GJ - Privredna komora Srbije
GJ - Privredna komora Srbije GJ - Privredna komora Srbije
PRAĆENJE UTICAJA RUDARSKIH RADOVA NA KVALITET VAZDUHA SA ASPEKTA ZAKONSKE REGULATIVE MONITORING THE INFLUENCE OF MINING ACTIVITIES ON THE AIR QUALITY IN TERMS OF LEGISLATION REZIME Milinko Radosavljević Rudarski institut d.o.o. Zemun U ovom radu će biti tretirana, problematika vezana za definisanje mogućih uticaja rudarskih radova i tehnologija na kvalitet ambijentalnog vazduha. Biće reĉi o izboru parametara, kao i o naĉinu i vremenu uzorkovanja, iz ugla zakonske regulative. Poseban akcenat biće na definisanju najĉešćih problema i nejasnoća, vezanih za postupak praćenja i ocenu kvaliteta ambijentalnog vazduha koje ĉesto srećemo u praksi. Kljuĉne reĉi: kvalitet ambijentalnog vazduha, površinski kop, zakonska regulativa ... ABSTRACT This paper reviews the issues related to determining of the potential impact of mining activities and technologies on the ambient air quality. It focuses on selection of parameters, as well as the sampling methods and sampling time sequencing within legislation framework. Defining the most common problems and uncertainties associated with the monitoring procedures and evaluation of the ambient air quality, which are frequent in practice, will be particularly emphasized. Key words: ambient air quality, open pit mine, legislation … UVOD Tehnologija površinske eksploatacije mineralnih sirovina neminovno nosi sa sobom i negativne uticaje na kvalitet ţivotne sredine. Analizirajući potencijalne opasnosti u odreĊenim tehnološkim fazama u procesu površinske eksploatacije mineralnih sirovina, zagaĊenje vazduha ĉesto ima najveći znaĉaj. Na kvalitet ambijentalnog vazduha u najvećoj meri utiĉe nivo zaprašenosti vazduha iz odreĊenih izvora unutar površinskog kopa i njegova distribucija na manja ili veća rastojanja. U praksi ĉesto postoje nedoumice vezane za zakonsku regulativu po pitanju parametara koje treba pratiti, a posebno vremenske pokrivenosti merenja, u cilju donošenja ocene kvaliteta vazduha u ţivotnom prostoru. AEROZAGAĐENJE Pod aerozagaĊenjem podrazumevamo prisustvo primesa (toksiĉnih i netoksiĉnih) koje su nastale ĉovekovom aktivnošću, a dospele su u atmosferu u vidu gasova, pare, prašine, dima, magle. ZagaĊeni vazduh je vazduh kontaminitan materijama štetnim po zdravlje ili opasnim na drugi naĉin, bez obzira na njihovo agregatno stanje. ZagaĊujuće materije se prema vremenu i naĉinu nastanka mogu podeliti na primarne i sekundarne. Primane zagaĊujuće materije su stabline, ne razlaţu se i izvor im je poznat.To su na primer olovo iz izduvnih gasova, sumpor-dioksid iz dimnjaka, azotni oksidi iz azotara ili fabrika veštaĉkih Ċubriva i sliĉno. Sekundarne zagaĊujuće materije nastaju fotohemijskim i fiziĉkohemijskim reakcijama, pa im je sastav manje poznat. Mnoge novonastale komponente i njihova dejstva teško je utvrditi.Takve su na primer, kisele kiše. Da bi se mogla utvrditi koliĉina neke zagaĊujuće materije i njeno štetno dejstvo, potrebno je da se zna i u kojim koliĉinama ona moţe da škodi ljudskom zdravnju. Ovo se definiše pojmom maksimalne dozvoljene koncentracije (MDK).To je ona koliĉina štetne materije koja kod ĉoveka svakodnevno izloţenog u duţem vremenskom periodu, ne izaziva patološke promene ni oboljenja. Sve štetne zagaĊujuće materije se mogu svrstati u dve velike grupe: Tipiĉne i Specifiĉne zagaĊujuće materije. 363
