GJ - Privredna komora Srbije

a) b)
Slika 2. Desorpcija jona (a) Zn i (b) Pb rastvorima razliĉitih koncentracija (C i za jone Zn 2+ i Pb 2+ iznosila je
320 mg/dm 3 ) [15]
Kao najefikasniji rastvor za regeneraciju jona Zn 2+ pokazao se 1 mol/dm 3 rastvor KCl, sa maksimalnim
stepenom desorpcije jona Zn 2+ od 98,5%, dok je 3 mol/dm 3 rastvor KCl bio najbolji rastvor za regeneraciju
jona Pb 2+ (D=99,5%). Kao efikasni desorbensi jona Zn 2+ i Pb 2+ pokazali su se i rastvori HNO 3 , NaCl, NH 4 Cl
sa nešto niţim stepenom desorpcije. TakoĊe, Katsou i sar. [15] su utvrdili da su uzastopni ciklusi
regeneracije zeolita rezultovali znaĉajnim smanjenjem stepena desorpcije oba jona sa površine zeolita.
Kapacitet adsorpcije jona Ag + opao je sa povećanjem broja ciklusa adsorpcije za oko 10 mg/g (sedmi A/D
ciklus) [20], dok Motsa i sar. [21] nisu zabeleţili znaĉajni pad u kapacitetu desorpcije jona Pb 2+ u prva tri
ciklusa.
4. ZAKLJUĈAK
Otpadne vode nastale u rudarstvu, iz aktivnih ili napuštenih leţišta, sadrţe jone teških metala u razliĉitim
koliĉinama. Jednostepenim ili višestepenim procesima preĉišćavanja potrebno je dovesti teške metale na
koncentraciju koja je propisana zakonom [22,23] i tek onda ispustiti je u recipijent. Kroz literaturni pregled
novijeg datuma, u radu je prikazano nekoliko parametra koji imaju najveći uticaj na proces adsorpcije jona
teških metala koji se najĉešće javljaju u otpadnim vodama iz rudnika obojenih metala.
Stepen adsorpcije zavisi od poĉetne koncentracije jona teških metala, pH vrednosti i temperature rastvora,
mase i granulacije zeolita, kao i od vremena adsorpcije. Na osnovu literaturnog pregleda uoĉeno je da:
povećanje poĉetne koncentracije jona teških metala u jednokomponentnim rastvorima dovodi do smanjenja
stepena adsorpcije, tj. da je proces adsorpcije efikasniji ako pri niţim poĉetnim koncentracijama jona teških
metala; povećanje poĉetne pH vrednosti rastvora povećava stepen adsorpcije jona teških metala, tj.
adsorpcija je efikasnija u neutralnoj i slabo baznoj sredini; smanjenjem granulacije zeolita, odnosno preĉnika
ĉestice, povećava se stepen adsorpcije jona teških metala zbog razvijenije površine; opšti trend povećanja
stepena adsorpcije jona teških metala sa povećanjem odnosa mase zeolita i zapremine rastvora iz kojeg se
vrši adsorpcija; povećanje temperature rastvora dovodi do povećanja stepena adsorpcije jona teških metala;
duţe vreme kontakta ima pozitivan uticaj na efikasnost adsorpcije. TakoĊe, navedeni faktori imaju sliĉan ili
isti uticaj na kapacitet adsorpcije jona teških metala.
Usled zasićenja površine adsorbensa, potrebno je izvršiti desorpciju jona pogodnim reagensom. Uoĉeno je da
povećanje poĉetne koncentracije rastvora za regeneraciju povećava stepen desorpcije jona teških metala.
Literaturni podaci ukazuju da se sa povećanjem broja adsorpciono/desorpcionih ciklusa smanjuje efikasnost
desorpcije jona teških metala. Kao efikasni rastvori za regeneraciju jona teških metala koriste se rastvori soli,
baza ili kiselina. Literaturni podaci ukazuju da priodni zeolit sa razliĉitim udelom minerala klinoptilolita ima
veliki potencijal primene u industrijskom sektoru za adsorpciju teških metala iz otpadnih voda.
ZAHVALNOST
Autori se zahvaljuju Ministrastvu nauke i prosvete Republike Srbije na finansijskoj podršci (Projekti: br.
41060 i br. 33038).
465