GJ - Privredna komora Srbije
GJ - Privredna komora Srbije GJ - Privredna komora Srbije
Usvaja se cev za razvod komprimiranog vazduha do vazdušnih topova, Ø10/8, NP9, plastiĉno armirano , voĊenje po spoljnoj strani bunkera. Provera debljine cevi za razvod komprimovanog vazduha [3] Debljina cevi izraĉunava se u skladu sa SRPS M.E2.038 p ds S C1 C2 2 V p K Gde je: S (mm) debljina zida cevi ds (mm) spoljni preĉnik cevi mm ………………………………………………………………(8) p (N/m 2 ) proraĉunski natpitisak, uzima se p=1,3 prad=1,39,2510 5 =12,02510 5 (N/m 2 ) (N/m 2 ) proraĉunska ĉvrstoća (granica razvlaĉenja za Ĉ 1212 iznosi 24010 6 (N/m 2 ) K = 1,7 koeficijent sigurnosti V = 1 koeficijent valjanosti zavarenog spoja C1=1 mm dodatak zbog korozije i budućeg trošenja materijala cevi C2=0,32 (mm) dodatak zbog netaĉnosti pri izradi cevi 5 12,02510 25 S 1 6 24010 5 2 112,02510 1,7 5 12,02510 20 S 1 6 24010 5 2 112,02510 1,7 1 0,32 1,43 1 0,32 1,4 mm mm ZAKLJUĈAK Ovakav sistem za razbijanje nalepaka unutar bunkera za rastresiti materijal nije u dovoljnoj meri zastupljen u našim industrijskim pogonima. Postoji odreĊena sumnja kod potencijalnih korisnika u funkcionalnost ovakvog naĉina uklanjanja nalepaka. Sumnja proistiĉe ne iz razloga nefunkcionalnosti opreme (koja je u suštini jednostavna) već iz iskustava proisteklih iz loših projektnih rešenja koja se odnose na pogrešno pozicioniranje vazdušnih topova unutar zapremine bunkera. Ovaj rad treba posmatrati kao doprinos boljem prouĉavanju ove problematike u cilju iznalaţenja optimalnih projektnih rešenja. Prednosti ovakvih sistema su: niska investiciona ulaganja i ne zahtevaju dodatnu radnu snagu. LITERATURA [1] M.Bogner, A.Petrović.: Konstrukcije i proraĉun procesnih aparata, Mašinski fakultet, Beograd, 1991.UDK 621.642/.646=861 [2] Atlas Copco Manual.: Compressed Air Engineering, Sweden, 1971. [3] M.Isailović, M.Bogner.: Tehniĉki propisi o posudama pod pritiskom, SMEITS, Beograd, 2003. [4] R.Jankov.: Klipni kompresori, Mašinski fakultet, Beograd, 1981. 459
ADSORPCIJA JONA TEŠKIH METALA IZ SINTETIĈKIH RASTVORA NA PRIRODNOM ZEOLITU KLINOPTILOLITU – TEORIJSKI PRISTUP ADSORPTION OF HEAVY METAL IONS FROM SYNTHETIC SOLUTIONS ON NATURAL ZEOLITE CLINOPTILOLITE – A THEORETICAL APPROACH A.A. Ilić 1 , S.M. Šerbula 1 , J.V. Kalinović 1 , T.S. Kalinović 1 , M. Gorunović 1 , D. Miljković 2 , M. Popović 2 1 Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakultet u Boru, Bor, 2 RTB Bor, DOO TIR BOR, Bor Rezime Otpadne vode nastale u rudarstvu, iz aktivnih ili napuštenih leţišta, sadrţe jone teških metala u razliĉitim koliĉinama. Pre njihovog ispuštanja u recipijent potrebno je izvšiti njihovo jednostepeno ili višestepeno preĉišćavanje. Adsorpcija jona teških metala na prirodnim zeolitima predstavlja jedno od mogućih rešenja. Stepen