GJ - Privredna komora Srbije

• Padni ugao ugljenog sloja se menja od 0-40°. Pri istoĉnom obodu leţišta (blok I i III) i lokalno pri
centralnom grebenu paleoterena (blok II i IV) pad iznosi 30-40°. Postepeno se smanjuje sa dubinom, tako da
pri dnu depresije slojevi postaju skoro horizontalan.
• U geološkom bloku I sloj blago talasa zadrţavajući pri tom generalno pruţanje skoro S-J, pri ĉemu padni
ugao postepeno opada u pravcu pada serije. Obzirom na to, kao i na gustu mreţu istraţnih bušotina
verovatno je sloj bloka I najvećim delom prostorno definisan, osim u jugozapadnom njegovom delu.
• Naglo povijanje sloja u bloku II iz pravca S-J u pravcu zapada, odnosno severozapada, skoro pod 90°
ukazuje i na mogućnost cepanja, kidanja ugljenog sloja. Dodatnim istraţnim bušenjem duţ ose interpretirane
sinklinale treba proveriti date pretpostavke.
• Jednostavna struktura bloka III u juţnom polju, koja se ogleda u kontinuiranom pruţanju (SI-JZ) i
kontinuiranom padu sloja pretpostavljena je na osnovu samo ĉetiri pozitivne bušotine unutar produktivnog
dela bloka i poloţaja izdanaka ugljenog sloja, kao i 3 periferne bušotine sa juţne strane. Imajući u vidu i
nedefinisanost raseda prema bloku IV mora se zakljuĉiti da prikazani prostorni poloţaj ugljenog sloja ne daje
dovoljno garancije za rudarsko projektovanje, odnosno da se isti mora preciznije definisati istraţnim
bušenjem.
• Struktura ugljenog sloja u bloku IV, obzirom na gustinu istraţnih radova prognozirana je bez većih dilema,
osim u zoni raseda prema bloku III, gde je takoĊe potrebna provera istraţnim bušenjem.
• Doistraţivanjem bloka III istovremeno će se razjasniti i meĊusobni odnos bloka III i bloka IV. Prostorni
poloţaj leţišta ―Melnica‖ sa oznakama blokova dat je na slici 2.
3. REZERVE I KVALITET UGLJA U LEŢIŠTU
Rezerve uglja leţišta Melnica utvrĊene su Elaboratom sa stanjem na dan 30.6.1984. godine
(Geološka sluţba I.E.K. ―Kostolac‖). Ove rezerve potvrdila je Republiĉka komisija za utvrĊivanje
rezervi mineralnih sirovina (potvrda br. 310-83/85-02/1)i overila: 21.021.761 t B kategorije,
8.899.908 t C1 kategorije, odnosno 29.921.669 t B+C1 kategorija. Nakon izrade Elaborata, u 1985
godini, izvedeni su novi istraţni radovi, preteţno u severnom delu leţišta. Na taj naĉin stvoreni su
uslovi za delimiĉnu prekategorizaciju rezervi uglja iz C1 u B i iz C2 u C1 kategoriju, na osnovu
novog proraĉuna rezervi koji je izvršen u okviru "Studije geološke istraţenosti leţišta "Melnica" sa
posebnim osvrtom na mogućnost jamske eksploatacije" (R.Ristivojević, M. Babović, S.Milošević i
dr. 1987), Ovaj proraĉun je uraĊen uz promenu nekih parametara (pre svega površine geoloških
blokova i srednje debljine ugljenog sloja unutar pojedinih obraĉunskih blokova). Kao minimalna
debljina ugljenog sloja usvojena je debljina od 2,5 m. S obzirom da je leţište Melnice podeljeno
jalovom zonom na dva ugljonosna polja: severno i juţno polje, te je proraĉun rezervi uglja izvršen
je za svako polje posebno (tabela 1.).
Slika 2. Prostorni poloţaj leţišta uglja Melnica
345