GJ - Privredna komora Srbije
GJ - Privredna komora Srbije GJ - Privredna komora Srbije
4) Dostupnost elektriĉne energije i telefonskih linija 5) Vidljivost mernog mesta u odnosu na okolinu 6) Sigurnost za ja,vnost i tehniĉko osoblje 7) Mogućnost odreĊivanja mesta za uzimanje uzoraka za razliĉite zagaĊujuće materije na istoj lokaciji, 8) Zahtevi prostornog planiranja, Odabrana merna mesta i lokacije za uzimanje uzoraka u svakom sluĉaju moraju biti dokumentovani: - detaljnim fotografijama okolnog podruĉja i - detaljnom mapom sa ucrtanim poloţajem lokacija najvećih izvora zagaĊivanja. Izbor mernog mesta i lokacije za uzimanje uzoraka proverava se redovnim pregledom odabranih mernih mesta i lokacija, nakon odreĊenog vremenskog perioda a u cilju potvrĊivanja validnosti kriterijuma koji su korišćeni za njihov izbor. NAJĈEŠĆI PROBLEMI U PRAKSI U prethodnom delu teksta ukratko je prezentovan zakonski okvir, koji definiše problematiku uzorkovanja/merenja zagaĊujućih materija u vazduhu. U praksi ĉesto srećemo zahteve i od strane inspekcijskih organa , sa ciljem da se utvrdi i da ocena kvaliteta ambijentalnog vazduha u blizini nekog zagaĊivaĉa, ĉesto su to površinki kopovi i ĉesto su predmet suspendovane ĉestice. Tumaĉeći aktuelnu Uredbu dolazimo do zakljuĉka da mnogo toga nije jasno. Prvo pitanje koje se postavlja je kako merenja treba koncipirati u sluĉaju kada treba utvrditi kvalitet ambijentalnog vazduha na nekom mestu, recimo u blizimi površinskog kopa. Pored izbora mernih mesta, glavna dilema je koliko dugo treba meriti. Ĉesto postoji potreba za merenjem po prituţbi graĊana ili pak po nalogu inspekcijskih organa, pa merenja treba obaviti u relatvno kratkom roku. U tom smislu odreĊuju se i zahtevi za vremensku pokrivenost merenja od nekoliko dana (najĉešće 6) . No, da li je to u praksi dovoljno i da li je to u skladu sa Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha? Uredba to ne precizira i uglavnom se odnosi na godišnji monitoring, i automatske merne stanice. Kada je u pitanju drţavna mreţa tu je manje više sve jasno, dileme oko vremenske pokrivenosti merenja pojedinih polutanata rešene su Uredbom o utvrĊivanju programa kontrole kvaliteta vazduha u drţavnoj mreţi ("Sl. glasnik RS", br. 58/2011). Iz pomenute Uredbe a prema Tabeli 7. Dinamika merenja u mreţi urbanih stanica za merenje nivoa zagaĊujućih materija u vazduhu, konkretno za merenje suspendovanih ĉestica (PM10, PM2,5 i TSP) propisana je vremenska pokrivenost od 56 dana (osam nedelja ravnomerno rasporeĊenih u toku jedne godine), a u skladu sa prilogom IX – Zahtevi u pogledu kvaliteta podataka za ocenjivanje kvaliteta vazduha [2]. Donošenjem Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, za ocenu kvaliteta ambijentalnog vazduha po pitanju zaprašenosti vazduha imamo nekoliko parametara koji se mogu pratiti/meriti, i za koje postoje graniĉne vrednosti i to: Ukupne suspendovane ĉestice TSP