslovi za taloţenje ĉestica 485
flotacijske jalovine iz poplavnog talasa dejstvom sile zemljine teţe. Brzina sedimentacije (izdvajanja) ĉestica jalovine iz vode zavisila je i od njihovog preĉnika i gustine. Ĉestice većeg preĉnika taloţile su se brţe, dok su ĉestice manjeg preĉnika ostajale duţe u vodi poplavnog talasa. Ova pojava se objašnjava ne samo malom masom ĉestica, već i odsustvom koagulacionih osobina tih ĉestica. Prema istraţivanju i prognozi koja je izvršena, krupnije frakcije su se taloţile uz tok reke bliţe mestu udesa, dok su se sitnije frakcije sedimentovale dalje, a lebdeće ćestice transportovane su ĉak do ušĉa reke Timok u Dunav i dalje. Domet koncentracija pojedinih čestica Prema izvršenim analizama doline Borske reke i Timoka na karti razmere 1:50000 (slika 1.) i sagledavanja na terenu, došlo se do zakljuĉka da krupnije ĉestice su sedimentovane bliţe mestu havarije na obe obale, dok se najsitnije ĉestice nošene maticom taloţile najdalje od nastanka udesa. Najviše sedimentovane jalovine ima u selu Vrţogrnac na ušću Borske reke u Timok i selu Trnavac na obalama Timoka i dalje do Dunava (sl.1.). Slika 1. Poprečni profili sa analizama širine plavljenja doline reka poplavnim talasom pri havariji FJ Bor, duţina poplavnog talasa i visina nanosa zavisno od veličine srednjeg prečnika čestica Izabrane lokacije - duţine i širine posmatranih deonica prognoziranog poplavnog talasa na kojima je došlo do taloţenja u najvećem procentu sa srednjim preĉnikom : 0,295; 0,208; 0,147; 0,074 , 0,037 i 0,034 mm flotacijske jalovine prikazane su na situciji na slici 1. i u tabeli 1. :estice veli;ine 0,034 poplavnim talasom nošene su do ušća Timoka u Dunav. Na slici 2. dati su popreĉni profili s širine prognoziranog poplavnog talasa. Tabela 1. Duţina posmatranih deonica, veliĉina ĉestica i brzina prognoziranog poplavnog talasa Duţina Proseĉna brzina Proseĉna brzina Redni broj profila posmatranih Veliĉina ĉestica poplavnog talasa na protoka matice posmatranih deonica deonica od sedimentovane poplavljenim poplavnog talasa, niz tok reka mesta udesa, jalovine,dsr(m) površinama, W(m/s) L(m) W(m/s) 1 5350 0,0002952 5,4538 0,433 2 8174 0,0002080 4,5107 0,625 3 12400 0,0001474 2,5422 1,047 4 28500 0,0000741 1,4140 0,852 5 66000 0,0000370 1,2135 0,757 486
- Page 436 and 437: gornje jure, muskovitskih škriljac
- Page 438 and 439: ZNAĈAJ INFORMATIĈKE OBRADE GEOLO
- Page 440 and 441: stepeni.Iz tih razloga razumljivo j
- Page 442 and 443: 500 400 300 200 100 0 -100 -200 0 2
- Page 444 and 445: ISPITIVANJE UNAPREĐENIH ELEKTROKIN
- Page 446 and 447: emedijacije se zasniva na tome da s
- Page 448 and 449: Slika 2. Distribucija metala u sedi
- Page 450 and 451: PRIMENA KOMPJUTERSKOG PROGRAMA GIS
- Page 452 and 453: Slika 1. Digitalizovana situaciona
- Page 454 and 455: 3. ZAKLJUĈCI Primenom kompjuteriza
- Page 456 and 457: TEHNIĈKI OPIS SISTEMA VAZDUŠNIH R
- Page 458 and 459: -Ukoliko se primeti da su ĉašice
- Page 460 and 461: Usvaja se cev za razvod komprimiran
- Page 462 and 463: Ci Ce 100 (1) Ci gde je: α - s
- Page 464 and 465: iz rastvora Cu(NO 3 ) 2 ostvaren za
- Page 466 and 467: a) b) Slika 2. Desorpcija jona (a)
- Page 468 and 469: ADSORPCIJA JONA Pb 2+ IZ SINTETIĈK
- Page 470 and 471: 2.3. Metode analize Za odreĊivanje
- Page 472 and 473: a) Slika 4. a) Adsorpciona izoterma
- Page 474 and 475: UVOĐENJE KOMERCIJALNOG POSTROJENJA
- Page 476 and 477: Slika 2. Šemtski prikaz luţenja g
- Page 478 and 479: MS x +Fe 3+ Hemijski M x+ +Fe 2+
- Page 480 and 481: Literatura [1] Johnson D.B., Biohyd
- Page 482 and 483: spaljena a potom ţarena na 815°C.
