GJ - Privredna komora Srbije

c) Površinski (površine radnih i neradnih etaţa, površine odlagališta, miniranje većih serija, endogeni
poţari i sl.)
U većini sluĉajeva zagaĊenje atmosfere kopa usled rada mehanizacije ima lokalni karakter, štetni gasovi koji
se pri tome izdvajaju uglavnom utiĉu na kvalitet vazduha u radnoj sredini.
ZagaĊene atmosfere površinskih kopova štetnim gasovima najĉešće nastaje prilikom miniranja, ispuštanjem
štetnih gasova radom mehanizacije sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, endogenim poţarima i td.
Najĉešće se izdvajaju: oksidi azota, sumporni oksidi, ugljen monoksid, aldehidi...). U tom smislu zagaĊenje
atmosfere kopa uglavnom nastaje kada je prisutan kamionski transport, kada se javljaju endogeni poţari ili
pak prirodno izdvajanje gasova. MeĊutim osnovna i glavna zagaĊujuća materija u rudarskoj eksploataciji
jeste prašina, koja nastaje pri radu gotovo svih mašina i ureĊaja u površinskom kopu a zaprašeni vazduh se
moţe preneti i van kontura kopa i ugroziti kvalitet ambijentalnog vazduha. Površinski izvori u nepovoljnim
uslovima takoĊe imaju znaĉajan uticaj na nivo zaprašenosti vazduha u kopu, ali i van njega. Mnoga
istraţivanja su pokazala da je disperznost uzvitlane prašine u površinskim kopovima veoma visoka, tj. i do
90% ĉestica je veliĉine ispod 3 mikrona. Ovo je veoma vaţno i za odluku koje ĉestice treba meriti kada je u
pitanju ocena kvaliteta vazduha u blizini površinskih kopova.
PRAĆENJE KVALITETA AMBIJENTALNOG VAZDUHA
Prema ĉlanu 4. Zakona o zaštiti vazduha, (Sluţbeni glasnik RS .br.36/09), zaštitu i poboljšanje kvaliteta
vazduha obezbeĊuju, u okviru svojih ovlašćenja, Republika Srbija, Autonomna pokrajina, jedinica lokalne
samouprave, privredna društva, preduzetnici, kao i druga pravna i fiziĉka lica. Prema ovom ĉlanu sva
privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici koji u obavljanju svoje delatnosti utiĉi ili mogu uticati na
kvalitet vazduha, obavezni su da, pored preduzimanja neophodnih mera zaštite, prate uticaj svoje delatnosti
na kvalitet vazduha. Praćenje kvaliteta vazduha i praćenje emisija u vazduh vrše subjekti koji imaju dozvolu
za obavljanje ove delatnosti. U zavisnosti od tehnologije površinske eksploatacije mineralnih sirovina, i od
njihovog mogućeg uticaja na kvalitet ambijentalnog vazduha vrši se i izbor parametara koji mogu bitno da
odrede kvalitet ambijentalnog vazduha. Obaveza praćenja kvaliteta ambijentalnog vazduha moţe proisteći i
iz programa praćenja/plan monitoringa koji je sastavni deo svake Studije o proceni uticaja objekata na
ţivotnu sredinu. U tom sluĉaju imamo dva aspekta potrebnih merenja. Jedan je, da treba utvrditi postojeće ili
nulto stanje, pa je u tom smislu ĉesto potrebno organizovati i sprovesti merenja radi dobijanja odgovarajućih
parametara kvaliteta vazduha. Ovakvo stanje posluţiće kao osnov u praćenju mogućeg uticaja objekta na
kvalitet ambijentalnog vazduha. Praćenje kvaliteta ambijentalnog vazduha danas definiše: Uredba o
uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, (Sluţbeni glasnik RS br.11/2010) i Uredba o
izmenama i dopunama Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, (Sluţbeni glasnik
RS br.75/2010.
Šta je karakteristiĉno u ovim dokumentima kada su u pitanju zagaĊujuće materije?
OdreĊivanje minimalnog broja mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka u svrhu merenja
koncentracija zagaĊujućih materija
Za odreĊivanje mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka za merenje koncentracije zagaĊujućih materija u
svrhu ocenjivanja kvaliteta vazduha u zonama i aglomeracijama, primenjuju se sledeĊi kriterijumi:
1. Kvalitet vazduha ocenjuje se na osnovu podataka prikupljenih na svim mernim mestima i lokacijama
za uzimanje uzoraka saglasno kriterijumima za izbor makrolokacija i mikrolokacija za fiksna
merenja. Kada se ocena kvaliteta vazduha vrši pomoću indikativnih merenja ili tehnika modelovanja
primenjuju se ista naĉela ukoliko su ona relevantna za identifikaciju posebnih lokacija na kojima su
zabeleţene koncentracije relevantnih zagaĊujućih materija.
2. Primena graniĉnih vrednosti utvrĊenih u cilju zaštite zdravlja ljudi ne ocenjuje se:
- Na podruĉjima gde javnost nema pristup i u kojima ne postoji stalno naselje
- U fabriĉkim postrojenjima ili industrijskim postrojenjima na koje se primenjuju propisi o zaštiti
zdravlja i bezbednosti na radu
- Na kolovozima i na pešaĉkim ostrvima, izizev gde već postoji pešaĉki prilaz datom ostrvu
365