Tipiĉne zagaĊujuće materije su oni gasovi koji se javljaju u svakoj urbanoj sredini i u blizini termoenergetskih postrojenja, kao proizvodi sagorevanja fosilnih goriva.Takvi su na primer sumpor-dioksid (SO2) azotni oksidi i oksidi ugljenika. Sumpor-dioksid (SO2) djeluje štetno na disajne organe, izaziva nadraţaj na kašalj, a veće koncentracije nadraţuju oĉi. Biljke su posebno osetljive na delovanje sumpor-dioksida jer on deluje na fotosintezu razgraĊivanjem hlorofila. Ima osobinu disperzije i vazdušnim strujanjem prenosi se na velike prostore.To su veoma agresivne materije koje u vidu gasa ili vodenih kapljica i kiselih kiša nanose ogromne štete. Azotni oksidi (NOx) se javljaju kao posledica sagorevanja fosilnih goriva u dimu toplane, termoelektrana, proizvodnji veštaĉkih Ċubriva, automobilskim i avionskim izduvnim gasovima, proizvodnji azotne kiseline i mnogim drugim procesima. Azotni oksidi negativno utiĉu na zdravlje ljudi. Posebno štetno dejstvo je na organe za disanje, a mogu biti uzroĉnici malignih oboljenja. Oksidi ugljenika, ugljen-monoksid (CO), ugljen-dioksid (CO2) i ugljovodonici. To su proizvodi sagorevanja raznih vrsta goriva. Izuzetno opasan po ljudsko zdravlje je ugljen-monoksid. On nastaje neujednaĉenim sagorevanjem, zatim u saobraćaju kod ĉestih zaustavljanja. Deluje na centralni nervni sistem i proces disanja. Ugljen-dioksid spada u zagušljivce. Pored negativnog uticaja na zdravlje, on utiĉe na klimu planete. Ovaj efekat ugljnjn-dioksida naziva se efekat staklene bašte. Pored gasovitih polutanata vazduh je opterećen i suspendovanim ĉesticama koje ĉesto imaju presudan uticaj na aerozagaĊenje u blizini površinskih kopova. Suspendovane ĉestice Suspendovane-lebdeće ĉestice mogu biti prirodnog i antropogenog porekla, njihov opseg veliĉina je realativno širok i sastav veoma kompleksan. Pod prirodnim izvorima podrazumevaju se ĉestice nastale od zemlje, prašine, vulkankih reakcija, vegetacije i razaranja stena, u priobalnom podruĉju ĉestice soli, kao i ĉestice koje se formiraju hemijskim reakcijama emitovanih gasova . Ĉestice antropogenog porekla nastaju: u procesu sagorevanja kao što su ĉaĊ od dizel goriva ili leteći pepeo iz termolelektrana tokom fotohemijskih reakcija (kompleksne lanĉane reakcije gasovitih polutanata pod uticajem sunĉeve svetlosti) kao što je gradski smog od resuspendovane prašine od izduvnih gasova motornih vozila, industrijskih objekata gde se odvijaju procesi na visokim temperaturama, termoelektrana na ugalj, livnica i ĉeliĉana, motora sa unutrašnjim sagorevanjem, spaljivanja smeća, itd... Suspendovane ĉestice (particulate matter – PM) su veoma male ĉestice (partikule) u teĉnom ili ĉvrstom agregatnom stanju. Najveći znaĉaj imaju fine ĉestice koje mogu dospeti u alveole pluća, pa su sa zdravstvenog aspekta i najopasnije. Te ĉestice imaju preĉnik manji od 10 μm. Moţemo izdvojiti karakteristiĉne frakcije klasirane po krupnoći: TSP ĉestice jesu ĉestice preĉnika manjeg od 100 μm (ukupne suspendovane