i kapacitet adsorpcije jona zavisi od brojnih faktora: poĉetne koncentracije jona, pH vrednosti i temperature rastvora, mase i granulacije zeolita i vremena kontakta. Radi iskorišćenja teških metala, potrebno je izvršiti njihovu desorpciju sa površine zeolita pogodnim reagensom. Prikazani literaturni podaci ukazuju da priodni zeolit klinoptilolit moţe se uspešno primeniti za adsorpciju teških metala iz otpadnih voda. Kljuĉne reĉi: Adsorpcija, Zeoliti, Klinoptilolit, Teški metali, Desorpcija Abstract Waste waters from active or abandoned pits contain heavy metals ions in various quantities. Prior to their release into the recipient single or multiple-treatment should be conducted. Adsorption of heavy metal ions on natural zeolites is one of the possible solutions. The degree and adsorption capacity of ions depends on many factors: the initial ion concentration, pH and solution temperature, mass and grain size of zeolites, and time. For utilization of heavy metal ions, it is necessary to desorb ions with suitable reagent from the surface of zeolites. Literature data indicate that natural zeolite clinoptilolite can be successfully applied for the adsorption of heavy metal ions from wastewaters. Keywords: Adsorption, Zeolites, Clinoptilolite, Heavy metal, Desorption 1. UVOD Otpadne vode nastale u rudarstvu, iz aktivnih ili napuštenih leţišta, sadrţe jone teških metala u razliĉitim koliĉinama. Za razliku od organskih zagaĊivaĉa, teški metali nisu biorazgradivi i imaju tendenciju akumuliranja u ţivim bićima. U teške metale, koji su od posebne vaţnosti pri preĉišćavanju industrijskih otpadnih voda, spadaju Zn, Cu, Ni, Hg, Cd, Pb i Cr. Danas se teţi ka tome da se otpadne industrijske vode prerade u potpunosti kako bi mogle da se ispuste u prirodne vodotokove. Osnovni zadatak procesa preĉišćavanja je što potpunije uklanjanje štetnih materija, primenom jednog ili više stepena preĉišćavanja. Industrijske otpadne vode po svom sastavu i osobinama znaĉajno variraju ĉak i u okviru istih industrijskih sektora, što predstavlja svojevrsni problem zaštite ţivotne sredine [1,2,3,4]. Zeoliti predstavljaju hidratisana jedinjenja alumosilikata, alkalnih i zemnoalkalnih metala [5]. To su veoma porozne materije [6], koja se sastoje od pora reda veliĉine 1·10 -9 m [7], zbog ĉega poseduju razvijenu unutrašnju površinu zbog ĉega se mogu koristiti kao adsorbensi. Stepen adsopcije zeolita pre svega zavisi od veliĉine pora [8] i zajedno sa kapacitetom izmene predstavlja osnovnu karakteristiku zeolita [6]. S obzirom da je kapacitet izmene ograniĉen, zeoliti vremenom postaju zasićeni i potrebno je izvršiti njihovu regeneraciju [1]. Do sada je pronaĊeno preko 40 prirodnih i 150 sintetiĉkih zeolita [8]. Osnovna prednost prirodnih zeolita je niska cena koštanja [9]. MeĊutim, prirodni zeoliti su promenljive ĉistoće, što moţe biti njihova najveća mana, jer neĉistoće u velikoj meri smanjuju kapacitet izmene i ograniĉavaju njihovu primenu [10]. Tretiranjem površine zeolita rastvorima NaCl, KCl, CaCl 2 , CH 3 COOH, NaOH, HCl, NH 4 Cl moţe se povećati kapacitet katjonske izmene zeolita [11,12,13]. Najrasprostranjeniji prirodni zeoliti su: klinoptilolit, mordenit, šabazit, filipsit, skolecit, stilbit, analcim, laumontit, erionit i ferierit [9], od kojih klinoptilolit ima najveću primenu. Efikasnost adsorpcije jona teških metala iz vodenih rastvora na zeolitima moţe se odrediti preko stepena i kapaciteta adsorpcije. Stepen adsorpcije [3,4,14] predstavlja odnos izmeĊu adsorbovanih jona na adsorbensu i njihove poĉetne koncentracije u teĉnoj fazi (jed.1.): 460
- Page 410 and 411: sabijanja u veoma prihvatljivom obl
- Page 412 and 413: Uzorkovanje se vršilo toko ĉitavo
- Page 414 and 415: Slika 1. Prva izlivena anoda od maj
- Page 416 and 417: Slika 5. Površinski kop Severni re
- Page 418 and 419: Lokacije mernih profila deponovanog
- Page 420 and 421: IZVOD IZBOR KVALITETA GUMENE TRAKE
- Page 422 and 423: Slika br.3: Izgled trakastog dodava
- Page 424 and 425: Slika br.7: Izgled oblika korita po
- Page 426 and 427: EKOGEOHEMIJSKA ISPITIVANA ZA POTREB
- Page 428 and 429: otpada pomoću TCLP metode. Pored g
- Page 430 and 431: Tabela 2: Sadrţaji teških metala
- Page 432 and 433: TRETMAN OTPADNIH VODA IZ KOPOVA “
- Page 434 and 435: 3. REZULTATI I DISKUSIJA Nastavak e
- Page 436 and 437: gornje jure, muskovitskih škriljac
- Page 438 and 439: ZNAĈAJ INFORMATIĈKE OBRADE GEOLO
- Page 440 and 441: stepeni.Iz tih razloga razumljivo j
- Page 442 and 443: 500 400 300 200 100 0 -100 -200 0 2
- Page 444 and 445: ISPITIVANJE UNAPREĐENIH ELEKTROKIN
- Page 446 and 447: emedijacije se zasniva na tome da s
- Page 448 and 449: Slika 2. Distribucija metala u sedi
- Page 450 and 451: PRIMENA KOMPJUTERSKOG PROGRAMA GIS
- Page 452 and 453: Slika 1. Digitalizovana situaciona
- Page 454 and 455: 3. ZAKLJUĈCI Primenom kompjuteriza
- Page 456 and 457: TEHNIĈKI OPIS SISTEMA VAZDUŠNIH R
- Page 458 and 459: -Ukoliko se primeti da su ĉašice
- Page 462 and 463: Ci Ce 100 (1) Ci gde je: α - s
- Page 464 and 465: iz rastvora Cu(NO 3 ) 2 ostvaren za
- Page 466 and 467: a) b) Slika 2. Desorpcija jona (a)
- Page 468 and 469: ADSORPCIJA JONA Pb 2+ IZ SINTETIĈK
- Page 470 and 471: 2.3. Metode analize Za odreĊivanje
- Page 472 and 473: a) Slika 4. a) Adsorpciona izoterma
- Page 474 and 475: UVOĐENJE KOMERCIJALNOG POSTROJENJA
- Page 476 and 477: Slika 2. Šemtski prikaz luţenja g
- Page 478 and 479: MS x +Fe 3+ Hemijski M x+ +Fe 2+
- Page 480 and 481: Literatura [1] Johnson D.B., Biohyd
- Page 482 and 483: spaljena a potom ţarena na 815°C.
