GJ - Privredna komora Srbije

spaljena a potom ţarena na 815°C. Procenat pepela nakon ţarenja iznosio je 6,2%. Specifiĉna površina
slame odreĊena je metodom adsorpcije sa Metil plavim korišćenjem UV-vidljivog spektrometra na ureĊaju
oznake (PU 8620 UV / VIS / NIR) i iznosila je 1,54 m 2 g -1 . Hemijski sastav pepela pšeniĉne slame dat je u
Tabeli 1.
Tabela 1. Hemijski sastav pepela pšeniĉne slame
Oksid Na 2 O K 2 O MgO CaO Fe 2 O
SiO 2 SO 3 Al 2 O P 2 O TiO 2 MnO Ostal
3
3 5
i
(%) 4,14 28,62 3,25 6,83 0,55 36,36 16,12 0,29 3,0 0,017 0,11 0,173
Da bi odredili koliĉinu alkalnih i zemnoalkalnih metala koji se izluţuju vodom tokom ispiranja slame,
odreĊena masa slame (1g) je preko filter papira isprana sa 200 cm 3 destilovane vode u porcijama od po 20
cm 3 . Nakon svake protekle porcije u filtratima su odreĊivane koncentracije jona Na + , K + , Ca 2+ i Mg 2+ a
rezultati su prikazani u Tabeli 2. Iz Tabele 2 moţe se videti da se Na + ‒jon izluţuje u najmanjoj meri, dok se
ostali joni izluţuju u većoj koliĉini.
2.2. Adsorpcija Pb 2+ ‒jona na slami
Tabela 2. Koncentracija jona alkalnih i zemnoalkalnih metala u
rastvoru nakon ispiranja slame destilisanom vodom
Jon Na + K + Ca 2+ Mg 2+
Koncentracija (mmol g -1 ) 0,0026 0,061 0,011 0,005
Izluţenje (%) 3,12 16,5 14,6 9,4
Eksperimenti adsorpcije su izvoĊeni u laboratorijskim ĉašama sa magnetnom mešalicom. Mešanje je
izvoĊeno pri konstantnoj brzini mešanja (300 min -1 ). Kao adsorbens je korišćena prethodno isprana pšeniĉna
slama, definisane klase krupnoće. Vodena faza bio je sintetiĉki rastvor Pb 2+ ‒jona poĉetne koncentracije 0,2
g dm -3 . Slama, mase 1 g mešana je sa 50 cm 3 sintetiĉkog rastvora, za razliĉito vreme. Suspenzija je filtrirana
nakon odreĊenih vremenskih intervala, i u filtratu je odreĊivana koncentracija Pb 2+ ‒jona. Iz eksperimentalnih
rezultata analizirani su koliĉina adsorbovanog metala, kapacitet adsorpcije i njegova promena sa vremenom
adsorpcije. Tokom adsorpcije praćena je promena pH vrednosti rastvora sa vremenom. Svi eksperimenti su
izvoĊeni na sobnoj temperaturi. Da bi se dobili podaci za adsorpcionu izotermu, uraĊena je serija od šest
eksperimenata pri razliĉitim poĉetnim koncentracijama rastvora jona olova. Suspenzija je homogenizovana
magnetnom mešalicom za vreme od 60 min. Suspenzija je nakon toga profiltrirana a u filtratu je odreĊivana
koncentracija Pb 2+ ‒jona. Za odreĊivanje koncentracije Pb 2+ ‒jona, kao i alkalnih i zemnoalkalnih metala
korišćen je atomski apsorpcioni spektrofotometar (Perkin – Elmer 403 AAS), dok je pH vrednost merena
pH-metrom WTW inoLab – 720.
3. REZULTATI I DISKUSIJA
3.1. Promena poĉetne vrednosti pH sa vremenom tokom adsorpcije
Površina slame je većim delom sastavljena od celuloze koja u kontaktu sa vodom daje kiselu sredinu i
postaje negativno naelektrisana [8]. Na slici 1 data je promena pH vrednosti rastvora sa vremenom pri
adsorpciji Pb 2+ ‒jona. Sa slike 1 se moţe videti da pH vrednost naglo opada već u prvom minutu procesa, da
bi zatim, već u sledećih par minuta naglo porasla i do kraja adsorpcije imala tendenciju blagog rasta. Moţe
se pretpostaviti da je pad pH vrednosti na poĉetku procesa adsorpcije posledica prelaska H + ‒jona iz ĉvrste
faze u rastvor ĉime se povećava kiselost rastvora. Pretpostavlja se da je porast pH vrednosti rastvora koji je
usledio, posledica izmene H + ‒jona, sa jonima alkalnih i zemnoalkalnih metala iz strukture slame.
481