GJ - Privredna komora Srbije
GJ - Privredna komora Srbije GJ - Privredna komora Srbije
RUDNIĈKE VODE IZ RUDNIKA RTB BOR – POTENCIJAL ZA DOBIJANJE BAKRA ILI ZAGADJIVAĈ POVRŠINSKIH VODA MINE WATERS FROM RTB BOR GROUP – POTENTIAL RESOURCE FOR COPPER PRODUCTION OR HARMFUL SURFACE WATER POLLUTANT Velizar Stanković 1 , M. Ţikić 1 , G. Bogdanović 1 , Z. Milanović 2 i T. Marjanović 2 1 Tehnički fakultet Bor univerziteta u Beogradu; 2 Rudarsko –topioničarski basen Bor (RTB Bor) IZVOD Aktivni i napušteni rudnici, unutar Rudnika bakra Bor (RBB) - RTB Bor, proizvode velike koliĉine rudniĉkih voda, sliĉnih po sastavu, ali razliĉitih koncentracija teških metala koje nose i razliĉitih po izdašnosti izvora, te razliĉitog potencijala na bakru kao mogućem korisnom proizvodu, a sada permanentnom višegodišnjem zagadjivaĉu površinskih vodotokova. Postoje devet izvora rudniĉkih voda u RBB, sa potencijalom na bakru od 350 do 420 t/god. Samo se mali deo ovog bakra iskoristi (~17% Cu), dok se ostali deo nepovratno gubi zagadjujući Kriveljsku reku, Timok i Dunav. Ovakvo višedecenijsko stanje nije odrţivo, zbog sve jaĉih pritisaka, kako zakonske regulative, tako i medjunarodne zajednice za smanjenjem prekograniĉnog zagadjenja Dunava, Timoka i podzemnih voda teškim metalima i sumpornom kiselinom. Sa jaĉanjem svesti o zaštiti okoline, ali i svesti o pojaĉanoj potrebi za vodom i racionalnom gazdovanju njome , pritisci će se pojaĉavati, praćeni odgovarajućim sankcijama. Danas se nude napredne tehnologije za preĉišćavanje rudniĉkih voda, koje su u stanju da nivo jona metala u njima redukuju do onih koncentracije koje dozvoljavaju bezbedno ispuštanje tretiranih rudniĉkih voda u neki vodotok, ili je reciklirati u proces, kao tehniĉku vodu. Prognoze kazuju da će rudarenje u Boru postojati još dugi niz godina. Postojanje rudniĉkih voda će imati i znatno duţi vek od rudarenja, pa je utoliko znaĉajnije pristupiti rešavanju ovog, za RTB Bor znaĉajnog problema. Proizvedeni bakar i voda bi uĉinili tretman voda ekonomski prihvatljivijim. Kljuĉne reĉi: rudniĉke vode, potencijal, sanacija, bakar ABSTRACT Active and abandoned copper mines, within Copper Mines Bor (RBB) – RTB Bor, produce huge volumes of mine waters, containing different concentrations of heavy metal ions - copper before all. Copper content varies from several mg/L to several hundred mg/L depending on source. There are nine sources of mine waters having a total copper potential, in an interval from 350 to 420t/year. So far, only a small amount of mine waters is being purified to obtain copper from them by cementation on iron scrap technology. The removal efficiency is (~17% Cu), calculated on the whole amount of copper in mine waters, while the remaining part has lost flowing into the Krivelj River, and further to the Timok and Danube, heavily damaging each them by metal ions, suspended particles as well as by sulphuric acid. This pollution is lasting for decades having serious consequences on the on the environment and making troubles for Serbian, Bulgarian and Romanian governments. In increased concience for environment protection as well as a pressure of local legislative and an increased necesity for technical water requirements in mining processes has opened a problem of mine waters treatment in order to recovery and commercialize copper, recycling purified water, now released from metal and sulphate ions, by using the existing advanced technologies. Prospectives for mining in RTB Bor shows that copper will be mined for many years. This future mining will produce unknown amount of mine waters, as well, so that the mine waters purification becomes an imperative task for the RTB Bor management. 