GJ - Privredna komora Srbije
GJ - Privredna komora Srbije GJ - Privredna komora Srbije
TRETMAN OTPADNIH VODA IZ KOPOVA “SEVERNI I JUŢNI REVIR” U MAJDANPEKU WASTEWATER TREATMENT OF OPEN PITS "SEVERNI REVIR" AND “JUŢNI REVIR” IN MAJDANPEK S.M. Šerbula 1* , S.J. Ristić 2 , Z. Milijić 3 , J.V. Kalinović 1 , T.S. Kalinović 1 , A.A. Ilić 1 , I. Pacić 3 1 Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakultet Bor, 2 RTB Bor, Rudnik bakra Majdanpek, Majdanpek, 3 RTB Bor Rezime „Severni i Juţni revir― su površinski kopovi nadomak Majdanpeka u kojima se eksploatiše sulfidna ruda bakra. Poĉetkom 2000. godine na površinskim kopovima ―Juţni revir" i ―Severni revir" Rudnika bakra Majdanpek (RBM) smanjena je eksploatacija kao posledica dugogodišnjeg zaostajanja i zastarele mehanizacije i dr. Zbog nedostatka finansijskih sredstava za izgradnju sistema za ispumpavanje, a posebno za preĉišćavanje podzemnih i delimiĉno atmosferskih voda, na kopovima su se formirala jezera-akumulacije, koje su vremenom postajala sve veća. Kljuĉne reĉi: tretman otpadnih voda, teški metali, recirkulacija, ponovno korišćenje vode Abstract Waste waters from active or abandoned pits are containing heavy metals ions in various quantities. Prior to their release into the recipient single or multipletreatment should be conducted. Adsorption of heavy metal ions on natural zeolites is one of the possible solutions. The degree and adsorption capacity depends on many factors: the initial ion concentration, pH and solution temperature, mass and grain size of zeolite, and time. Due to the saturation of adsorbents surface, it is necessary to desorb ions with suitable reagent. Literature data indicate that natural zeolite clinoptilolite can be successfully applied for the adsorption of heavy metal ions from mine wastewaters. Keywords: wastewaters treatment, heavy metal, recirculation, water reuse 1. UVOD Smanjena eksploatacija sulfidne rude na površinskim kopovima dovodi do hemijske reakcije oksidacije, stvaranja sumporne kiseline i mobilnosti teških metala koji se nalaze u rudnom leţištu [1]. Teški metali nisu biorazgradivi i imaju tendenciju akumuliranja u ţivim bićima. U teške metale, koje je neophodno ukloniti iz rudniĉkih otpadnih voda, u zavisnosti od vrste rude, spadaju Cu, Zn, Fe, Cd, Pb, Cr i dr. [2,3,4,5]. Ponovna upotreba industrijskih otpadnih voda primenjuje se dugi niz godina, pogotovo u oblastima gde je izraţen nedostatak vode. Recirkulacija voda odnosi se na komunalne i industrijske otpadne vode [6]. Oksidacija, elektrokoagulacija, elektroflotacija, elektrooksidacija su neke od metoda kojima otpadna voda moţe da se preĉisti. Recirkulacija preĉišćene otpadne vode, ĉuva ţivotnu sredinu, izvore vode za piće [7]. Nova era upravljanja vodama u Evropi zapoĉela je 2000. godine usvajanjem Okvirne direktive Evropske unije o vodama [8]. Ovim i mnogim drugim dokumentima voda je proglašena za strateški resurs 21. veka. Mnogi sistemi za snabdevanje vodom u Srbiji su u veoma lošem stanju i svojim tehniĉkim karakteristikama, ne zadovoljavaju savremene kriterijume. Preĉišćavanje otpadnih komunalnih voda u našoj zemlji još ne funkcioniše, već se sve otpadne komunalne i industrijske vode izpuštaju u vodotokove. Upravljanje otpadom, pa i otpadnim vodama u Evropskoj uniji bazira se na principu 3R: Reduce (smaniti koliĉinu toksiĉnih otpada); Reuse (ponovo upotrebiti već iskorišćene resurse); Recycle (reciklirati što je više moguće upotrebljene proizvode) [9]. 2. ISPITIVANO PODRUĈJE Oblast grada Majdanpeka sa poloţajem površinskih kopova „Severni i Juţni revir― prikazana je na slici 1. Podruĉje grada i okoline je brdsko-planinskog karaktera. Rudarstvo u samom Majdanpeku traje oko 7000 godina. Današnje ime grada se pominje prvi put 1560. godine u jednom turskom dokumentu, ali u obliku Medani Pek. Današnje ime Majdanpek je po poreklu istorijska mešavina starogrĉkih, staroslovenskih i arapsko-turskih izraza, ĉije je krajnje znaĉenje ―rudnik bakra na zlatonosnoj reci‖. 431