- Page 484 and 485: Slika 3. Kinetiĉki model pseudo-dr
- Page 488 and 489: Slika 2. Poprečni profili 1 -5 i
- Page 490 and 491: Tabela 4 - Granulometrijska analiza
- Page 492 and 493: 3. R.Lekovski, M.Mikić, M.Martinov
- Page 494 and 495: ANDENZITSKI PRST ISTOĈNO ODLAGALI
- Page 496 and 497: Slika 3. 3D prikaz Istoĉnog odlaga
- Page 498 and 499: Površine flotacijskog jalovišta
- Page 500 and 501: HIDROGEOLOŠKE KARAKTERISTIKE LEŢI
- Page 502 and 503: podzemnih voda. Kada se eksploataci
- Page 504 and 505: leţišta gde je kreĉnjaĉka stens
- Page 506 and 507: Slika 10 - Uprošćena geološka ka
- Page 508 and 509: NEMETALIĈNE MINERALNE SIROVINE - P
- Page 510 and 511: Kolicina adsorbovanog aresenata, mg
- Page 512 and 513: Sa Slike 3 se moţe videti da je i
- Page 514 and 515: Hercegovine. Pomijeranjem masa u kl
- Page 516 and 517: Slika 4. Velika livada u vršnom di
- Page 518 and 519: površinskom dijelu, stijene ovog k
- Page 520 and 521: FORMIRANJE SIROVINSKE DEPONIJE OPTI
- Page 522 and 523: Sirovinski deo obuhvata les, glinu,
- Page 524 and 525: 14,65 9,1 3,6 7,84 min 19,88 17,2 3
- Page 526 and 527: sadrţaja CaCO 3 od 13,26% (vrednos
- Page 528 and 529: REZULTATI HIDROGEOLOŠKIH I INŢENJ
- Page 530 and 531: deponija je formirana u uvali nasta
- Page 532 and 533: STRATEGIJA SMANJENJA GLOBALNOG ZAGR
- Page 534 and 535: 3. Kjoto protokol Slika 2. Odstupan
TEHNIĈKA REKULTIVACIJA DEGRADIRANIH POVRŠINA NANOSIMA<br />
FLOTACIJSKE JALOVINE IZ POPLAVNOG TALASA BORSKE REKE<br />
TECHNICAL RECULTIVATION OF DEGRADED AREA FROM<br />
FLOTATION TAILINGS DEPOSIT MADE BY FLOOD WAVE OF BOR<br />
RIVER<br />
IZVOD<br />
Ruţica Lekovski, Ljubiša Obradović, Miomir Mikić<br />
Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor<br />
U radu se daju metode tehniĉke rekultivacije za revitalizaciju površina degradiranih u dolini Borske reke i Timoka<br />
nanosom flotacijske jalovine iz poplavnog talasa. Za revitalizaciju zagaĊenog zemljišta izabrana je najpovoljnija<br />
metoda i dati su troškovi izvoĊenja.<br />
Kljuĉne reĉi: degradirane površine, flotacijska jalovina, obala , Borska reka, neutralizacija<br />
ABSTRACT<br />
The paper presents the technical reclamation methods to revitalize the degraded area in the valley of Bor river and<br />
Timok river using flood wave tailings layers. The best method has chosen for the revitalization of the polluted soil, and<br />
the building cost are presented.<br />
Keywords: degraded area, flotation tailings, bank, Bor river, neutralization.<br />
UVOD<br />
ZagaĊenost zemljišta u priobalju Borske reke i Timoka nizvodno od Flotacijskog jalovišta Bor do ušća u<br />