1. UVOD Aktivni i napušteni rudnici, unutar DOO Rudnici bakra Bor (u daljem tekstu RBB), koje posluje u okviru Rudarsko topioniĉarskog basena Bor-Grupe (u daljem tekstu RTB) proizvode velike koliĉine ―rudniĉkih voda‖, sliĉnog hemijskog sastava, ali razliĉitih koncentracija teških metala, koje nose sa sobom. Razliĉit je i potencijal ovih voda na bakru, kao mogućem proizvodu pri preĉišćavanju, a sada permanentnom zagadjivaĉu površinskih vodotokova u koje se te vode izlivaju [1]. Rudniĉke vode sa lokaliteta Cerovo, iz rudnika Veliki Krivelj i delom iz Jame Bor ulivaju se u Kriveljsku reku, dok se deo rudniĉkih voda sa Jame Bor nakon delimiĉnog preĉišćavanja odvodi u Borsku reku. Ove reke, obe veoma zagadjene jonima metala, suspendovanim ĉesticama i sumpornom kiselinom se spajaju kod mesta ZagraĊe i obrazuju Belu reku, koja se uliva u Timok kod sela Vraţogrnac severno od Zajeĉara. Od mesta ulivanja Borske reke, Timok je zagadjen teškim metalima, nekima ĉak znatno iznad MDK. Kako je u donjem toku Timok delom i medjugraniĉna reka, to je problem zagaĊenja ove reke postao meĊunarodni [2]. ZagaĊenje Kriveljske i Borske reke rudniĉkim vodama je sistematsko i višedecenijsko, pa u njima, sem nekih vrsta bakterija, nema 393
ţivog sveta [2,3]. Cilj ovog rada bio je da se sagleda potencijal i kvalitet pojedinih rudniĉkih voda; da se ustanovi bilans teških metala u njima; da se sagleda perspektivno proizvodnja rudniĉkih voda sa pojedinih lokaliteta, njihov sadašnji uticaj na kvalitet Kriveljske reke, te mogućnost i efekat njihovog preĉišćavanja. 2. IDENTIFIKACIJA I LOCIRANJE RUDNIĈKIH VODA UNUTAR RBB BOR Na potesu od Cerova preko Bora do ZagraĊa centralni vodotok ĉini Kriveljska reka koja nastaje od Cerovske reke i reke Valja Mare, teĉe pravcem od severozapada prema jugoistoku, protiĉe kroz selo Veliki Krivelj, pored rudnika sa istim imenom i pored Bora prolazi sa severoistoĉne strane, kako je to na Sl. 1 prikazano. Na slici su naznaĉeni crvenim taĉkama izvori rudniĉkih voda koji imaju uticaja na kvalitet voda Kriveljske reke. Karakteristiĉno je to da je u delu doline Kriveljske reke formirano flotacijsko odlagalište, za potrebe flotacije rudnika Veliki Krivelj, zbog ĉega je ona ispod njega sprovedena kroz tunel i kolektor. Skoro paralelno toku Kriveljske reke, istim pravcem i smerom, tekla je i Borska reka sa svojim slivnim podruĉjem, ali je zbog razvoja površinskog kopa rudnika Bor ona takodje delimiĉno izmeštena izgradnjоm tunela i sprovedena u Kriveljsku reku. Danas, kao posledica rudarenja u Boru, Borska reka je praktiĉno prekinuta, pa ima dva odvojena toka - do Bora ide svojim koritom, a onda se skreće i uliva u Kriveljsku reku. Deo njenog prirodnog korita, u duţini od više kilometara, ne postoji s obzirom da je na toj lokaciji razvijen površinski kop rudnika bakra Bor i formirano je flotacijsko jalovište za potrebe flotacije bakra u Boru. Nizvodno od Bora Borska reka ponovo egzistira u svom prirodnom koritu, ali nju danas ĉine otpadne vode iz metalurških pogona