Prve rezerve rude bakra u Majdanpeku, u „Juţnom reviru―, utvrĊene su krajem 1953. godine na ĉijim osnovama se aprila 1954. godine donosi rešenje o osnivanju preduzeća „Rudnik bakra Majdanpek― - RBM. Tri godine kasnije, u julu 1957., odobrena su sredstva za izgradnju rudnika, a tada su poĉeli i prvi radovi, odnosno pripremanje prve etaţe za površinski kop „Juţni revir― i terena za izgradnju primarnog drobljenja. Prve tone koncentrata bakra isporuĉene su za topljenje u Boru, juna 1961. godine. Zakljuĉno sa 2010. godinom sa ―Juţnog revira‖ iskopano je 331.108.859 t rude bakra, jalovine 776.697.772 t, što u ukupnoj proizvodnji iznosi 1.107.806.631 t. Rudu bakra ĉini mineral halkopirit. Na površinskom kopu ―Severni revir‖ iskopavanja rude su otpoĉela decembra 1983. godine. Do 1993. godine je otkopavana samo ruda bakra, a iste godine poĉelo je i otkopavanje rude cinka i olova. Zakljuĉno sa 2010. godinom sa "Severnog revira" je isporuĉena: 37.946.339 t ruda bakra, 575.800 t ruda cinka i olova (polimetaliĉna), 141.783.047 t jalovina, tj. 180.305.186 t je ukupna proizvodnja. Ruda je mineralnog sastava: od galenit, sfalerit, halkopirit i pirit.Reka Mali Pek svojim tokom prolazi izmeĊu površinskih kopova ―Juţni‖ i ―Severni‖ revir sa pravcem proticanja severoistok-jugozapad. Proseĉni proticaji velikih voda Malog Peka, na potezu nizvodno od Majdanpeka iznose: stogodišnje velike vode 58 m 3 /s, pedesetogodišnje velike vode 49 m 3 /s. Poĉetkom 2000. godine na površinskim kopovima ―Juţni revir" i ―Severni revir" Rudnika bakra Majdanpek smanjena je eksploatacija kao posledica dugogodišnjeg zaostajanja, zastarele mehanizacije i dr. zbog nedostatka finansijskih sredstava za izgradnju sistema za ispumpavanje, a posebno za preĉišćavanje podzemnih i delimiĉno atmosferskih voda. Na kopovima su se formirala jezera -akumulacije, koje su vremenom postajale sve veće. Formirano jezero na površinskom kopu "Јuţni revir" је dubinе око 100 m, а vodeno ogledalo je na koti 219,98 m od 30.01.2012., ukupne površine vodenog ogledala oko 250 000 m 2 . Zapremina vode na površinskom kopu „Јuţni revir― je oko 11 763 352 m 3 vode. Na površinskom kopu ―Severni revir" formirano jezero je dubine oko 30,5 m, odnosno dno se nalazi na koti 360 m. Vodeno ogledalo na koti 390,50 m od 09.01.2012., ukupne površine 161 390 m 2 , sa oko 2 904 761 m 3 vode. Slika 1. Mapa grada Majdanpeka sa poloţajem akumulacija „Severni i Juţni revir― i povratne vode „Valja Fundata― 432
- Page 382 and 383: Slika br. 12. - Detaljna georadarsk
- Page 384 and 385: Mestimiĉno rekristališe u bornit.
- Page 386 and 387: Zeta potencijal ; mV Iskorišćenje
- Page 388 and 389: IMPLEMENTACIJA PROCESA STABILIZACIJ
- Page 390 and 391: odreĊena jednostavnom metodom mere
- Page 392 and 393: 4. Rezultati 4.1. Karakterizacija o
- Page 394 and 395: RUDNIĈKE VODE IZ RUDNIKA RTB BOR -
- Page 396 and 397: Tabela 1 Rudniĉke vode rudnika RBB
- Page 398 and 399: nepovratno gubi. Jama Bor će posto
- Page 400 and 401: korita reke Mali Pek u duţini 850
- Page 402 and 403: Slika 2. Prikaz trase puta i daleko
- Page 404 and 405: IZMENJENA TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA
- Page 406 and 407: Za izvoĊenje rudarskih radova na o
- Page 408 and 409: ISLUSTVA SA STABILIZACIJOM I SOLIDI
- Page 410 and 411: sabijanja u veoma prihvatljivom obl
- Page 412 and 413: Uzorkovanje se vršilo toko ĉitavo
- Page 414 and 415: Slika 1. Prva izlivena anoda od maj
- Page 416 and 417: Slika 5. Površinski kop Severni re
- Page 418 and 419: Lokacije mernih profila deponovanog
- Page 420 and 421: IZVOD IZBOR KVALITETA GUMENE TRAKE
- Page 422 and 423: Slika br.3: Izgled trakastog dodava
- Page 424 and 425: Slika br.7: Izgled oblika korita po
- Page 426 and 427: EKOGEOHEMIJSKA ISPITIVANA ZA POTREB
- Page 428 and 429: otpada pomoću TCLP metode. Pored g
- Page 430 and 431: Tabela 2: Sadrţaji teških metala
