GJ - Privredna komora Srbije

MOGUĆNOST PRIMENE TEHNOLOGIJE POVRŠINSKE EKSPLOATACIJE
ULJNIH ŠKRILJACA
ALEKSINAĈKOG LEŢIŠTA-POLJE DUBRAVA
Duško Đukanović*, Miodrag Denić**, Goran Bojić**
*JP za PEU, Biro za projektovanje i razvoj Beograd, **JP PEU Resavica, Sektor za investicije, projektovanje i
tehnološki razvoj
IZVOD
U ovom radu, se razmatra mogućnost dobijanja uljnih škriljaca tehnologijom površinske eksploatacije u Aleksinaĉkom
leţištu-polje Dubrava.
Kljuĉne reĉi: rudnik, površinski kop, uljni škriljci, ugalj.
UVOD
Trenutno, se u svetu uljni škriljci otkopavaju na dva naĉina: površinskom i podzemnom eksploatacijom. U oba
sluĉaja, uljni škriljci se iskopavaju i transportuju do postrojenja za preradu, gde se drobe, ponekad i oplemenjuju,
a zatim zagrevaju da bi se dobili proizvodi od uljnih škriljaca ili se loţe u pećima za proizvodnju toplote ili
elektriĉne energije. Imajući u vidu rasprostranjenost i dubinu Aleksinaĉkog leţišta, uljnih škriljaca za
otkopavanje se mogu primeniti i površinska i podzemna eksploatacija. Lokalitet Dubrava je najpogodniji za
organizovanje površinske eksploatacije, zbog najboljeg odnosa izmeĊu rezervi koje se mogu eksploatisati
tehnologijom površinske eksploatacije u odnosu na ukupne rezerve u Aleksinaĉkom leţištu, zbog manje dubine.
Na lokalitetima Morava i Logorište, takoĊe postoji jedan deo rezervi koje se moţe eksploatisati površinskim
kopom. Veliki deo rezerve uljnih škriljaca, je previše dubok za tehnologiju površinske eksploatacije, i iznosi 60-
70% od ukupne mase, i one mogu biti otkopane tehnologijom podzemne eksploatacije.
Opis lokacije
Leţište uljnih škriljaca „Aleksinac― se prostire u Aleksinaĉkoj kotlini, u dolini reka Juţne Morave i Sokobanjske
Moravice, izmeĊu vrhova Jastrepca na zapadu i Karpato-Balkanida na istoku. Zahvata centralni deo
Aleksinaĉkog basena i po rezervama uljnih škriljaca i uglja predstavlja njegov, za sada, ekonomski najznaĉajniji
prostor. Karakteristiĉno je i jedno od retkih u svetu, gde se slojevi uljnih škriljaca nalaze zajedno sa mrkim
ugljem i to u povlati i podini glavnog ugljenog sloja. Leţište „Aleksinac― se prostire od samog grada Aleksinca
ka sever–severozapadu i zahvata prostor izmeĊu reka Juţne Morave na zapadu i Moravice na istoku. Na severu
je okontureno u nivou sela Subotinca.
Najveći deo leţišta se praktiĉno prostire duţ autoputa E-75. Severni deo leţišta-polje „Dubrava― je udaljeno od
E-75 oko 6 km. Centralni deo polja „Dubrava― je od Aleksinca udaljeno oko 8 km. Leţište zahvata povšinu od
oko 1366 ha.
Leţište je podeljeno u tri polja:
polje „Dubrava― – površine 267 ha
polje „Morava― – površine 680 ha i
polje „Logorište― – površine 419 ha.
Rezerve leţišta „Aleksinac“
Na osnovu Elaborata iz 2012. godine za polje „Dubrava― i proraĉuna rezervi iz 1986. za polja „Morava― i
„Logorište― u tabeli 1. data je, rekapitulacija geoloških rezervi uljnih škriljaca leţišta „Aleksinac―.
38