GJ - Privredna komora Srbije

odreĊena jednostavnom metodom merenjem mase materijala poznate zapremine. Direktno pH-metrom je
izmerena pH vrednost mulja i rastvora 10g prethodno osušenog pepela u 50 ml destilovane vode.
Hemijski sastav je odreĊen XRF metodom. Analiza se vršila na uzorcima mulja i pepela koji su se predhodno
sušili 24 h na 105 o C.
Nivo toksičnosti mulja i letećeg pepela je oreĊen standarnim testovima luţenja EN 12457-4 i TCLP koji su
prihvaćeni u nacionalnom zakonu [3].
Test EN 12457-4 je standardizovana metoda od strane EU za odreĊivanje mobilnosti i organskih i
neorganskih materija prisutnih u teĉnom, ĉvrstom i višefaznom otpadu. Rezultati ovog testa pokazuju
dugoroĉne efekte luţenja. Ĉvrsti otpad, veliĉine < 10 mm, se luţi destilovanom vodom pri odnosu
teĉno/ĉvrsto (T/Ĉ) 10. Boce sa otpadom i rastvorom za luţenje se mućkaju brzinom od 0,5 obr/min tokom 24
h [7].
TCLP test je standardni test luţenja prihvaćen od strane U.S. EPA. Ovom metodom odreĊuju se kratkoroĉni
efekti luţenja. Kao ekstrakcioni fluid koristi se rastvor glacijalne sirćetne kiseline pH vrednosti 2,88 ±0,05
uz odnos T/Ĉ 20. Boce sa ĉvrstim otpadom i rastvorom kiseline se rotiraju brzinom od 30+2 obr/min tokom
18 h.
Rastvori nakon luţenja su analizirani ICP-OES metodom na ureĊaju marke Varian Vista 715 kako bi se
ispitala mobilnost teških metala u netretiranom otpadu.
3.2. Mešanje otpada i agensa za stabilizaciju
Da bi se ispatao uticaj koliĉine i sastava agensa za stabilizaciju na kvalitet S/S tretmana uraĊene su ĉetiri
serije eksperimenata. U prvoj seriji korišćen je 100% leteći pepeo kao agens, u ostalim serijama ispitivale su
se smeše pepela i hidratisanog kreĉa: u drugoj seriji 90% pepela + 10% kreĉa, u trećoj 75% pepela + 25%
kreĉa i u ĉetvrtoj 50% pepela + 50% kreĉa. U svakoj seriji agens je dodavan mulju u koliĉinama od po 5, 10,
15, 20 i 25%. Ukupno je uraĊeno 20 eksperimenata. OdreĊene koliĉine mulja, letećeg pepela i kreĉa mešane
su mehaniĉkim mikserom 10 min kako bi se postigla potpuna homogenizacije smeše.
3.3. Izbor S/S opcije na laboratorijskom nivou
Kvalitet solifikovanog otpada se odreĊuje merenjem pritisne ĉvrstoće, a efekti stabilizacije opasnih materija
u otpadu standardnim testovima luţenja EN 12457-4 i TCLP.
Pritisna čvrstoća se odreĊuje prema standardu ASTM C109-2001 [9] na uzorcima oblika kocke dimenzija
5x5x5 cm postupnim opterećenjem do loma. Smeša mulja, pepela i kreĉa u oreĊenim odnosima nakon
homogenizacije se izliva u kalupe datih dimenzija. Kalupi se zatim oblaţu mokrim krpama kako bi se
ispunio zahtev vlaţne atmosfere od 90% tokom 24 h. Nakon toga, dobijene kocke se vade iz kalupa i suše na
vazduhu (po ASTM standardu bi trebalo da stoje u kreĉnoj vodi) na temperaturi 23.2 o C.
Pritisna ĉvrstoća se merila nakon 7, 14 i 28 dana starenja uzoraka razliĉitog sastava u servo hidrauliĉkoj presi
tipa ISTRON 1332 retrofitted Fast track 8800 sa maksimalnim opterećenjem od 100 kN. Postoje više
preporuka za potrebnu minimalnu pritisnu ĉvrstoću za sigurno odlaganje stabilisanog otpada na deponije.
Prema U.S. EPA to je 0,35 MPa [10] i 0,30 MPa prema RCRA (Resource Conservation&Recovery Act‘s)
[11].
Zajedno sa pritisnom ĉvrstoćom, nakon 28 dana starenja uzoraka, raĊen je i test luţenja EN 12457-4 kojim se
odreĊuju dugoroĉni efekti luţenja, a nakon 6 meseci starenja test TCLP kojim se odreĊuju kratkoroĉni efekti
luţenja. Testovi luţenja su izvršeni na opisani naĉin. Optimizacija S/S procesa je izvršena analizom rezultata
navedenih testova pritisne ĉvrstoće i luţenja. Odnos mulj:pepeo:kreĉ kojim se postiţe najbolja stabilizacija
kontaminenata i dovoljna pritisna ĉvrstoća je izabran za budući S/S proces.
3.4. Razmatranje izabrane S/S opcije na nivou pilot postrojenja
Posle preliminarne analize S/S procesa na laboratorijskom nivou, izabrani S/S sistem bi trebalo ispitati na
nivou pilot postrojenja kako bi se obezbedile detaljne informacije o mogućnostima mešanja otpada i agensa,
389