GJ - Privredna komora Srbije

4. Prikaz uticaja rudnika Majdanpek na ţivotnu sredinu
Proširivanje površinskog kopa Juţni revir po fazama uticaće na degradiranje već narušenih površina u
industrijskom krugu RBM-a. Usled tehnoloških procesa dobijanja rude na površinskom kopu pri proširivanju
Juţnog revira zavisno od faze rada u radnu sredinu emituju se gasovi koji potiĉu od energenata i prašina koja
nastaje od rude bakra i pratećih stena. Ova zagaĊenja se u zavisnosti od pravaca vetrova iznose u gradsku
sredinu. Mogući izvori emisije prašine, gasova su:
bušenje i miniranje,
utovar i transport izminirane mase,
odlaganje jalovine u sušnom periodu na odlagališni plato,
drobljenje, i
odlaganje flotacijske jalovine..
Emisija prašine se vrši za vreme sušnog perioda kada je tlo suvo. Vetrovi dodatno podiţu tom prilikom
prašinu kada duvaju preko degradiranih površina, koja se u zavisnosti od veliĉine ĉestica taloţi bliţe ili dalje
od izvora emisije u pravcu duvanja vetrova. U toku bušenja minskih bušotina zbog ne funkcionisanja sistema
za odprašivanje u radnu i ţivotnu sredinu dospeva prašina u zavisnosti od vrste stena gde se izvodi bušenje.
Prognoza proseĉne emisija prašine pri bušenju minskih bušotina na površinskom kopu iznosi 547 mg/s. Pri
miniranju rude i jalovine u vrlo kratkom vremenskom intervalu u ţivotnu okolinu dospevaju gasoviti
produkti miniranja (sastavljeni od gasova ugljen monoksida, ugljendioksida, azotnih oksida) i mineralna
prašina. Pri jednom miniranju na površinskom kopu po bušotini utroši se eksploziv u koliĉini 550 kg, a
zagaĊenje (V t ) se emituje u vidu gasno - prašinastog oblaka i iznosi V t = 4 596 703 dm 3 . Utovar izminirane
mase vrši se bagerom Komatsu i Terex, na elektriĉni pogon, zapremine kašike 22 m 3 odnosno 15 m 3 . Tokom
utovara, zarobljeni gasovi i prašina se iz izminirane mase izdvajaju i oslobaĊaju. Emisija prašine pri radu bagera
prema prognozi proseĉno iznosi 3 118 mg/s. Transport rude i jalovine kamionima do drobiliĉnog postrojenja i
transport jalovine kamionima do odlagališta, u radnu i ţivotnu sredinu emituju se gasovite komponente
(izduvni gasovi - ugljenmonoksid, nitrozni gasovi, sumpordioksid ) i mineralna prašina koja se podiţe sa
transportnih puteva pri kretanju kamiona. Transport se vrši kamionima Belaz, nosivosti 220 t (snage motora
1715 kW, max specifiĉne potrošnje goriva 208 g/kWh) sa dizel motorima, stvaraju se izduvni gasovi. TakoĊe,
toĉkovi kamiona kretanjem po neureĊenim putevima u kopu stvaraju i podiţu prašinu. Emisija prašine prema
prognozi proseĉno za jedan kamion iznosi 1 442,5 mg/s, dok je proseĉna emisija gasova za jedan kamion prema
prognozi 1,17 m 3 /s. Za odlaganje jalovine koristi se buldozer Komatsu D375A snage 455 kW i specifiĉne
potrošnje goriva 220 g/kWh i odlagaĉ. Emisija prašine pri radu buldozera prema prognozi proseĉno iznosi
300,0 mg/s, dok je proseĉna emisija gasova za jedan buldozer prema prognozi 0,31 m 3 /s. Emisija prašine na
odlagaĉu prema prognozi iznosi 1 000 mg /s. Pri drobljenju rude i jalovine emisija prašine se javlja ako sistem
za otprašivanje ne radi. Emisija prašine sa drobiliĉnog postrojenja se oĉekuje da bude 1062,0 mg/s.
ZagaĊenje ţivotne sredine vodama i flotacijskom jalovinom nastao je udesom na flotacijskom jalovištu Valja
Fundata i Šaška reka usled tehniĉkih nedostataka (neadekvatnih projektnih rešenja, odsustva kontrole i
nepoštovanja propisa), i usled prirodnih nepogoda (atmosferskih padavina u vidu velikih voda). Ako se ne
preduzmu mere zaštite udesi se mogu ponoviti. Reka Pek je usled udesa isticanjem flotacijske jalovine i vode
kroz ponor 1974. godine bila zagaĊena sa 7 660 000 m 3 fluidne mase. Poplavni talas je prema izvršenoj
analizi na terenu i matematiĉkom modeliranju nosio flotacijsku jalovinu do ušća u Dunav. Rezultati
prognoziranja dokazani su i matematiĉkim putem koriššenjem poznatih formula iz literature i prikazani su u
tabeli 1.
Tabela 1. Poplavni talas po deonicama toka reke Pek i veliĉina sedimentovanih ĉestice flotacijske jalovine
po deonicama
Profili Veliĉina ĉestica flotacijske
rastojanje Širina nanosa Debljina nanosa
doline reke jalovine sedimentovane
mernih na mernim na mernim
na mernim na mernim mestima,
mesta (m) mestima (m) mestima, (cm)
mestima (mm)
1-1 0,295 2 358 596,00 85,0
2-2 0,208 4 760 235,80 65,6
3-3 0,147 11 230 117,30 51,3
4-4 0,074 11 560 98,00 37,12
5-5 0,037 26 130 60,14 14,6
416