GJ - Privredna komora Srbije

sabijanja u veoma prihvatljivom obliku. GPR (geo-radar) mjerenja su pokazala da je dubina jezera u
granicama 0,8-4,2m. Na osnovu geofiziĉkih mjerenja ukupni sadrţaj vode u jezeru je procjenjen na otprilike
120 000m3 – 150 000m3. Dubina mulja je dosezala do 14 metara.
Testovi soldifikacije su pokazali da je mješavina od 8% kreĉa i 4% cementa najpogodnije i najekonomiĉnije
rješenje za soldifikaciju. Uzorci pripremljeni sa ovom recepturom su pokazali prosjeĉnu ĉvrstoću od 0,2
MPa. Rezultati su takoĊe pokazali da je vodo-propusnost soldifikovanog mulja veoma mala kao i to da se
soldifikovani sloj jako dobro ponaša kao zaptivno sredstvo (sloj). Ovak korak je takoĊe ukljuĉivao i
graĊevinske radove koji su bili neophodni da bi se izvršila drenaţa samo jezera koje se formiralo u okviru
jalovišta. Ovi radovi su ukljuĉivali obnovu i završne radove na orginalnom 260m dugom odvodnom sistemu
ispod samog jalovišta kao i izgradnju novog 42m dugog cjevovoda do same rijeke Tare. Vizuelna inspekcija
lica mjesta kao i video snimanja kamerom su izvršeni u cilju dobijanja kompletne slike. Sam izvedbeni
projekat postojećeg sistema za odvodnju je onemogućavao standardno ruĉno ĉišćenje; te se stoga morala
koristiti moderna tehnologija ĉišćenja sa vodom pod visokim pritiskom. Ova tehnologija vodi porijeklo iz
EU zemalja a ista je, ukoliko se primjenjuje zajedno sa dobrom operativom, toliko efikasna iako operativni
troškovi ukljuĉuju relativno visoke kapitalne troškove. Prikladnost ove tehnologije je prvo potvrĊena
operativnim testovim prije nego je ista i primjenjena.
Ĉišćenje vodom pod visokim pritiskom (preko 200 bara) uz korištenje mlaznice je dizajnirano uglavnom za
ĉišćenje kanalizacionih sistema velikog preĉnika cijevi (od DM 600mm), a u sluĉaju ovog projekta je raĊeno
bez zaustavljanja. Cjevovod je projektovan za protok od više stotina litara vode na sekundu dok se operacija
ĉišćenja izvodi sa mlazom vode po protiskom od nekoliko desetina centimetara. Operativni testovi su
pokazali prikladnost metoda ĉišćenja vodom pod viskom pritiskom ali su priliĉno velike koliĉine ĉvrstog
mnaterijala u samim cijevima uslovile i korištenje kamiona sa usisinom pumpom visokog uĉinka. Zbog
ranije pomenutih razloga drugi korak ĉišćenja je izveden uz korištenje pumpe 600l/s pri radnom pritisku od
200 bara.
Posebno dizajnirane glave sa setovima brizgaljki postavljenih u razliĉitim pravcima su korištene u ovim
ekstremnim uslovima rada. Korištenjem ovih brizgaljki, mulj je postepeno transportovan od rezevoara
pumpne stanice do izlazne taĉke. Kako se radilo o kontinualnom uklanjanju izvaĊenog mulja korištene su
pumpe za mulj kao i usisni bageri sa visokim uĉinkom. Sav izvaĊeni mulj je transportovan do lokacije
bazena za mulj. Ukupno je izvaĊeno 260m3 mulja.
2006 – 2008
Instalacija sistema za ispuštanje
Nadzor radova na ugradnji opreme
Radovi na isušivanju jalovišta
Analiza površinskih voda na jalovištu koje je uraĊena 2005 je pokazala da ista odgovara zahtjevima koji se
odnose na vodu koja se moţe ispuštati u recipiente, te je stoga zakljuĉeno da ju je moguće ispuštati u javnu
kanalizaciju kao i u prirodne recipijente (Zakon RCG 10/97). Nivo protoka od 3,0m3/s u rijeci Tari je
specificiran kao minimalna prihvatljiva vrijednost za ispuštanje vode iz jalovišta. Kako je zakljuĉeno iz
nauĉnog rada OTKLANJANJE POVRŠINSKIH VODA KOJI SE NALAZE U JALOVIŠTIMA, Podgorica
2004, ispuštanje akumulirane vode sa jalovišta pri nivou protoka rijeke Tare od 3m3/s je izvodljivo bez bilo
kakvih štetnih uticaja na kvalitet vode u rijeci. Sam koncep ispuštanja vode je zasnovan na zakljuĉcima
projekta ―Sanacija i rekultivacija jalovišta rudnika olova i cinka u Mojkovacu‖ koji je elaboriran od strane
409