GJ - Privredna komora Srbije

Povlatni uljni škriljci izdanjuju na površinu terena duţ celog leţišta, od Aleksinca do Subotinca, a tonu prema
zapadu. Obzirom na konfiguraciju terena i strukturni sklop leţišta najbolje su otkriveni sa desne strane reke
Moravice kod sela Subotinca i severno od Aleksinca kod Logorišta.
Izdanaĉka linija ugljenog sloja smatra se istoĉnom granicom prostiranja povlatnih uljnih škriljaca, dok je
zapadna granica delom eroziono-tektonska, a delom nije definisana.Analizom svih raspoloţivih podataka o
debljini povlatnih uljnih škriljaca dolazi se do zakljuĉka da je izmenljivost debljine dvojaka: primarno (genetska)
i sekundarna. Smatramo da primarna debljina varira od 50 m do 80 m i da raste postepeno od juga prema
severu.Sekundarne promene debljine vezane su za kasnije procese: ubiranje, rasedanje i eroziju. Konstatovano je
da na većini lokaliteta, bilo u istraţnoj bušotini, bilo u rudarskom radu, ukoliko je utvrĊena debljina znatno
manja od 50 m, razlog za to treba traţiti u tektonskoj ili erozionoj redukciji. Isto tako, izrazita zadebljanja, mada
su ona retka, predstavljaju anomaliju nastalu tektonskim procesima (ubiranjem ili reversnim rasedanjem).
Jalovina je zastupljena laporcima, glincima, peskovitim glincima, retko pešĉarima. Javlja se u vidu proslojaka ili
banaka promenljive debljine (od 0,10 m do desetak metara). Horizont bituminoznih laporaca leţi preko povlatnih
uljnih škriljaca sa kojima ĉini postupan prelaz, te se granica izmeĊu njih najĉešće ne moţe lako makroskopski
odrediti. U njegov sastav ulaze: bituminozni laporci, laporci i uljni škriljci u kojima se javljaju interstratifikovani
glinci, laporoviti do peskoviti, reĊe laporoviti pešĉar, kao i proslojci tufa.Sudeći po profilima istraţnih bušotina
povlatnog glinovito-laporovitog kompleksa, u sastav gornjeg horizonta pored bituminoznih laporaca i laporaca
ulaze i uljni škriljci u paketima debljine i po dvadesetak metara sa srednjim sadrţajem sirovog ulja, preko 6%.
Ostali litološki ĉlanovi (glinci i pešĉari), koji su podreĊeno zastupljeni, interstratifikovani su u laporcima i
uljnim škriljcima i nisu uzorkovani.
Debljina gornjeg horizonta u basenu varira u zavisnosti od primarnih facijalnih uslova i od stepena erozije. Ona
opada u pravcu zapada, tako da su mestimiĉno laporci potpuno erodovani, te sedimenti gornjeg miocena leţe
preko horizonta povlatnih uljnih škriljaca
ANALIZA GEOLOŠKIH USLOVA OD ZNAĈAJA ZA EKSPLOATACIJU
Ĉinjenica, da se uljni škriljci pojavljuju na površini, u vidu izdanaka, na većem prostranstvu po pruţanju leţišta,
od lokaliteta „Dubrava―, do lokaliteta „Logorište―, predstavlja povoljnost za površinsku eksploataciju.
Nepovoljnost za veće uĉešće površinske eksploatacije u ukupnim rezervama leţišta predstavlja veoma strmo
zaleganje škriljaca u jednom delu leţišta i do 90⁰. Strmo zaleganje leţišta uslovljava veliku dubinu i preko 700
m, tako da se veći deo rezervi uljnih škriljaca mora otkopavati podzemnom eksploatacijom. Drugu nepovoljnost
predstavlja postojanje većeg broja raseda od kojih su najuoĉljiviji rasedi R 1 do R 6 . Rasedima je leţište podeljeno
u više blokova koji su meĊusobno pomereni horizontalno i vertikalno.Prema litološkom sastavu i pored
postojanja raseda ne oĉekuje se znatan pritok podzemnih voda, jer su rasedi ĉesto zaglinjeni. Prilikom podzemne
eksploatacije uglja, iako se radilo o metodi sa zarušavanjem krovine, nije bilo znaĉajnijih pritoka vode osim u
sluĉaju ulaska rudarskih prostorija u stare radove, gde je bilo sluĉajeva sa akumulacijom vode i mulja. Proseĉan
pritok vode u jami „Morava― je iznosio 0,8 m 3 /min, pri ĉemu je jama svrstana u jame sa malim
pritokom.Povlatni uljni škriljci su kompaktniji od podinskih. Oni sadrţe proslojke laporca i glinaca manje
debljine. Uĉešće debljine proslojaka se kreće od 8% u polju „Morava―, do 19% u polju „Dubrava―. Proseĉna
debljina sloja u lokalitetu „Dubrava― iznosi 74m, a u lokalitetu „Morava― je 60m. Proslojkom jalovine, debljine
oko 8m, krovinski uljni škriljci su podeljeni na dva pribliţno jednaka dela. Gornji deo, debljine oko 34m,
uglavnom je ĉist bez jalovinskih proslojaka, sa sadrţajem ulja od 11,0 do 16,0%. Donji deo, ispod jalovinskog
proslojka do ugljenog sloja je debljine oko 32m i protkan je tanjim jalovinskim proslojcima, a srednji sadrţaj
ulja u ovom delu iznosi 7,0%, tako da se proseĉan sadrţaj sirovog ulja u krovinskim uljnim škriljcima kreće od
9,75%, na lokalitetu „Dubrava― do 9,90% i na lokalitetu „Morava― i „Logorište―. Ispitivanja su pokazala da su
uzorci uljnih škriljaca iz jame ĉvršći od uzoraka iz bušotina sa manje dubine (iz jame σ c = 607-883daN/cm 2 ,
υ=78-82 o ; iz bušotina σ c =210-580daN/cm 2 , υ=46-56 o ). Ispitivanje uzoraka na brzinu prostiranja seizmiĉkog
talasa dala su rezultate koji se kreću u opsegu od 2,2 - 2,9 km/s.Ovaj podatak ukazuje na mogućnost direktnog
kopanja bagerom. Naime, seizmiĉka brzina na uzorcima po pravilu je za 40-50% veća od seizmiĉke brzine u
masivu. Pored toga savremeni hidrauliĉki bageri mogu da savladaju otpore kopanja i do 1600 N/cm‘, što je
40