ĉestice) PM10 ĉestice jesu ĉestice preĉnika manjeg od 10 μm, (ĉesto se nazivaju i grube suspendovane ĉestice) PM2.5 ĉestice jesu ĉestice preĉnika manjeg od 2,5 μm (fine suspendovane ĉestice), i PM1 ĉestice jesu ĉestice preĉnika manjeg od 1 μm (ultrafine suspendovane ĉestice) KARAKTERISTIĈNI IZVORI I VRSTE AEROZAGAĐENJA USLED RUDARSKE EKSPLOATACIJE Tehnološki procesi eksploatacije mineralnih sirovina jesu znaĉajni ĉinioci zagaĊenja svih medija ţivotne sredine. Kada govorimo o aerozagaĊenju usled rudarske eksploatacije , mislimo pre svega na površinsku eksploataciju mineralnih sirovina, bilo da su to duboki kopovi metala ili otvoreni kopovu uglja. Dakle, u takvim uslovima mogu se izdvojiti odreĊene zagaĊujuće supstance, najĉešće polutanti opisani u taĉki 2. Posmatrajući površinske kopove kao komleks radova i tehnologija na odreĊenom eksploatacionom prostoru moţemo izdvojiti nekoliko tipskih izvora zagaĊenja vazduha, a to su: - Unutrašnji izvori zagaĊenja (nalaze se unutar kontura kopa) - Spoljašnji izvori zagaĊenja (nalaze se van kontura kopa) Generalno svi ovi izvori mogu biti: a) Taĉkasti (bageri, bušilice, presipna mesta traĉnih transportera i td.) b) Linijski (putevi unutar ili van kopa, trase transportera sa trakama i sl.) 364
- Page 314 and 315: The denominator in equation (17) is
- Page 316 and 317: Accuracy comparison of the observat
- Page 318 and 319: Number of valid observations [%] Š
- Page 320 and 321: ANALIZA PRIRODNO-GEOLOŠKIH USLOVA
- Page 322 and 323: Za pripremne rudarske prostorije, k
- Page 324 and 325: Tabela 2. Overene rezerve uglja u n
- Page 326 and 327: ANALIZA PROMENE HIDROGEOLOŠKIH USL
- Page 328 and 329: NO 2 manje od 0,01 pH 7,35 Ukupna m
- Page 330 and 331: Slika 3: Situacioni deo OP-1 i OP-4
- Page 332 and 333: METODOLOGIJA UVOĐENJA NOVIH METODA
- Page 334 and 335: Zbog toga je za otkopavanje ove gru
- Page 336 and 337: Rez ult ati/ Me sec: R. Av br. gus
- Page 338 and 339: R. br . 1. Tabela br.2: Potrošnja
- Page 340 and 341: PREGLED POSTOJEĆEG STANJA 1.1. Teh
- Page 342 and 343: PREDLOG METODOLOGIJE ODREĐIVANJA C
- Page 344 and 345: NAĈIN OTVARANJA, RAZRADE I EKSPLOA
- Page 346 and 347: • Padni ugao ugljenog sloja se me
- Page 348 and 349: Slika 3. Karakteristiĉni profil ug
- Page 350 and 351: dela leţista, sa usmerenjem prema
- Page 352 and 353: Generalno gledano otkopavanje uglje
- Page 354 and 355: UTICAJ NA ŢIVOTNU SREDINU ZVUĈNIH
- Page 356 and 357: Za vazdušni udrani talas karakteri
- Page 358 and 359: 4.1. Seizmiĉko dejstvo Na bazi eks
- Page 360 and 361: Slika 6. Trenutna miniranja: Funkci
- Page 362 and 363: Na slici 8. prikazani su segmenti e
- Page 366 and 367: c) Površinski (površine radnih i
- Page 368 and 369: 4) Dostupnost elektriĉne energije
- Page 370 and 371: GEODETSKE TEHNOLOGIJE I MERENJA U R
- Page 372 and 373: koja se moţe postići u statiĉkom
- Page 374 and 375: - Kontrola geometrije rudarske opre
- Page 376 and 377: GEORADARSKI INSTRUMENT pulseEKKO PR
- Page 378 and 379: PROBLEMATIKA I REZULTATI PRIMJENE M
- Page 380 and 381: Geoelektriĉnim snimanjem dodatno s
- Page 382 and 383: Slika br. 12. - Detaljna georadarsk
- Page 384 and 385: Mestimiĉno rekristališe u bornit.
