GJ - Privredna komora Srbije

Mestimiĉno rekristališe u bornit. U relativno retkim sluĉajevima, u nepravilnim nagomilavanjima
halkopirita, uoĉena su i submikroskopska zrna zlata. Magnetit je najvećim delom ţice u kojima se javlja kao
sitnozrn, zatim u vidu manjih nagomilavanja ili kao krupnozrn. Katkad je uklopljen u piritu ili srastao sa
halkopiritom druge generacije. Hematit se javlja u vidu nagomilavanja ili u vidu samostalnih zrna igliĉaste i
tabliĉaste forme ili u vidu snopova. Ĉesto je udruţen sa piritom.
Rudno telo Dolovi 2
U geološkoj graĊi ovog rudnog tela uĉestvuju: dvoliskunski gnojevi, jurski kreĉnjaci i gornjokredni
vulkaniti. Polimetaliĉna mineralizacija se nalazi u mermerisanim kreĉnjacima, zonama breĉa, skarnioidima i
reĊe u silifikovanim andezitima. Zapadno od kontaktne zone javlja se bakarno – piritska mineralizacija u
okviru koje su na osnovu sadrţaja sumpora izdvojene tri zone – masivno sulfidni tip, gde su sadrţaji
sumpora veći od 15%, zatim štokverski tip sa sadrţajima sumpora od 10 do 15% i impegrisano – štokverkni
tip mineralizacije sa sadrţajem sumpora od 5 do 10%. Sadrţaj bakra se kreće od 0.2% u impregnaciono –
štokverknom tipu do 1.0% u masivno sulfidnom tipu. Glavni rudni m ineral su pirit (od kristalaste do gel
forme) i halkopirit deponovani u simplifikovanim epidotisanim i delom kaolinisanim andenzitima. Bakarno –
piritska mineralizacija, prema zapadu, prelazi u porfirski tip mineralizacije koja je deponovana u
hidrotermalno promenjenim andenzitima i dvoliskunskim gnojevima. Karakteriše je nizak sadrţaj bakra, do
0.2%. Glavni mineral bakra je halkopirit. Sadrţaji zlata pokazuju pozitivnu korelacionu vezu sa bakrom,
odnosno sumporom. Najviši su u masivno sulfidnoj mineralizaciji (0.1 – 1 g/t), a najniţi u porfirskoj (ispod
0.2 g/t). Rudnomikroskopskim pregledom preparata determinisani su rudni minerali: falerit, titan-gvoţĊe
(hematit, magnetit, rutil, limonit, ilmenit), pirhotin, halkozin, bornit, galenit, kovelin, molibdenit, markasit,
tenatit i zlato. Od ne rudnih minerala uoĉeni su: kalcit i kvarc.
Rudno telo Stari Dušan
Osnovni minerali su pirit, halkopirit, sfalerit, galenit, magnetit, pirhotin i hematit. Najzastupljeniji je pirit
koji se javlja kao samostalan impregnisan u osnovnoj stenskoj masi, zatim u vidu srastanja sa halkopiritom i
pirhotinom i u vidu srastanja sa halkopiritom i sfaleritom. U pojedinim sluĉajevima se u njemu, u obliku
uklopaka, uoĉavaju sitnozrne forme gvoţĊe-titan oksid. Najzastupljeniji mineral bakra je halkopirit. Obiĉno
se nalazi u asocijaciji sa piritom, sfaleritom i igliĉastim hematitom. Ĉesto uklapa sitne kristale pirita.
Potiskuje pirit, a sam je sa mlaĊim sfaleritom. Sfalerit i galenit se obiĉno zajedno balaze u zoni skarniziranih
okolnih stena, obiĉno sa halkopiritom i piritom. Posmatrano sa stanovišta koliĉine sfalerit dominira.
Magnetit i hematit se nalaze u asocijaciji sa piritom, halkopiritom i sfaleritom. PodreĊene su uĉestanosti
pojavljivanja kao gvoţĊe-titan oksidi.
Centralno rudno telo
Osnovni minerali su pirit, halkopirit, sfalerit, galenit, hematit i titan-gvoţĊe oksidi. Najzastupljeniji je pirit
koji se javlja u pravilnim kristalnim oblicima u asocijaciji sa drugim sulfidnim i oksidnim mineralima.
Najĉešće ĉini asocijaciju sa halkopiritom, pirhotinom i mineralima jalovine. Halkopirit je najzastupljeniji
mineral bakra. Najĉešće se javlja u vidu sraslaca sa piritom i hematitom. Pojedina zrna halkopirita sadrţe
zlato sitnih razmera.
2. MATERIJALI I METODE
Osnovni materijali koje smo ispitivali bili su ruda bakra rudnih tela Dolovi 1 i 2, Stari Dušan i centralno
rudno telo, kao i flotacioni reagensi. Primenjene metode u ispitivanjima su bile: hemijska analiza,
elektronska mikrosonda, aparatura za merenje ugla dodira, aparatura za merenje elektronskog potencijala i
FTIR metoda za merenje intenziteta reakcije kolektora na površini minerala bakra, preko klasiĉnih
primenjenih istraţivanja u laboratoriji metodama pripreme mineralnih sirovina do industrijskih ispitivanja u
pogonu flotacije Majdanpek. Svi rezultati su obraĊeni radi utvrĊivanja brzine promene vrednosti tehnoloških
rezultata, odreĊivanja meĊuzavisnosti pojedinih parametara i unapreĊenja tehnološkog procesa, uvoĊenjem u
proces reaktivnog kolektora.
383