GJ - Privredna komora Srbije

TRETMAN OTPADNIH VODA IZ KOPOVA “SEVERNI I JUŢNI REVIR” U
MAJDANPEKU
WASTEWATER TREATMENT OF OPEN PITS "SEVERNI REVIR" AND
“JUŢNI REVIR” IN MAJDANPEK
S.M. Šerbula 1* , S.J. Ristić 2 , Z. Milijić 3 , J.V. Kalinović 1 , T.S. Kalinović 1 , A.A. Ilić 1 , I. Pacić 3
1 Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakultet Bor, 2 RTB Bor, Rudnik bakra Majdanpek,
Majdanpek, 3 RTB Bor
Rezime
„Severni i Juţni revir― su površinski kopovi nadomak Majdanpeka u kojima se eksploatiše sulfidna ruda bakra.
Poĉetkom 2000. godine na površinskim kopovima ―Juţni revir" i ―Severni revir" Rudnika bakra Majdanpek (RBM)
smanjena je eksploatacija kao posledica dugogodišnjeg zaostajanja i zastarele mehanizacije i dr. Zbog nedostatka
finansijskih sredstava za izgradnju sistema za ispumpavanje, a posebno za preĉišćavanje podzemnih i delimiĉno
atmosferskih voda, na kopovima su se formirala jezera-akumulacije, koje su vremenom postajala sve veća.
Kljuĉne reĉi: tretman otpadnih voda, teški metali, recirkulacija, ponovno korišćenje vode
Abstract
Waste waters from active or abandoned pits are containing heavy metals ions in various quantities. Prior to their release
into the recipient single or multipletreatment should be conducted. Adsorption of heavy metal ions on natural zeolites is
one of the possible solutions. The degree and adsorption capacity depends on many factors: the initial ion concentration,
pH and solution temperature, mass and grain size of zeolite, and time. Due to the saturation of adsorbents surface, it is
necessary to desorb ions with suitable reagent. Literature data indicate that natural zeolite clinoptilolite can be
successfully applied for the adsorption of heavy metal ions from mine wastewaters.
Keywords: wastewaters treatment, heavy metal, recirculation, water reuse
1. UVOD
Smanjena eksploatacija sulfidne rude na površinskim kopovima dovodi do hemijske reakcije oksidacije,
stvaranja sumporne kiseline i mobilnosti teških metala koji se nalaze u rudnom leţištu [1]. Teški metali nisu
biorazgradivi i imaju tendenciju akumuliranja u ţivim bićima. U teške metale, koje je neophodno ukloniti iz
rudniĉkih otpadnih voda, u zavisnosti od vrste rude, spadaju Cu, Zn, Fe, Cd, Pb, Cr i dr. [2,3,4,5]. Ponovna
upotreba industrijskih otpadnih voda primenjuje se dugi niz godina, pogotovo u oblastima gde je izraţen
nedostatak vode. Recirkulacija voda odnosi se na komunalne i industrijske otpadne vode [6]. Oksidacija,
elektrokoagulacija, elektroflotacija, elektrooksidacija su neke od metoda kojima otpadna voda moţe da se
preĉisti. Recirkulacija preĉišćene otpadne vode, ĉuva ţivotnu sredinu, izvore vode za piće [7].
Nova era upravljanja vodama u Evropi zapoĉela je 2000. godine usvajanjem Okvirne direktive Evropske
unije o vodama [8]. Ovim i mnogim drugim dokumentima voda je proglašena za strateški resurs 21. veka.
Mnogi sistemi za snabdevanje vodom u Srbiji su u veoma lošem stanju i svojim tehniĉkim karakteristikama,
ne zadovoljavaju savremene kriterijume. Preĉišćavanje otpadnih komunalnih voda u našoj zemlji još ne
funkcioniše, već se sve otpadne komunalne i industrijske vode izpuštaju u vodotokove. Upravljanje otpadom,
pa i otpadnim vodama u Evropskoj uniji bazira se na principu 3R: Reduce (smaniti koliĉinu toksiĉnih
otpada); Reuse (ponovo upotrebiti već iskorišćene resurse); Recycle (reciklirati što je više moguće
upotrebljene proizvode) [9].
2. ISPITIVANO PODRUĈJE
Oblast grada Majdanpeka sa poloţajem površinskih kopova „Severni i Juţni revir― prikazana je na slici 1.
Podruĉje grada i okoline je brdsko-planinskog karaktera. Rudarstvo u samom Majdanpeku traje oko 7000
godina. Današnje ime grada se pominje prvi put 1560. godine u jednom turskom dokumentu, ali u obliku
Medani Pek. Današnje ime Majdanpek je po poreklu istorijska mešavina starogrĉkih, staroslovenskih i
arapsko-turskih izraza, ĉije je krajnje znaĉenje ―rudnik bakra na zlatonosnoj reci‖.
431