- Page 434 and 435: 3. REZULTATI I DISKUSIJA Nastavak e
- Page 436 and 437: gornje jure, muskovitskih škriljac
- Page 438 and 439: ZNAĈAJ INFORMATIĈKE OBRADE GEOLO
- Page 440 and 441: stepeni.Iz tih razloga razumljivo j
- Page 442 and 443: 500 400 300 200 100 0 -100 -200 0 2
- Page 444 and 445: ISPITIVANJE UNAPREĐENIH ELEKTROKIN
- Page 446 and 447: emedijacije se zasniva na tome da s
- Page 448 and 449: Slika 2. Distribucija metala u sedi
- Page 450 and 451: PRIMENA KOMPJUTERSKOG PROGRAMA GIS
- Page 452 and 453: Slika 1. Digitalizovana situaciona
- Page 454 and 455: 3. ZAKLJUĈCI Primenom kompjuteriza
- Page 456 and 457: TEHNIĈKI OPIS SISTEMA VAZDUŠNIH R
- Page 458 and 459: -Ukoliko se primeti da su ĉašice
- Page 460 and 461: Usvaja se cev za razvod komprimiran
- Page 462 and 463: Ci Ce 100 (1) Ci gde je: α - s
- Page 464 and 465: iz rastvora Cu(NO 3 ) 2 ostvaren za
- Page 466 and 467: a) b) Slika 2. Desorpcija jona (a)
- Page 468 and 469: ADSORPCIJA JONA Pb 2+ IZ SINTETIĈK
- Page 470 and 471: 2.3. Metode analize Za odreĊivanje
- Page 472 and 473: a) Slika 4. a) Adsorpciona izoterma
- Page 474 and 475: UVOĐENJE KOMERCIJALNOG POSTROJENJA
- Page 476 and 477: Slika 2. Šemtski prikaz luţenja g
- Page 478 and 479: MS x +Fe 3+ Hemijski M x+ +Fe 2+
- Page 480 and 481: Literatura [1] Johnson D.B., Biohyd
Prve rezerve rude bakra u Majdanpeku, u „Juţnom reviru―, utvrĊene su krajem 1953. godine na ĉijim<br />
osnovama se aprila 1954. godine donosi rešenje o osnivanju preduzeća „Rudnik bakra Majdanpek― - RBM.<br />
Tri godine kasnije, u julu 1957., odobrena su sredstva za izgradnju rudnika, a tada su poĉeli i prvi radovi,<br />
odnosno pripremanje prve etaţe za površinski kop „Juţni revir― i terena za izgradnju primarnog drobljenja.<br />
Prve tone koncentrata bakra isporuĉene su za topljenje u Boru, juna 1961. godine. Zakljuĉno sa 2010.<br />
godinom sa ―Juţnog revira‖ iskopano je 331.108.859 t rude bakra, jalovine 776.697.772 t, što u ukupnoj<br />
proizvodnji iznosi 1.107.806.631 t. Rudu bakra ĉini mineral halkopirit.<br />
Na površinskom kopu ―Severni revir‖ iskopavanja rude su otpoĉela decembra 1983. godine. Do 1993. godine<br />
je otkopavana samo ruda bakra, a iste godine poĉelo je i otkopavanje rude cinka i olova. Zakljuĉno sa 2010.<br />
godinom sa "Severnog revira" je isporuĉena: 37.946.339 t ruda bakra, 575.800 t ruda cinka i olova<br />
(polimetaliĉna), 141.783.047 t jalovina, tj. 180.305.186 t je ukupna proizvodnja. Ruda je mineralnog sastava:<br />
od galenit, sfalerit, halkopirit i pirit.Reka Mali Pek svojim tokom prolazi izmeĊu površinskih kopova ―Juţni‖<br />
i ―Severni‖ revir sa pravcem proticanja severoistok-jugozapad. Proseĉni proticaji velikih voda Malog Peka,<br />
na potezu nizvodno od Majdanpeka iznose: stogodišnje velike vode 58 m 3 /s, pedesetogodišnje velike vode<br />
49 m 3 /s.<br />
Poĉetkom 2000. godine na površinskim kopovima ―Juţni revir" i ―Severni revir" Rudnika bakra Majdanpek<br />
smanjena je eksploatacija kao posledica dugogodišnjeg zaostajanja, zastarele mehanizacije i dr. zbog<br />
nedostatka finansijskih sredstava za izgradnju sistema za ispumpavanje, a posebno za preĉišćavanje<br />
podzemnih i delimiĉno atmosferskih voda. Na kopovima su se formirala jezera -akumulacije, koje su<br />
vremenom postajale sve veće. Formirano jezero na površinskom kopu "Јuţni revir" је dubinе око 100 m, а<br />
vodeno ogledalo je na koti 219,98 m od 30.01.2012., ukupne površine vodenog ogledala oko 250 000 m 2 .<br />
Zapremina vode na površinskom kopu „Јuţni revir― je oko 11 763 352 m 3 vode. Na površinskom kopu<br />
―Severni revir" formirano jezero je dubine oko 30,5 m, odnosno dno se nalazi na koti 360 m. Vodeno<br />
ogledalo na koti 390,50 m od 09.01.2012., ukupne površine 161 390 m 2 , sa oko 2 904 761 m 3 vode.<br />
Slika 1. Mapa grada Majdanpeka sa poloţajem akumulacija „Severni i Juţni revir― i povratne vode „Valja<br />
Fundata―<br />
432
Change language