GJ - Privredna komora Srbije

koja se moţe postići u statiĉkom naĉinu rada (reda veliĉine
) ili efikasnost koja se
postiţe u radu u realnom vremenu uz postizanje santimetarske taĉnosti otvorila je potpuno nove mogućnosti
za primenu ove tehnologije u razliĉitim oblastima. Ova tehnologija je u toj meri prisutna da se detalji o
njenom funkcionisanju mogu naći u svakom udţbeniku geodezije i na taj naĉin ona je postala standardna
geodetska tehnologija današnjice. Osnovna prednost ove geodetske tehnologije u odnosu na klasiĉnu
geodetsku tehnologiju jeste da se ne mora ostvariti dogledanje ka stalnim taĉkama geodetskih mreţa da bi se
merenja mogla realizovati. Slaba strana ove tehnologije jeste da ne smeju da postoje prepreke prema
satelitima i da je neophodno imati dovoljan broj satelita iznad horizonta da bi se merenja mogla vršiti. Ovo je
znaĉajno ograniĉenje za primene u izgraĊenim ili šumovitim podruĉjima. TakoĊe je, do razvoja aktivnog
geodetskog referentnog okvira Srbije (AGROS) bilo neophodno da istovremeno rade najmanje dva
prijemnika kako bi se merenja realizovala što je uvećavalo troškove primene ove tehnologije. Sa razvojem
aktivnog geodetskog referentnog okvira Srbije (AGROS) moguće je raditi samo sa jednim prijemnikom a
rezultati se automatski dobijaju u Drţavnom koordinatnom sistemu što moţe znaĉajno da poveĉa efikasnost
geodetskih radova.
2.2. Tehnologija geometrijskog nivelmana
Tehnologija geometrijskog nivelmana uz primenu primenu digitalnih nivelira i letava sa bar kodom
omogućava omogućava visoku efikasnost i taĉnost odreĊivanja visinskih razlika. Deklarisana taĉnost iznosi
do što je još uvek manje od za pojedine precizne nivelire i letve ali s
obzirom na povećanu efikasnost se moţe prihvatiti. Znaĉajno ograniĉenje predstavlja najkraća vizura i
zahtevi za osvetljenošću koji ograniĉavaju primenu u pojedinim oblastima. Naime kada je neophodno
odreĊivati geometriju pojedinih mašinskih sklopova ili geometrijske odnose u skuĉenom prostoru ovo
ograniĉenje moţe uĉiniti tehnologiju geometrijskog nivelmana neupotrebljivom.
U takvim sluĉajevima se mora pribeći korišćenju klasiĉnih nivelira koji mogu imati vrlo malu daljinu jasnog
vida (od 600 ).
2.3. Tehnologija totalnih stanica
Tehnologija totalnih stanica omogućila je postizanje visoke efikasnosti geodetskih radova uz postizanje
ţeljenog nivoa taĉnosti rezultata merenja. Totalne stanice izraĊuju se u razliĉitim klasama taĉnosti (od
za duţine i za pravce do za duţine i za
pravce) tako da korisnik prema svojim potrebama moţe da vrši izbor instrumenata. Druga mogućnost izbora
jeste merenje duţina bez prizme što povećava efikasnost rada na terenu. Totalne stanice višeg nivoa
automatizacije imaju mogućnost obrade podataka unutar samog instrumenta, prikljuĉak na internet i
praktiĉno vezu sa kancelarijom za obradu veće koliĉine podataka. Sve ove aktivnosti odvijaju se u realnom
vremenu što povećava mogućnost odgovora na zahteve od strane korisnika geodetskih informacija.
2.4. Tehnologija za merenja visoke taĉnosti
Geodetske tehnologije za merenja visoke taĉnosti omogućavaju maksimalnu taĉnost koja se moţe postići
izvan laboratorijskih uslova za merenje odnosno u industriji. Totalne stanice za industrijska merenja postiţu
visoku taĉnost u ograniĉenom dometu od za merenja uz pomoć prizmi, za
merenja bez prizmi i za opaţane pravce. Ove totalne stanice su specijalno dizajnirane za merenja
u teškim uslovima a u praksi se, prema iskustvu autora, pokazuje da postiţu i bolje rezultate od deklarisanih
što znaĉi da imaju visok stepen pouzdanosti.Laserski trekeri spadaju u najnovije tehnologije najviše taĉnosti.
Kod pojedinih modela maksimalna dozvoljena greška iznosi MPE=10 ppm na maksimalnoj duţini od 80
metara (absolute tracker AT401 proizvoĊaĉ Leica geosystems http://www.leica-geosystems.com). Primene u
praksi pokazuju da se moţe postići i bolja taĉnost na kraćim duţinama. Radi se o instrumentima kojima se
upravlja preko raĉunara i gde operater nema direktan kontakt sa isntsrumentom osim u fazi uspostavljanja
sistema.
2.5. Tehnologija laserskog skeniranja
Lasersko skeniranje predstavlja odreĊivanje koordinata velikog broja taĉaka u kratkom vremenskom
intervalu. Taĉnost odreĊivanja taĉaka je nešto manja nego kod tehnologije totalnih stanica i zavisi od
modela. Opseg merenja je za standardne ureĊaje do 300 metara, meĊutim to zavisi od razliĉtih faktora.
Postoje i specijalizovani skeneri za primenu u rudarstvu (sl.1) koji su dizajnirani za odreĊivanje koordinata
taĉaka na većim rastojanjima.
371