Suspendovane ĉestice PM 10 Suspendovane ĉestice PM 2.5 Suspendovane ĉestice PM 1.0 Ukupne taloţne materije Postavlja se pitanje šta i kako meriti? Iz dosada navedenog moţe se konstatovati da u procesu rudarske eksploatacije mineralnih sirovina (površinski kopovi) prašina ima najviše uticaja na kvalitet abijentalnog vazduha i da je to parametar koji svakako treba meriti. Do sada smo imali sluĉaj da su ukupne taloţne materije bile najĉešći, nekada i jedini pokazatelj stanja aerozagaĊenja u okolini kopova. Na drugom mestu su ukupne suspendovane ĉestice. Tek u poslednje vreme aktuelne su i suspendovane ĉestice PM10 (ĉestice preĉnika manjeg od 10 mikrona). U praksi je ĉesto problem odgovoriti zahtevima korisnika, koji iz razliĉitih razloga sprovodi neku vrstu monitoringa, bilo da ispunjava zakonsku obavezu praćenja uticaja svoje delatnosti na kvalitet vazduha, utvrĊivanje postojećeg-nultog stanja za potrebe izrade Studije o proceni uticaja na ţivotnu sredini, ili po nekom drugom osnovu. Zahtevi za merenja mogu biti i po nalogu inspekcijskih organa, a ona mogu a i ne moraju biti po prituţbi graĊana. U praksi srećemo zahteve da se u zoni uticaja pojedinih objekata izvrši merenje suspendovanih ĉestica sa vremenskom pokrivenošću od desetak dana. Dakle, rezultati merenja 367
prema ovakvim zahtevima mogu biti veoma razliĉiti, u zavisnosti od pogonskih parametara u posmatranom periodu merenja, meteoroloških uslova, prirode sredine i td. Ovakva merenja koja su kraća od jednog meseca ne mogu dati valjanu i pouzdanu sliku o nivou zagaĊenosti suspendovanim ĉesticama na nekom mestu. Preporuka S obzirom na karakter i uslove izdvajanja ĉestica na površinskim kopovima, a i sa aspekta uticaja na zdravlje ĉoveka (udišljive frakcije su posebno štetne), nameće se potreba da se vrši merenje ĉestica veliĉine ispod 10 mikrona (PM10). Što se tiĉe vremena merenja, ako se ne vrši kontinualno u toku cele godine, moguće je primeniti uslov koji vaţi za automatske merne stanice, tj. 56 dana (osam nedelja ravnomerno rasporeĊenih u toku jedne godine), prema Uredbi o utvrĎivanju programa kontrole kvaliteta vazduha u drţavnoj mreţi ("Sl. glasnik RS", br. 58/2011. ) Indikativna ili svaka druga vremenski ograniĉena merenja ne bi trebala da traju manje od mesec dana. Svakako da bi bilo poţeljno obuhvatiti bar dva perioda u toku godine (topli i hladni). ZAKLJUĈAK Prema ĉlanu 4. Zakona o zaštiti vazduha, (Sluţbeni glasnik RS .br.36/09), sva privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici koji u obavljanju svoje delatnosti utiĉu, ili mogu uticati na kvalitet vazduha, obavezni su da, pored preduzimanja neophodnih mera zaštite, prate uticaj svoje delatnosti na kvalitet vazduha. Rudarska eksploatacija jeste specifiĉna, iz prostog razloga što obuhvata više razliĉitih izvora koji su rasuti na širem prostoru. Emisiju zagaĊujućih materija sa kopa teško je odrediti (osim kod nekih pojedinaĉnih–specifiĉnih izvora), te je stoga organizacija praćenje kvaliteta ambijentalnog vazduha veoma vaţna. Što se tiĉe zakonske regulative koja se odnosi na praćenje kvaliteta vazduha, ona bi morala u nekim delovima biti jasnija. LITERATURA 1. Zakon o zaštiti vazduha, (Sluţbeni glasnik RS .br.36/09) 2. Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, (Sl. glasnik RS br.11/2010) 3. Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, (Sluţbeni glasnik RS br.75/2010) 4. Uredba o utvrĊivanju programa kontrole kvaliteta vazduha u drţavnoj mreţi ("Sl. glasnik RS", br. 58/2011) 5. Directve 2008/50/EC of the European parliament and of the council of 21 May 2008 6. M.Radosavljević, M.Ţarković, J.Đerisilo, Problematika uzorkovanja suspendovanih ĉestica i zakonska regulatva (Savetovanje sa meĊunarodnim uĉeĉćem:„Zaštita vazduha 2011― Privredna komora Srbije) 7. M.Radosavljević,M.Gigov, M.Ţarković, Zakonska regulativa iz oblasti praćenja kvaliteta ambijentalnog vazduha-tumaĉenje i primena u praks i(Savetovanje sa meĊunarodnim uĉeĉćem:„Zaštita vazduha 2010― Privredna komora Srbije) 368
- Page 318 and 319: Number of valid observations [%] Š
- Page 320 and 321: ANALIZA PRIRODNO-GEOLOŠKIH USLOVA
- Page 322 and 323: Za pripremne rudarske prostorije, k
- Page 324 and 325: Tabela 2. Overene rezerve uglja u n
- Page 326 and 327: ANALIZA PROMENE HIDROGEOLOŠKIH USL
- Page 328 and 329: NO 2 manje od 0,01 pH 7,35 Ukupna m
- Page 330 and 331: Slika 3: Situacioni deo OP-1 i OP-4
- Page 332 and 333: METODOLOGIJA UVOĐENJA NOVIH METODA
- Page 334 and 335: Zbog toga je za otkopavanje ove gru
- Page 336 and 337: Rez ult ati/ Me sec: R. Av br. gus
- Page 338 and 339: R. br . 1. Tabela br.2: Potrošnja
- Page 340 and 341: PREGLED POSTOJEĆEG STANJA 1.1. Teh
- Page 342 and 343: PREDLOG METODOLOGIJE ODREĐIVANJA C
- Page 344 and 345: NAĈIN OTVARANJA, RAZRADE I EKSPLOA
- Page 346 and 347: • Padni ugao ugljenog sloja se me
- Page 348 and 349: Slika 3. Karakteristiĉni profil ug
- Page 350 and 351: dela leţista, sa usmerenjem prema
- Page 352 and 353: Generalno gledano otkopavanje uglje
- Page 354 and 355: UTICAJ NA ŢIVOTNU SREDINU ZVUĈNIH
- Page 356 and 357: Za vazdušni udrani talas karakteri
- Page 358 and 359: 4.1. Seizmiĉko dejstvo Na bazi eks
- Page 360 and 361: Slika 6. Trenutna miniranja: Funkci
- Page 362 and 363: Na slici 8. prikazani su segmenti e
- Page 364 and 365: PRAĆENJE UTICAJA RUDARSKIH RADOVA
- Page 366 and 367: c) Površinski (površine radnih i
- Page 370 and 371: GEODETSKE TEHNOLOGIJE I MERENJA U R
- Page 372 and 373: koja se moţe postići u statiĉkom
- Page 374 and 375: - Kontrola geometrije rudarske opre
- Page 376 and 377: GEORADARSKI INSTRUMENT pulseEKKO PR
- Page 378 and 379: PROBLEMATIKA I REZULTATI PRIMJENE M
- Page 380 and 381: Geoelektriĉnim snimanjem dodatno s
- Page 382 and 383: Slika br. 12. - Detaljna georadarsk
- Page 384 and 385: Mestimiĉno rekristališe u bornit.