- Page 386 and 387: Zeta potencijal ; mV Iskorišćenje
- Page 388 and 389: IMPLEMENTACIJA PROCESA STABILIZACIJ
- Page 390 and 391: odreĊena jednostavnom metodom mere
- Page 392 and 393: 4. Rezultati 4.1. Karakterizacija o
- Page 394 and 395: RUDNIĈKE VODE IZ RUDNIKA RTB BOR -
- Page 396 and 397: Tabela 1 Rudniĉke vode rudnika RBB
- Page 398 and 399: nepovratno gubi. Jama Bor će posto
- Page 400 and 401: korita reke Mali Pek u duţini 850
- Page 402 and 403: Slika 2. Prikaz trase puta i daleko
- Page 404 and 405: IZMENJENA TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA
- Page 406 and 407: Za izvoĊenje rudarskih radova na o
- Page 408 and 409: ISLUSTVA SA STABILIZACIJOM I SOLIDI
- Page 410 and 411: sabijanja u veoma prihvatljivom obl
- Page 412 and 413: Uzorkovanje se vršilo toko ĉitavo
PRAĆENJE UTICAJA RUDARSKIH RADOVA NA KVALITET VAZDUHA<br />
SA ASPEKTA ZAKONSKE REGULATIVE<br />
MONITORING THE INFLUENCE OF MINING ACTIVITIES ON THE AIR<br />
QUALITY IN TERMS OF LEGISLATION<br />
REZIME<br />
Milinko Radosavljević<br />
Rudarski institut d.o.o. Zemun<br />
U ovom radu će biti tretirana, problematika vezana za definisanje mogućih uticaja rudarskih radova i tehnologija na<br />
kvalitet ambijentalnog vazduha. Biće reĉi o izboru parametara, kao i o naĉinu i vremenu uzorkovanja, iz ugla zakonske<br />
regulative. Poseban akcenat biće na definisanju najĉešćih problema i nejasnoća, vezanih za postupak praćenja i ocenu<br />
kvaliteta ambijentalnog vazduha koje ĉesto srećemo u praksi.<br />
Kljuĉne reĉi: kvalitet ambijentalnog vazduha, površinski kop, zakonska regulativa ...<br />
ABSTRACT<br />
This paper reviews the issues related to determining of the potential impact of mining activities and technologies on the<br />
ambient air quality. It focuses on selection of parameters, as well as the sampling methods and sampling time<br />
sequencing within legislation framework. Defining the most common problems and uncertainties associated with the<br />
monitoring procedures and evaluation of the ambient air quality, which are frequent in practice, will be particularly<br />
emphasized.<br />
Key words: ambient air quality, open pit mine, legislation …<br />
UVOD<br />
Tehnologija površinske eksploatacije mineralnih sirovina neminovno nosi sa sobom i negativne uticaje na<br />
kvalitet ţivotne sredine. Analizirajući potencijalne opasnosti u odreĊenim tehnološkim fazama u procesu<br />
površinske eksploatacije mineralnih sirovina, zagaĊenje vazduha ĉesto ima najveći znaĉaj. Na kvalitet<br />
ambijentalnog vazduha u najvećoj meri utiĉe nivo zaprašenosti vazduha iz odreĊenih izvora unutar<br />
površinskog kopa i njegova distribucija na manja ili veća rastojanja. U praksi ĉesto postoje nedoumice<br />
vezane za zakonsku regulativu po pitanju parametara koje treba pratiti, a posebno vremenske pokrivenosti<br />
merenja, u cilju donošenja ocene kvaliteta vazduha u ţivotnom prostoru.<br />
AEROZAGAĐENJE<br />
Pod aerozagaĊenjem podrazumevamo prisustvo primesa (toksiĉnih i netoksiĉnih) koje su nastale ĉovekovom<br />
aktivnošću, a dospele su u atmosferu u vidu gasova, pare, prašine, dima, magle. ZagaĊeni vazduh je vazduh<br />
kontaminitan materijama štetnim po zdravlje ili opasnim na drugi naĉin, bez obzira na njihovo agregatno<br />
stanje.<br />
ZagaĊujuće materije se prema vremenu i naĉinu nastanka mogu podeliti na primarne i sekundarne.<br />
Primane zagaĊujuće materije su stabline, ne razlaţu se i izvor im je poznat.To su na primer olovo iz<br />
izduvnih gasova, sumpor-dioksid iz dimnjaka, azotni oksidi iz azotara ili fabrika veštaĉkih Ċubriva i sliĉno.<br />
Sekundarne zagaĊujuće materije nastaju fotohemijskim i fiziĉkohemijskim reakcijama, pa im je sastav<br />
manje poznat. Mnoge novonastale komponente i njihova dejstva teško je utvrditi.Takve su na primer, kisele<br />
kiše.<br />
Da bi se mogla utvrditi koliĉina neke zagaĊujuće materije i njeno štetno dejstvo, potrebno je da se zna i u<br />
kojim koliĉinama ona moţe da škodi ljudskom zdravnju. Ovo se definiše pojmom maksimalne dozvoljene<br />
koncentracije (MDK).To je ona koliĉina štetne materije koja kod ĉoveka svakodnevno izloţenog u duţem<br />
vremenskom periodu, ne izaziva patološke promene ni oboljenja. Sve štetne zagaĊujuće materije se mogu<br />
svrstati u dve velike grupe:<br />
Tipiĉne i<br />
Specifiĉne zagaĊujuće materije.<br />
363
Change language