GJ - Privredna komora Srbije

Slika 3: Istorijska (1995-2000) i projektovana (2005-2030) uvozna zavisnost EU-27 – ukupna i po energentima
(%),
izvor: EC DG TREN, European Energy and Transport Trends to 2030 – 2005 update, 2006
3. SAVREMENE TEHNOLOGIJE SAGOREVANJA UGLJA
Vrednost lignita kao resursa i dalje raste. Ovo se pokazuje kretanjima na trţištima sirovina. Ono što ograniĉava
još veće korišćenje uglja kao energenta je proces njegovog sagorevanja, odnosno oslobaĊanje štetnih gasova u
atmosferu pri sagorevanju uglja. Zbog toga je u ovom trenutku veoma vaţno dalje raditi na tehnološkom
unapreĊenju procesa sagorevanja uglja u elektranama koje ga koriste, kako bi se osiguralo da vrednost lignita
ostane ovakva i u budućnosti. Razvoj ekološki prihvatljivih tehnologija korišćenja uglja je prioritet. Zato
industrija lignita podrţava tehnologiju Carbon Capture and Storage (CCS) iz vrlo jasnih interesa. MeĊutim,
investicije na osnovu najboljih dostupnih tehnologija, ne znaĉe da su te tehnologije nepromenljiva kategorija.
Tehnologije se svakodnevno dalje razvijaju. Konkurencija i ekološki zahtevi su glavni usmerivaĉi tog razvoja.
Za lignit, sušenje uglja je jedna od vaţnih tema. Veoma visoka efikasnost od blizu 50% je moguća u elektranama
koje koriste sušeni ugalj (dry-coal-fired power plant). Sušenje uglja je vaţno za povećanje efikasnosti i u
konvencionalnim elektranama i kao modul u tehnologiji CO 2 ―zarobljavanja‖-capture. TakoĊe, korišćenje novih
materijala, podzemna gasifikacija uglja [1] i korišćenje ugljenog metan gasa (Slika 4), su još neke od naprednih
tehnika korišćenja uglja.
Slika 4: Podzemna gasifikacija uglja, izvor: World Coal Institute, 2009.
Cena proizvodnje elektriĉne energije iz uglja sve više će sadrţati i cenu naprednih tehnologija korišćenja i
troškove skladištenja i zarobljavanja CO 2 koji nastaje sagorevanjem uglja. Korišćenje uglja za proizvodnju
elektriĉne energije veoma zavisi od buduće politike smanjenja gasova staklene bašte. Neizvesnost u odnosu na
gasove staklene bašte u post-Kjoto periodu, posle 2012. godine, komplikuje perspektivu investicija u rudarskom
sektoru. Neizvesnost investiranja je i u Evropi, gde su termo elektrane bazirane na uglju stare preko 25 godina i
trebalo bi da budu zamenjene u narednih 15-20 godina. Energetski lanac izbora-gas, nuklearna ili opet ugalj,
imaće glavni dugoroĉni uticaj na snabdevanje elektriĉnom energijom. U svakom sluĉaju, ako su GHG politike
veoma zahtevne, ugalj će se manje koristiti, na cenu porasta korišćenja gasa, obnovljivih izvora energije i pod
odreĊenim okolnostima nuklearne energije [2]. TakoĊe, odnos cena uglja i prirodnog gasa će opredeliti koji će se
energent više koristiti. Niţa cena uglja će kompenzovati potrebne investicione troškove elektrana koje koriste
3