RTB-a, otpadne gradske vode i vode dva potoka, Borskog i Savića potoka. Ovi potoci se ispod grada provode takoĊe kolektorima. Zbog ĉinjenice da, nizvodno od Bora, Borsku reku ĉine zapravo otpadne industrijske i komunalne vode ne moţe se ni govoriti o reci već pre o kanalu otpadnih voda. Ime Borska reka, ostalo od ranije, danas je samo kao geografski pojam koji sa rekom u bukvalnom smislu te reĉi nema nikakve veze. Sl. 1 Prikaz mesta rudarenja i nastajanja rudniĉkih voda duţ toka Kriveljske reke [3] 3. POTENCIJAL POJEDINIH RUDNIĈKIH VODA Kako se vidi sa Sl. 1, danas postoji devet mesta nastajanja razliĉitih rudniĉkih voda. Vode se analiziraju tromeseĉno, a analize se vrše u Zavodu za javno zdravlje u Zajeĉaru. U Tabeli 1, dat je pregled pojedinih izvora rudniĉkih voda, izdašnost tih izvora, za koje postoje podaci, sadrzaj bakra, kao glavne komponente, u njima i masa bakra koja se, sa svakom rudniĉkom vodom, nepovratno gubi zagadjujući Kriveljsku reku, odnosno Timok i konacno Dunav. 394
- Page 344 and 345: NAĈIN OTVARANJA, RAZRADE I EKSPLOA
- Page 346 and 347: • Padni ugao ugljenog sloja se me
- Page 348 and 349: Slika 3. Karakteristiĉni profil ug
- Page 350 and 351: dela leţista, sa usmerenjem prema
- Page 352 and 353: Generalno gledano otkopavanje uglje
- Page 354 and 355: UTICAJ NA ŢIVOTNU SREDINU ZVUĈNIH
- Page 356 and 357: Za vazdušni udrani talas karakteri
- Page 358 and 359: 4.1. Seizmiĉko dejstvo Na bazi eks
- Page 360 and 361: Slika 6. Trenutna miniranja: Funkci
- Page 362 and 363: Na slici 8. prikazani su segmenti e
- Page 364 and 365: PRAĆENJE UTICAJA RUDARSKIH RADOVA
- Page 366 and 367: c) Površinski (površine radnih i
- Page 368 and 369: 4) Dostupnost elektriĉne energije
- Page 370 and 371: GEODETSKE TEHNOLOGIJE I MERENJA U R
- Page 372 and 373: koja se moţe postići u statiĉkom
- Page 374 and 375: - Kontrola geometrije rudarske opre
- Page 376 and 377: GEORADARSKI INSTRUMENT pulseEKKO PR
- Page 378 and 379: PROBLEMATIKA I REZULTATI PRIMJENE M
- Page 380 and 381: Geoelektriĉnim snimanjem dodatno s
- Page 382 and 383: Slika br. 12. - Detaljna georadarsk
- Page 384 and 385: Mestimiĉno rekristališe u bornit.
- Page 386 and 387: Zeta potencijal ; mV Iskorišćenje
- Page 388 and 389: IMPLEMENTACIJA PROCESA STABILIZACIJ
- Page 390 and 391: odreĊena jednostavnom metodom mere
- Page 392 and 393: 4. Rezultati 4.1. Karakterizacija o
- Page 396 and 397: Tabela 1 Rudniĉke vode rudnika RBB
- Page 398 and 399: nepovratno gubi. Jama Bor će posto
- Page 400 and 401: korita reke Mali Pek u duţini 850
- Page 402 and 403: Slika 2. Prikaz trase puta i daleko
- Page 404 and 405: IZMENJENA TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA
- Page 406 and 407: Za izvoĊenje rudarskih radova na o
- Page 408 and 409: ISLUSTVA SA STABILIZACIJOM I SOLIDI
- Page 410 and 411: sabijanja u veoma prihvatljivom obl
- Page 412 and 413: Uzorkovanje se vršilo toko ĉitavo
- Page 414 and 415: Slika 1. Prva izlivena anoda od maj
- Page 416 and 417: Slika 5. Površinski kop Severni re
- Page 418 and 419: Lokacije mernih profila deponovanog
- Page 420 and 421: IZVOD IZBOR KVALITETA GUMENE TRAKE
- Page 422 and 423: Slika br.3: Izgled trakastog dodava
- Page 424 and 425: Slika br.7: Izgled oblika korita po
- Page 426 and 427: EKOGEOHEMIJSKA ISPITIVANA ZA POTREB
- Page 428 and 429: otpada pomoću TCLP metode. Pored g
