GJ - Privredna komora Srbije

se adsorpcija jona Ni 2+ najbrţe odvija u prvih 40 minuta od 200 min (C i =25 mg/dm 3 ), dok vreme kontakta
nije imalo veći uticaj na adsorpciju Ag + [18].
2.6. Uticaj temperature rastvora
Temperatura rastvora je još jedan parametar koji ima uticaj na proces adsorpcije. Çoruh [18] je ispitivala
uticaj temperature na proces adsorpcije jona Zn 2+ . Na osnovu njenih rezultata, moţe se zakljuĉiti da stepen
adsorpcije raste sa povećanjem temperature (sa 50,2% na 77,9% pri povećanju temperature rastvora sa 10°C
na 90°C). Inglezakis i sar. [19] potvrĊuju da sa povećanjem temperature rastvora raste stepen adsorpcije jona
Pb 2+ . Motsi i sar. [21] su pokazali da je maksimalni kapacitet adsorpcije jona Pb 2+ na kompozitima sa 20 i 30
mas% klinoptilolita na temperaturi od 40°C. Stepen adsorpcije Cu 2+ se povećao sa 68% na 83% sa
povećanjem temperature rastvora sa 20°C na 50°C [11].
2.7. Selektivnost adsorpcije jona
U praksi, otpadne vode predstavljaju višekomponentne rastvore teških metala, što oteţava proraĉun stepena i
kapaciteta adsorpcije. Sprynskyy i sar. [12] su pokazali da se koliĉina adsorbovanih jona Cu 2+ , Pb 2+ i Cd 2+
vrlo malo razlikuje kada se proces adsorpcije vrši iz jednokomponentnih rastvora soli u odnosu na adsorpciju
iz višekomponentnih rastvora. Jedino je adsorpcija jona Ni 2+ smanjena zbog selektivnosti prema ostalim
jonovima u rastvoru [12]. Motsi i sar. [3] ukazuju da se jedino adsorpcija Fe 3+ jona znaĉajno ne razlikuje iz
višekomponentnih u odnosu na jednokomponentne rastvore, dok je adsorpcija Cu 2+ i Zn 2+ opala za 33% i
41%, respektivno, u višekomponentnom rastvoru (C i =40 mg/dm 3 ). Pad stepena adsorpcije još je izraţeniji na
većim poĉetnim koncentracijama jona teških metala [3].
Redosled selektivnosti prilikom uklanjanja jona prema drugim autorima je sledeći: Pb>Cu=Zn [2];
Fe>Zn>Cu [3]; Co>Cu>Zn [5]; Pb>Cu>Cd>Ni [12]; Pb≥Cu>Zn [14]; Pb>Cu>Fe>Co>Ni [21]. Moţe se
zakljuĉiti da prilikom procesa izmene jona, olovo ima najveći afinitet, nikl najmanji, a da adsorpcija bakra i
cinka zavisi od uslova samog procesa.
3. DESORPCIJA JONA TEŠKIH METALA
Usled zasićenja površine zeolita jonima teških metala potrebno je izvršiti njegovu desorpciju pogodnim
reagensom. Stepen desorpcije [18] predstavlja odnos izmeĊu desorbovanih i adsorbovanih jona teških metala
(jed.4.):
Cd
D 100
(4)
C C
gde je:
i
e
D - stepen desorpcije (%),
C i - poĉetna koncentracija jona metala (mol/dm 3 ),
C e - ravnoteţna koncentracija jona metala (mol/dm 3 ),
C d - ravnoteţna koncentracija desorbovanih jona metala (mol/dm 3 ).
Prema istraţivanjima Katsou i sar. [15], proces desorpcije znatno je sporiji od procesa adsorpcije jona. Argun
[17] je ispitivao desorpciju jona Ni 2+ upotrebom HCl, destilovane vode i NaOH. Posle prvog
adsorpciono/desorpcionog (A/D) ciklusa, maksimalni stepen desorpcije od 96%, postignut je upotrebom 0,1
mol/dm 3 rastvora HCl. Destilovana voda, sa maksimalnim stepenom desorpcije jona Ni 2+ od 68%, pokazala
se kao bolji rastvor za regeneraciju od 0,1 mol/dm 3 rastvora NaOH (D=50%). Gedik i Imamoglu [13]
prouĉavali su desorpciju Cd 2+ jona 1 mol/dm 3 rastvorom NaCl. Maksimalni stepen desorpcije jona Cd 2+ ,
nakon prvog A/D ciklusa, iznosio je 97%. Posle trećeg, ĉetvrtog i petog A/D ciklusa, utvrdili su da je
koliĉina desorbovanih jona Cd 2+ ostala nepromenjena i iznosila je 72%. Katsou i sar. [15] ispitivali su proces
desorpcije jona Zn 2+ i Pb 2+ rastvorima: HNO 3 , KCl, NaCl i NH 4 Cl (slika 2.).
464