Dunav datira još iz 70-tih godina prošlog veka. Ĉesti nestanci elektriĉne energije u tom periodu izazvali su<br />
kvarove na opremi koja je korišćena u Flotaciji i na flotacijskom jalovištu Bor za odlaganje flotacijske<br />
jalovine, pa je flotacijska jalovina ispuštana u Borsku reku. Pojava iznenadnih poplavnih talasa sa opasnim<br />
hemijskim zagaĊenjem dovelo je do uništavanja flore i faune u Borskoj reci, a obradive površine na priobalju<br />
reke plavljene su i na njima je taloţena flotacijska jalovina u nanosu većem od 50 cm. Na ušću Borske reke u<br />
Timok debljina sloja nanosa jalovine iznosi preko 3 m. ZagaĊenost površina flotacijskom jalovinom<br />
procenjena je na više od 2000 ha. Ove površine i posle ĉetrdeset i više godina i dalje su bez sposobnosti za<br />
samoobnavljanje biljnog sveta. Flotacijska jalovina dobijena flotiranjem rude bakra u Flotaciji Bor u svom<br />
sastavu pored teških metala sadrţala je reagense (aktivatore, deprimatore i penušaĉe) pa time opasnost po<br />
ţivotnu sredinu je bila veća. Lokacija izabrana kao ogledno polje za revitalizaciju ugroţenog zemljišta nalazi<br />
se na Levoj obali Borske reke nizvodno od sela Slatine na udaljenosti oko 10 km jugoistoĉno od Bora.<br />
UZROCI NASTAJANJA HAVARIJA<br />
Glavni uzroci havarije u Flotaciji Bor i ispuštanja flotacijske jalovine u Borsku reku 70 godina 20. veka<br />
nastali su:<br />
1. Usled tehniĉkih nedostataka i neadekvatnih projektnih rešenja,<br />
2. Nepouzdanosti rada ureĊaja u proizvodnom sistemu i odsustva kontrole i nepoštovanja propisa.<br />
Nestanak struje u flotaciji Bor u tom periodu dovodio je do prestanka rada pumpi i stavljanja van funkcije<br />
hidrauliĉnog i gravitacionog transporta flotacijske jalovine na flotacijskom jalovištu Bor. Usled ne postojanja<br />
tehniĉkog rešenja za ispuštanje flotacijske jalovine u rezervni akumulacioni prostor flotacijskog jalovišta<br />
Bor, flotacijska jalovina je ispuštana u Borsku reku, što je dovelo do pojave poplavnog talasa. Zbog<br />
karaktera ravniĉarske reke sa krivudavim tokom, flotacijska jalovina se iz poplavnog talasa taloţila na<br />
plodne njive u dolini Borske reke i Timoka sve do Dunava. Taloţenje ĉestica na poplavljeno tlo vršilo se u<br />
zavisnosti od veliĉine zrna, brzine protoka i visine poplavnog talasa na krivinama reke, gde je dolazilo do<br />
zagušenja (otpora prirodne prepreke) zbog suţenja korita reka, opadanja brzine toka i povećanja visine<br />
poplavnog talasa unutar površina zahvaćenih uglom krivina. Zbog smanjenja brzine kretanja izlivene vode i<br />
flotacijskog materijala na ravnim i obradivim površinama pored reke, stvorili su se uslovi za taloţenje ĉestica<br />
485
Change language