GJ - Privredna komora Srbije

njihove homogenizacije i pumpanja. Pilot postrojenje, u sluĉaju S/S procesa, predstavlja mešaĉ velikih
gabarita u kojem moţe da se tretira i do 20 kg otpada. Na ovom nivou ispitaće se:
Vreme potrebno za potpunu homogenizaciju se povećava usled povećanja koliĉina otpada i potrebnog agensa
za stabilizaciju. OdreĊuje se pomoću specijanih markera koji se unose u smešu mulja, pepela i kreĉa. Nakon
15 min (ili 30 min) mešanja, iz smeše se uzimaju tri uzorka i broje markeri u njima. Nastavlja se sa
mešanjem i postupak se ponavlja sve dok u uzorcima ne bude pribliţno isti broj markera. Vreme potrebno da
se markeri ravnomerno izmešaju sa ostatkom smeše uzima se kao optimalno vreme potrebno za potpunu
homogenizaciju.Otpad koji imaju visok sadrţaj vode, kao što su muljevi ili filter pogaĉe, prvo se meša sa
agensom za stabilizaciju u cilju dobijanja homogene smeše koja se zatim pumpa na deponiju. Mogućnost
pumpanja je bitna karakteristika smeše koja odreĊuje izbor opreme, kao i izbor scenarija S/S procesa.
Mogućnost pumpanja, odnosno teĉljivost, se odreĊuje pomoću potresnog stola (Flow table spread) merenjem
širenja sveţe umešene smeše po stolu, prema standardu SRPS EN 1015-3:2008 [12]. Da bi smeša mogla da
se pumpa potrebno je da se po stolu razlije više od 175 mm nakon 15 udara stola o tlo [13]. Koliko dugo će
materijal moći da se pumpa, odnosno, koliko dugo ostaje teĉljiv, zavisi od vremena vezivanja. Ono moţe biti
znaĉajno produţeno ili skraćeno u zavisnosti od uticaja materija u otpadu na reakciju hidratacije agensa.
Kratko vreme vezivanja će onemogućiti pumpanje smeše, dok dug period vezivanja predstavlja problem pri
odlaganju tretiranog otpada. Ova veliĉina odreĊuje se pomoću Vikatove igle prema standardu SRPS EN 196-
3:2010 [14]. Idealno bi bilo da do vezivanja doĊe od 2 do 8 h nakon mešanja otpada sa agensom, a krajnje
vreme vezivanja da bude manje od 24 h [13].
Količina slobodne vode (bleeding) koja se izdvaja iz sveţe umešene smeše otpada i agensa ne sme biti velika
jer utiĉe na mobilnost kontaminenata i drenaţni sistem deponije. OdreĊuje se prema standardu SRPS EN
480-4:2010 [15]. Koliĉina izdvojene slobodne vode ne bi trebalo da bude veća od 1% ukupnog sadrţaja vode
nakon 24 h stajanja uzorka [13]. Transport opasnih materija koji se nalaze u otpadu zavisi od hidraulične
konduktivnosti (permeabilnosti) tretiranog otpada. Niska permeabilnost spreĉiće mobilnost kontaminenata
putem luţenja atmosferskom vodom na deponiji. Ova veliĉina odreĊuje se standardom ASTM D 5084-03
[16] i trebalo bi da bude manja od 10 -9 m/s.
3.5. Izbor scenarija S/S procesa
Nakon analize karakteristika otpada i agensa za stabilizaciju, izbora S/S opcije i njene provere na nivou pilot
postrojenja, trebalo bi izabrati jedan od ĉetiri alternativna scenarija S/S procesa. Scenarija se meĊusobno
razlikuju prema mestu na koji se agens uvodi u sistem i naĉinu mešanja sa otpadom [13].
Mešanje u kontejnerima je pogodno za tretman izrazito opasnog otpada koji se obiĉno odlaţe u specijalne
kontejnere. Dodavanje agensa i mešanje se odvija u samom kontejneru. Ova tehnika se takoĊe moţe
primeniti i na druge vrste otpada malih koliĉina koji se odlaţu na isti naĉin. To je najskuplja alternativa kojoj
je teško kontrolisati kvalitet procesa.
Mešanje na licu mesta (in situ) je najjednostavniji scenarijo pri kojem se koriste uobiĉajne graĊevinske
mašine, kao što su bageri, za mešanje otpada i agensa. Ova metoda je pogodna za tretman jama sa teĉnim
otpadom i muljem pri ĉemu se koristi velika kliĉina agensa male reaktivnosti. Kod ove metode postoje dve
mogućnosti: prva je da postojeća jama bude i mesto za mešanje i odlaganje, a druga je da se otpad
transportuje na posebno pripremljeno mesto za mešanje ili odlaganje. Tamo gde je primenljiva, ova tehnika
predstavlja najjeftiniju alternativu, ali je kvalitet procesa diskutabilan.
Postrojenje za S/S proces, koje moţe da bude i mobilno, je najbolja alternativa za sluĉajeve sa velikom
koliĉinom teĉnog ili muljevitog otpada. Postrojenje ĉine jedinice za skladištenje agensa, mešanje u
prilagoĊenim mešaĉima i pumpe za transport sirovog i tretiranog otpada. Ova metoda daje najbolje rezulate
mešanja, što utiĉe na povećanje kvaliteta tretmana.
Površinsko mešanje podrazumeva prostiranje otpada i agensa za stabilizaciju u naizmeniĉnim slojevima na
mestu za mešanje koje je ujedno i mesto za odlaganje. Nakon toga slojevi se mešaju korišćenjem bagera ili
drugih pogodnih mašina. Ova metoda se koristi za tretman ĉvrstog otpada ili kontaminiranog zemljišta.
Kvalitet procesa je niţi od onog koji se postiţe postrojenjem za S/S proces i mešanjem u kontejnerima.
Izbor scenarija zavisi od prirode otpada, njegove koliĉine, udaljenosti i karakteristika lokacije predviĊene za
odlaganje, kao i izabranog S/S procesa sa jedne strane, a sa druge od ekonomske isplativosti i kvaliteta
tretmana koji je potrebno da se postigne.
390