- Page 386 and 387: Zeta potencijal ; mV Iskorišćenje
- Page 388 and 389: IMPLEMENTACIJA PROCESA STABILIZACIJ
- Page 390 and 391: odreĊena jednostavnom metodom mere
- Page 392 and 393: 4. Rezultati 4.1. Karakterizacija o
- Page 394 and 395: RUDNIĈKE VODE IZ RUDNIKA RTB BOR -
- Page 396 and 397: Tabela 1 Rudniĉke vode rudnika RBB
- Page 398 and 399: nepovratno gubi. Jama Bor će posto
- Page 400 and 401: korita reke Mali Pek u duţini 850
- Page 402 and 403: Slika 2. Prikaz trase puta i daleko
- Page 404 and 405: IZMENJENA TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA
- Page 406 and 407: Za izvoĊenje rudarskih radova na o
- Page 408 and 409: ISLUSTVA SA STABILIZACIJOM I SOLIDI
- Page 410 and 411: sabijanja u veoma prihvatljivom obl
- Page 412 and 413: Uzorkovanje se vršilo toko ĉitavo
- Page 414 and 415: Slika 1. Prva izlivena anoda od maj
- Page 416 and 417: Slika 5. Površinski kop Severni re
prema ovakvim zahtevima mogu biti veoma razliĉiti, u zavisnosti od pogonskih parametara u posmatranom<br />
periodu merenja, meteoroloških uslova, prirode sredine i td. Ovakva merenja koja su kraća od jednog meseca<br />
ne mogu dati valjanu i pouzdanu sliku o nivou zagaĊenosti suspendovanim ĉesticama na nekom mestu.<br />
Preporuka<br />
S obzirom na karakter i uslove izdvajanja ĉestica na površinskim kopovima, a i sa aspekta uticaja na zdravlje<br />
ĉoveka (udišljive frakcije su posebno štetne), nameće se potreba da se vrši merenje ĉestica veliĉine ispod 10<br />
mikrona (PM10). Što se tiĉe vremena merenja, ako se ne vrši kontinualno u toku cele godine, moguće je<br />
primeniti uslov koji vaţi za automatske merne stanice, tj. 56 dana (osam nedelja ravnomerno rasporeĊenih u<br />
toku jedne godine), prema Uredbi o utvrĎivanju programa kontrole kvaliteta vazduha u drţavnoj mreţi ("Sl.<br />
glasnik RS", br. 58/2011. ) Indikativna ili svaka druga vremenski ograniĉena merenja ne bi trebala da traju<br />
manje od mesec dana. Svakako da bi bilo poţeljno obuhvatiti bar dva perioda u toku godine (topli i hladni).<br />
ZAKLJUĈAK<br />
Prema ĉlanu 4. Zakona o zaštiti vazduha, (Sluţbeni glasnik RS .br.36/09), sva privredna društva, druga<br />
pravna lica i preduzetnici koji u obavljanju svoje delatnosti utiĉu, ili mogu uticati na kvalitet vazduha,<br />
obavezni su da, pored preduzimanja neophodnih mera zaštite, prate uticaj svoje delatnosti na kvalitet<br />
vazduha. Rudarska eksploatacija jeste specifiĉna, iz prostog razloga što obuhvata više razliĉitih izvora koji<br />
su rasuti na širem prostoru. Emisiju zagaĊujućih materija sa kopa teško je odrediti (osim kod nekih<br />
pojedinaĉnih–specifiĉnih izvora), te je stoga organizacija praćenje kvaliteta ambijentalnog vazduha veoma<br />
vaţna. Što se tiĉe zakonske regulative koja se odnosi na praćenje kvaliteta vazduha, ona bi morala u nekim<br />
delovima biti jasnija.<br />
LITERATURA<br />
1. Zakon o zaštiti vazduha, (Sluţbeni glasnik RS .br.36/09)<br />
2. Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, (Sl. glasnik RS br.11/2010)<br />
3. Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha,<br />
(Sluţbeni glasnik RS br.75/2010)<br />
4. Uredba o utvrĊivanju programa kontrole kvaliteta vazduha u drţavnoj mreţi ("Sl. glasnik RS", br.<br />
58/2011)<br />
5. Directve 2008/50/EC of the European parliament and of the council of 21 May 2008<br />
6. M.Radosavljević, M.Ţarković, J.Đerisilo, Problematika uzorkovanja suspendovanih ĉestica i<br />
zakonska regulatva (Savetovanje sa meĊunarodnim uĉeĉćem:„Zaštita vazduha 2011― <strong>Privredna</strong><br />
<strong>komora</strong> <strong>Srbije</strong>)<br />
7. M.Radosavljević,M.Gigov, M.Ţarković, Zakonska regulativa iz oblasti praćenja kvaliteta<br />
ambijentalnog vazduha-tumaĉenje i primena u praks i(Savetovanje sa meĊunarodnim<br />
uĉeĉćem:„Zaštita vazduha 2010― <strong>Privredna</strong> <strong>komora</strong> <strong>Srbije</strong>)<br />
368
Change language