GJ - Privredna komora Srbije

Tabela 1 Rudniĉke vode rudnika RBB, izdašnost tih izvora, sadrzaj i masa bakra u njima
* Podaci su uzeti kao aritmetička sredina u zbiru, na osnovu kvartalnih analiza;
**Deo voda iz Jame Bor se koristi u pogonu Aero-Aqua Inţenjering (oko 240.000 m 3 u 2011., što
iznosi oko 40 t cementnog bakra), delom u Cementaciji na Jami (oko 450.000 m 3 , što iznosi oko29 t
cementnog bakra), a deo se odvodi preko Borske u Kriveljsku reku i, zajedno sa bakrom iz Velikog
Krivelja, nepovratno se gubi;
*** Vode sadrzane u kopu Cerovo nisu obuhvaćene zbirom rudničkih voda, jer se transportuju preko
Ekološke brane, čija količina vode i masa bakra je vec uzeta u ukupni zbir. Procena je da vode sa
Brane 3 odnose < 50 t/god bakra, dok vode Saraka potoka odnose oko 70 t/god;
Za provirne vode brane 3 i vode Saraka potoka nema podataka o protoku, pa njihov potencijal nije mogao da
se sagleda, već samo da se grubo proceni. Radi se o znaĉajnim protocima i u jednom i u drugom sluĉaju, pa
je i koliĉina bakra koja se sa njima odnosi znaĉajna. Ustvari, situacija je i crnja, jer u gornjoj tabeli nisu uzete
u obzir otpadne vode TIR-Bor i njihov sadrţaj bakra (oko 80 t/god), koje se odvode u Borsku reku, da bi se
pridruţile vodama Kriveljske reke. I tako već godinama, znaĉajna koliĉina bakra se gubi ĉineći štetu okolnim
vodotocima, priobalju i podzemnim vodama.
Ustvari, situacija je i crnja, jer u gornjoj tabeli nisu uzete u obzir otpadne vode TIR-Bor i njihov sadrţaj
bakra (oko 80 t/god), koje se odvode u Borsku reku, da bi se pridruţile vodama Kriveljske reke. Podaci o
koliĉini bakra koji se Kriveljskom rekom odvodi u Timok, pa dalje, su u skladu sa podacima sa sajta
Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije,
(http://www.mpt.gov.rs/postavljen/141/01_SLIV_DUNAVA.pdf), objavljenih poĉetkom 2012., gde se
operiše sa cifrom od oko 313 t/god, cinka oko 24 t/god, ţeleza oko 510 t/god koje, na godišnjem nivou, iz
RTB Bor dospevaju u Dunav. Ovaj bakar imao bi svoju trţišnu vrednost ako bi se valorizovao u nekom
obliku. Svoju vrednost danas ima i cena koja se plaća svakog meseca za ispuštanje nepreĉišćene vode u
vodotok (Uredba Vlade Srbije Sl. Glasnik .../‘11). Okvirno, na osnovu kojiĉine rudniĉke vode (Vidi Tabelu
1), i prema ceni naknade za ispuštenu vodu u 2011., to iznosi oko 200.000 evra/god.
4. IDENTIFIKACIJA POJEDINIH IZVORA RUDNIĈKIH VODA
4.1 RUDNIK CEROVO
Na kopu Cerovo postoji samo jedan izvor rudniĉkih voda – voda u samom kopu, zapremine oko 500.000
m 3 koja sadrţi oko 70 – 80 t bakra. Sadrţi znatnu koncentraciju jona cinka (oko 30 g/m 3 ) i nikla iznad MDK.
Voda je prirodno kisela (pH 3.5). Za sada sa Cerova otiĉe oko 18 t/god bakra i to: iz dva izvora na spoljnoj
strani Kopa (Sl.1), gde je odloţena jalovina, oko 7 – 8 t/god u Cerovsku reku, a ostalo se odvodi preko
Ekološke brane u Pogon cementacije na Jami – Bor. Znaĉajne su koliĉine odloţene jalovine (prema nekim
podacima oko 23∙10 6 t), sa sadrţajem bakra oko 0.2%. Smatra se da je oko 50% od toga bio oksidni, odnosno
karbonatni – lako luţljiv bakar. Deo ovog bakra je, protokom vremena, već izluţen i sa rudniĉkim vodama se
nepovratno izgubio, a ostatak će se, kao i dosad, spontano izluţivati, zagadjivaće površinske vode (Cerova
G , tgod -1 Napomena N
Poreklo V,m 3 Q, m 3 god -1 C 2+ Cu ,
mgdm -3 Cu
o
Cerovo, kop 550.000 130 – 150 70 – 80 Ispumpava se u Ekobranu
1
Cerovo Ekobrana
100.000 130 – 150 13 -15 Ide na Cement. Jama 2
Cerova Reka I 3000 1500 4.5 U Cerovu reku 3
Cerova Reka II 2875 1200 3.5 U Cerovu reku 4
VELIKI KRIVEL FLOTACIS JALOVIŠ -
VODE
J KO TE PROVIRNE
Brana 1A 71000 38.6 2.75 U Kriveljsku reku 5
Brana 3 Ne meri se 53 < 50 *** U Kriveljsku reku 6
Saraka potok Ne meri se 6.15 > 70 *** U Kriveljsku reku 7
Kop V. Krivelj 1,380.000 53 73 U Kriveljsku reku 8
Jama Bor ‗09 2,281.250 131 303 ** Delimicno se koristi 9
Jama Bor ‗10 2,317.980 46.5 108 ** Delimicno se koristi
Jama, srednje 2,300.000 200 Iskorišćenje Cu ~34%
Sumarno: 3,877.000 400 * Srednje iskorišć. Cu
395
~17%