- Page 484 and 485: Slika 3. Kinetiĉki model pseudo-dr
- Page 486 and 487: TEHNIĈKA REKULTIVACIJA DEGRADIRANI
- Page 488 and 489: Slika 2. Poprečni profili 1 -5 i
- Page 490 and 491: Tabela 4 - Granulometrijska analiza
- Page 492 and 493: 3. R.Lekovski, M.Mikić, M.Martinov
- Page 494 and 495: ANDENZITSKI PRST ISTOĈNO ODLAGALI
- Page 496 and 497: Slika 3. 3D prikaz Istoĉnog odlaga
- Page 498 and 499: Površine flotacijskog jalovišta
- Page 500 and 501: HIDROGEOLOŠKE KARAKTERISTIKE LEŢI
- Page 502 and 503: podzemnih voda. Kada se eksploataci
- Page 504 and 505: leţišta gde je kreĉnjaĉka stens
- Page 506 and 507: Slika 10 - Uprošćena geološka ka
- Page 508 and 509: NEMETALIĈNE MINERALNE SIROVINE - P
Usvaja se cev za razvod komprimiranog vazduha do vazdušnih topova, Ø10/8, NP9, plastiĉno armirano ,<br />
voĊenje po spoljnoj strani bunkera.<br />
Provera debljine cevi za razvod komprimovanog vazduha [3]<br />
Debljina cevi izraĉunava se u skladu sa SRPS M.E2.038<br />
p ds<br />
S <br />
C1<br />
C2<br />
<br />
2<br />
V<br />
p<br />
K<br />
Gde je:<br />
S (mm) debljina zida cevi<br />
ds (mm) spoljni preĉnik cevi<br />
<br />
mm<br />
<br />
………………………………………………………………(8)<br />
p (N/m 2 ) proraĉunski natpitisak, uzima se p=1,3 prad=1,39,2510 5 =12,02510 5 (N/m 2 )<br />
(N/m 2 ) proraĉunska ĉvrstoća (granica razvlaĉenja za Ĉ 1212 iznosi 24010 6 (N/m 2 )<br />
K = 1,7 koeficijent sigurnosti<br />
V = 1 koeficijent valjanosti zavarenog spoja<br />
C1=1 mm dodatak zbog korozije i budućeg trošenja materijala cevi<br />
C2=0,32 (mm) dodatak zbog netaĉnosti pri izradi cevi<br />
5<br />
12,02510<br />
25<br />
S 1 <br />
6<br />
24010<br />
5<br />
2<br />
112,02510<br />
1,7<br />
5<br />
12,02510<br />
20<br />
S 1 <br />
6<br />
24010<br />
5<br />
2<br />
112,02510<br />
1,7<br />
1<br />
0,32 1,43<br />
1<br />
0,32 1,4<br />
<br />
<br />
mm<br />
mm<br />
<br />
<br />
ZAKLJUĈAK<br />
Ovakav sistem za razbijanje nalepaka unutar bunkera za rastresiti materijal nije u dovoljnoj meri zastupljen u<br />
našim industrijskim pogonima. Postoji odreĊena sumnja kod potencijalnih korisnika u funkcionalnost<br />
ovakvog naĉina uklanjanja nalepaka. Sumnja proistiĉe ne iz razloga nefunkcionalnosti opreme (koja je u<br />
suštini jednostavna) već iz iskustava proisteklih iz loših projektnih rešenja koja se odnose na pogrešno<br />
pozicioniranje vazdušnih topova unutar zapremine bunkera. Ovaj rad treba posmatrati kao doprinos boljem<br />
prouĉavanju ove problematike u cilju iznalaţenja optimalnih projektnih rešenja. Prednosti ovakvih sistema<br />
su: niska investiciona ulaganja i ne zahtevaju dodatnu radnu snagu.<br />
LITERATURA<br />
[1] M.Bogner, A.Petrović.: Konstrukcije i proraĉun procesnih aparata, Mašinski fakultet, Beograd,<br />
1991.UDK 621.642/.646=861<br />
[2] Atlas Copco Manual.: Compressed Air Engineering, Sweden, 1971.<br />
[3] M.Isailović, M.Bogner.: Tehniĉki propisi o posudama pod pritiskom, SMEITS, Beograd, 2003.<br />
[4] R.Jankov.: Klipni kompresori, Mašinski fakultet, Beograd, 1981.<br />
459
Change language