GJ - Privredna komora Srbije

Tipiĉne zagaĊujuće materije su oni gasovi koji se javljaju u svakoj urbanoj sredini i u blizini
termoenergetskih postrojenja, kao proizvodi sagorevanja fosilnih goriva.Takvi su na primer sumpor-dioksid
(SO2) azotni oksidi i oksidi ugljenika.
Sumpor-dioksid (SO2) djeluje štetno na disajne organe, izaziva nadraţaj na kašalj, a veće koncentracije
nadraţuju oĉi. Biljke su posebno osetljive na delovanje sumpor-dioksida jer on deluje na fotosintezu
razgraĊivanjem hlorofila. Ima osobinu disperzije i vazdušnim strujanjem prenosi se na velike prostore.To su
veoma agresivne materije koje u vidu gasa ili vodenih kapljica i kiselih kiša nanose ogromne štete.
Azotni oksidi (NOx) se javljaju kao posledica sagorevanja fosilnih goriva u dimu toplane, termoelektrana,
proizvodnji veštaĉkih Ċubriva, automobilskim i avionskim izduvnim gasovima, proizvodnji azotne kiseline i
mnogim drugim procesima. Azotni oksidi negativno utiĉu na zdravlje ljudi. Posebno štetno dejstvo je na
organe za disanje, a mogu biti uzroĉnici malignih oboljenja.
Oksidi ugljenika, ugljen-monoksid (CO), ugljen-dioksid (CO2) i ugljovodonici. To su proizvodi
sagorevanja raznih vrsta goriva. Izuzetno opasan po ljudsko zdravlje je ugljen-monoksid. On nastaje
neujednaĉenim sagorevanjem, zatim u saobraćaju kod ĉestih zaustavljanja. Deluje na centralni nervni sistem
i proces disanja. Ugljen-dioksid spada u zagušljivce. Pored negativnog uticaja na zdravlje, on utiĉe na klimu
planete. Ovaj efekat ugljnjn-dioksida naziva se efekat staklene bašte.
Pored gasovitih polutanata vazduh je opterećen i suspendovanim ĉesticama koje ĉesto imaju presudan uticaj
na aerozagaĊenje u blizini površinskih kopova.
Suspendovane ĉestice
Suspendovane-lebdeće ĉestice mogu biti prirodnog i antropogenog porekla, njihov opseg veliĉina je
realativno širok i sastav veoma kompleksan. Pod prirodnim izvorima podrazumevaju se ĉestice nastale od
zemlje, prašine, vulkankih reakcija, vegetacije i razaranja stena, u priobalnom podruĉju ĉestice soli, kao i
ĉestice koje se formiraju hemijskim reakcijama emitovanih gasova .
Ĉestice antropogenog porekla nastaju:
u procesu sagorevanja kao što su ĉaĊ od dizel goriva ili leteći pepeo iz termolelektrana
tokom fotohemijskih reakcija (kompleksne lanĉane reakcije gasovitih polutanata pod uticajem
sunĉeve svetlosti) kao što je gradski smog
od resuspendovane prašine
od izduvnih gasova motornih vozila, industrijskih objekata gde se odvijaju procesi na visokim
temperaturama, termoelektrana na ugalj, livnica i ĉeliĉana, motora sa unutrašnjim sagorevanjem,
spaljivanja smeća, itd...
Suspendovane ĉestice (particulate matter – PM) su veoma male ĉestice (partikule) u teĉnom ili ĉvrstom
agregatnom stanju. Najveći znaĉaj imaju fine ĉestice koje mogu dospeti u alveole pluća, pa su sa
zdravstvenog aspekta i najopasnije. Te ĉestice imaju preĉnik manji od 10 μm.
Moţemo izdvojiti karakteristiĉne frakcije klasirane po krupnoći:
TSP ĉestice jesu ĉestice preĉnika manjeg od 100 μm (ukupne suspendovane ĉestice)
PM10 ĉestice jesu ĉestice preĉnika manjeg od 10 μm, (ĉesto se nazivaju i grube suspendovane
ĉestice)
PM2.5 ĉestice jesu ĉestice preĉnika manjeg od 2,5 μm (fine suspendovane ĉestice), i
PM1 ĉestice jesu ĉestice preĉnika manjeg od 1 μm (ultrafine suspendovane ĉestice)
KARAKTERISTIĈNI IZVORI I VRSTE AEROZAGAĐENJA USLED RUDARSKE
EKSPLOATACIJE
Tehnološki procesi eksploatacije mineralnih sirovina jesu znaĉajni ĉinioci zagaĊenja svih medija ţivotne
sredine. Kada govorimo o aerozagaĊenju usled rudarske eksploatacije , mislimo pre svega na površinsku
eksploataciju mineralnih sirovina, bilo da su to duboki kopovi metala ili otvoreni kopovu uglja. Dakle, u
takvim uslovima mogu se izdvojiti odreĊene zagaĊujuće supstance, najĉešće polutanti opisani u taĉki 2.
Posmatrajući površinske kopove kao komleks radova i tehnologija na odreĊenom eksploatacionom prostoru
moţemo izdvojiti nekoliko tipskih izvora zagaĊenja vazduha, a to su:
- Unutrašnji izvori zagaĊenja (nalaze se unutar kontura kopa)
- Spoljašnji izvori zagaĊenja (nalaze se van kontura kopa)
Generalno svi ovi izvori mogu biti:
a) Taĉkasti (bageri, bušilice, presipna mesta traĉnih transportera i td.)
b) Linijski (putevi unutar ili van kopa, trase transportera sa trakama i sl.)
364