GJ - Privredna komora Srbije

4) Dostupnost elektriĉne energije i telefonskih linija
5) Vidljivost mernog mesta u odnosu na okolinu
6) Sigurnost za ja,vnost i tehniĉko osoblje
7) Mogućnost odreĊivanja mesta za uzimanje uzoraka za razliĉite zagaĊujuće materije na istoj lokaciji,
8) Zahtevi prostornog planiranja,
Odabrana merna mesta i lokacije za uzimanje uzoraka u svakom sluĉaju moraju biti dokumentovani:
- detaljnim fotografijama okolnog podruĉja i
- detaljnom mapom sa ucrtanim poloţajem lokacija najvećih izvora zagaĊivanja.
Izbor mernog mesta i lokacije za uzimanje uzoraka proverava se redovnim pregledom odabranih mernih
mesta i lokacija, nakon odreĊenog vremenskog perioda a u cilju potvrĊivanja validnosti kriterijuma koji su
korišćeni za njihov izbor.
NAJĈEŠĆI PROBLEMI U PRAKSI
U prethodnom delu teksta ukratko je prezentovan zakonski okvir, koji definiše problematiku
uzorkovanja/merenja zagaĊujućih materija u vazduhu. U praksi ĉesto srećemo zahteve i od strane
inspekcijskih organa , sa ciljem da se utvrdi i da ocena kvaliteta ambijentalnog vazduha u blizini nekog
zagaĊivaĉa, ĉesto su to površinki kopovi i ĉesto su predmet suspendovane ĉestice. Tumaĉeći aktuelnu
Uredbu dolazimo do zakljuĉka da mnogo toga nije jasno. Prvo pitanje koje se postavlja je kako merenja treba
koncipirati u sluĉaju kada treba utvrditi kvalitet ambijentalnog vazduha na nekom mestu, recimo u blizimi
površinskog kopa. Pored izbora mernih mesta, glavna dilema je koliko dugo treba meriti. Ĉesto postoji
potreba za merenjem po prituţbi graĊana ili pak po nalogu inspekcijskih organa, pa merenja treba obaviti u
relatvno kratkom roku. U tom smislu odreĊuju se i zahtevi za vremensku pokrivenost merenja od nekoliko
dana (najĉešće 6) . No, da li je to u praksi dovoljno i da li je to u skladu sa Uredbom o uslovima za
monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha? Uredba to ne precizira i uglavnom se odnosi na godišnji
monitoring, i automatske merne stanice. Kada je u pitanju drţavna mreţa tu je manje više sve jasno, dileme
oko vremenske pokrivenosti merenja pojedinih polutanata rešene su Uredbom o utvrĊivanju programa
kontrole kvaliteta vazduha u drţavnoj mreţi ("Sl. glasnik RS", br. 58/2011). Iz pomenute Uredbe a prema
Tabeli 7. Dinamika merenja u mreţi urbanih stanica za merenje nivoa zagaĊujućih materija u vazduhu,
konkretno za merenje suspendovanih ĉestica (PM10, PM2,5 i TSP) propisana je vremenska pokrivenost od
56 dana (osam nedelja ravnomerno rasporeĊenih u toku jedne godine), a u skladu sa prilogom IX – Zahtevi u
pogledu kvaliteta podataka za ocenjivanje kvaliteta vazduha [2]. Donošenjem Uredbe o izmenama i
dopunama Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, za ocenu kvaliteta ambijentalnog
vazduha po pitanju zaprašenosti vazduha imamo nekoliko parametara koji se mogu pratiti/meriti, i za koje
postoje graniĉne vrednosti i to:
Ukupne suspendovane ĉestice TSP
Suspendovane ĉestice PM 10
Suspendovane ĉestice PM 2.5
Suspendovane ĉestice PM 1.0
Ukupne taloţne materije
Postavlja se pitanje šta i kako meriti?
Iz dosada navedenog moţe se konstatovati da u procesu rudarske eksploatacije mineralnih sirovina
(površinski kopovi) prašina ima najviše uticaja na kvalitet abijentalnog vazduha i da je to parametar koji
svakako treba meriti. Do sada smo imali sluĉaj da su ukupne taloţne materije bile najĉešći, nekada i jedini
pokazatelj stanja aerozagaĊenja u okolini kopova. Na drugom mestu su ukupne suspendovane ĉestice. Tek u
poslednje vreme aktuelne su i suspendovane ĉestice PM10 (ĉestice preĉnika manjeg od 10 mikrona). U
praksi je ĉesto problem odgovoriti zahtevima korisnika, koji iz razliĉitih razloga sprovodi neku vrstu
monitoringa, bilo da ispunjava zakonsku obavezu praćenja uticaja svoje delatnosti na kvalitet vazduha,
utvrĊivanje postojećeg-nultog stanja za potrebe izrade Studije o proceni uticaja na ţivotnu sredini, ili po
nekom drugom osnovu. Zahtevi za merenja mogu biti i po nalogu inspekcijskih organa, a ona mogu a i ne
moraju biti po prituţbi graĊana. U praksi srećemo zahteve da se u zoni uticaja pojedinih objekata izvrši
merenje suspendovanih ĉestica sa vremenskom pokrivenošću od desetak dana. Dakle, rezultati merenja
367