- Page 430 and 431: Tabela 2: Sadrţaji teških metala
- Page 432 and 433: TRETMAN OTPADNIH VODA IZ KOPOVA “
- Page 434 and 435: 3. REZULTATI I DISKUSIJA Nastavak e
- Page 436 and 437: gornje jure, muskovitskih škriljac
- Page 438 and 439: ZNAĈAJ INFORMATIĈKE OBRADE GEOLO
- Page 440 and 441: stepeni.Iz tih razloga razumljivo j
- Page 442 and 443: 500 400 300 200 100 0 -100 -200 0 2
ţivog sveta [2,3]. Cilj ovog rada bio je da se sagleda potencijal i kvalitet pojedinih rudniĉkih voda; da se<br />
ustanovi bilans teških metala u njima; da se sagleda perspektivno proizvodnja rudniĉkih voda sa pojedinih<br />
lokaliteta, njihov sadašnji uticaj na kvalitet Kriveljske reke, te mogućnost i efekat njihovog preĉišćavanja.<br />
2. IDENTIFIKACIJA I LOCIRANJE RUDNIĈKIH VODA UNUTAR RBB BOR<br />
Na potesu od Cerova preko Bora do ZagraĊa centralni vodotok ĉini Kriveljska reka koja nastaje od Cerovske<br />
reke i reke Valja Mare, teĉe pravcem od severozapada prema jugoistoku, protiĉe kroz selo Veliki Krivelj,<br />
pored rudnika sa istim imenom i pored Bora prolazi sa severoistoĉne strane, kako je to na Sl. 1 prikazano. Na<br />
slici su naznaĉeni crvenim taĉkama izvori rudniĉkih voda koji imaju uticaja na kvalitet voda Kriveljske reke.<br />
Karakteristiĉno je to da je u delu doline Kriveljske reke formirano flotacijsko odlagalište, za potrebe flotacije<br />
rudnika Veliki Krivelj, zbog ĉega je ona ispod njega sprovedena kroz tunel i kolektor. Skoro paralelno toku<br />
Kriveljske reke, istim pravcem i smerom, tekla je i Borska reka sa svojim slivnim podruĉjem, ali je zbog<br />
razvoja površinskog kopa rudnika Bor ona takodje delimiĉno izmeštena izgradnjоm tunela i sprovedena u<br />
Kriveljsku reku. Danas, kao posledica rudarenja u Boru, Borska reka je praktiĉno prekinuta, pa ima dva<br />
odvojena toka - do Bora ide svojim koritom, a onda se skreće i uliva u Kriveljsku reku. Deo njenog<br />
prirodnog korita, u duţini od više kilometara, ne postoji s obzirom da je na toj lokaciji razvijen površinski<br />
kop rudnika bakra Bor i formirano je flotacijsko jalovište za potrebe flotacije bakra u Boru. Nizvodno od<br />
Bora Borska reka ponovo egzistira u svom prirodnom koritu, ali nju danas ĉine otpadne vode iz metalurških<br />
pogona RTB-a, otpadne gradske vode i vode dva potoka, Borskog i Savića potoka. Ovi potoci se ispod grada<br />
provode takoĊe kolektorima. Zbog ĉinjenice da, nizvodno od Bora, Borsku reku ĉine zapravo otpadne<br />
industrijske i komunalne vode ne moţe se ni govoriti o reci već pre o kanalu otpadnih voda. Ime Borska<br />
reka, ostalo od ranije, danas je samo kao geografski pojam koji sa rekom u bukvalnom smislu te reĉi nema<br />
nikakve veze.<br />
Sl. 1 Prikaz mesta rudarenja i nastajanja rudniĉkih voda duţ toka Kriveljske reke [3]<br />
3. POTENCIJAL POJEDINIH RUDNIĈKIH VODA<br />
Kako se vidi sa Sl. 1, danas postoji devet mesta nastajanja razliĉitih rudniĉkih voda. Vode se analiziraju<br />
tromeseĉno, a analize se vrše u Zavodu za javno zdravlje u Zajeĉaru. U Tabeli 1, dat je pregled pojedinih<br />
izvora rudniĉkih voda, izdašnost tih izvora, za koje postoje podaci, sadrzaj bakra, kao glavne komponente, u<br />
njima i masa bakra koja se, sa svakom rudniĉkom vodom, nepovratno gubi zagadjujući Kriveljsku reku,<br />
odnosno Timok i konacno Dunav.<br />
394
Change language