GJ - Privredna komora Srbije

2. OSNOVNE GEOLOŠKE KARAKTERISTIKE LEŢIŠTA
Geomorfološke i hidrografske karakteristike
Leţište ―Melnica‖ nalazi se na podruĉju Mlavsko-petrovaĉkog neogenog basena na zapadnom obodu
Homoljskih planina. Od doline reke Mlave kod Petrovca dalje prema istoku izdiţu se visoravni Klokoĉan i
Smrdan, ĉije nadmorske visine dostiţu 250-280 m i ujedno predstavljaju vododelnicu izmeĊu slivova reke
Mlave i Vitovnice. Na podruĉju samog sela Melnica ove visoravni polako se izdiţu, a zatim prema istoku
naglo prelaze u ogranke Homoljskih planina. Najviše apsolutne kote nalaze se u istoĉnom delu leţišta, gde
na podruĉju starog rudnika uglja dostiţu 307 m.Teren u kome je formirano leţište Melnica uglavnom je
breţuljkast i sa juţne strane ograniĉen je uzanim aluvijonom reke Vitovnice i Velikog potoka, a sa severa
rekom Jerinom. Nadmorske visine dolina ovih reĉica kreću se oko 200 m. U juţnom delu terena protiĉe
Melniĉka reka sa generalnim pravcem toka istok-zapad, a njoj gravitiraju manji potoci, koji imaju relativno
male koliĉine vode, tako da nemaju veći uticaj na formiranje izdani i opšte hidrogeološke karakteristike
samog leţišta.Na terenu iznad samog leţišta Melnica uoĉljive su jaruge, što znaĉi da su razvijeni erozioni
procesi i povremeni tokovi sa akumulacionim oblicima deluvijalnih pokrivaĉa i plavinskih lepeza. Veći broj
povremenih izvora ima malu izdašnost od 0,5 do 1,0 L/s i u toku sušnih perioda praktiĉno ostaju bez vode.
Litološki sastav ugljonosne serije
Produktivna serija je predstavljena glinovito-peskovitim i laporovito-kreĉnjaĉkim sedimentima sa jednim
sloţenim ugljenim slojem.
• Podina ugljenog sloja predstavljena je raznobojnim glinama, ugljevitim glinama,peskovitim glinama i
glinovitim pešĉarima. Neposrednu podinu ĉine gline,
povremeno i glinoviti pešĉari. Karakteristike podinskih sedimenata ispitivane su u ograniĉenom broju
uzoraka i to samo mineraloške i delimiĉno geomehaniĉke karakteristike.
• Ugljeni sloj je sloţene graĊe. Jalovina u ugljenom sloju je zastupljena ili u većem broju tanjih proslojaka
debljine od nekoliko centimetara, koji se smenjuju sa ugljem a rasporeĊeni su u donjem delu sloja. Jalovina
se mestimiĉno javlja i u pojedinaĉnim proslojcima debljine od 0,1 m do 1 m ili u paketu debljine od 1 m do 4
m koja deli ugljeni sloj na dva ogranka. Jalovinu ĉine gline, ugljevite gline, laporac a reĊe pešĉar. Debljina
ugljenog sloja je promenljiva. Najmanja debljina sloja utvrĊena bušenjem iznosi 1,5 m a maksimalna 15 m
ukljuĉujući i jalove proslojke.
• Povlata ugljenog sloja je uglavnom laporovito-kreĉnjaĉkog sastava a mestimiĉno, preteţno u višim
delovima, pešĉarskog i tufoznog sastava. U neposrednoj povlati ugljenog sloja je beli laporoviti kreĉnjak.
Prema izvršenim petrografskim analizama na uzorcima dve bušotine, povlata ugljenog sloja je predstavljena
uglavnom laporovitim kreĉnjacima koji se smenjuju sa laporcima, svetlo sive su boje I školjkastog preloma
sa dosta bituminozne i ugljevite materije.
Strukturne karakteristike leţišta
Prema Elaboratu o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi uglja leţišta Melnica na dan 30.06.1984 godine
(Georad – Kostolac, u daljem tekstu Elaborat) leţište uglja Melnica najverovatnije predstavlja tektonsku
depresiju sa pravcem pruţanja duţe ose SSI-JJZ i naglim povijanjem prema zapadu. Osnovni sinklinalni
oblik je narušen ĉitavim nizom popreĉnih i uzduţnih raseda, usled ĉega je leţište u celini zadobilo blokovsku
strukturu. Prema datoj interpretaciji u Elaboratu, gotovo svi rasedi su vertikalni i najvećim delom sa
spuštenim krilom, ĉiji skokovi mestimiĉno dostiţu i do 100 m. Padovi ugljenog sloja u izdvojenim makro
blokovima su razliĉiti, što je verovatna posledica višestrukog kretanja duţ rasednih površina.
Strukturne karakteristike leţišta mogu se definisati na sledeći naĉin:
• Podeljenost leţišta na makro-tektonske blokove zasniva se na pretpostavljenim i u dubljim delovima
nesigurno lociranim rasedima pa je i meĊusobni odnos blokova nedovoljno precizno definisan.
• Pri geološkoj interpretaciji leţišta na osnovu podataka, do sada dobijenih istraţnim bušenjem, uoĉeni su
samo krupniji rasedi, pa je realno oĉekivati u leţištu i druge manje njima subparalelne razlome.
Pri tome će, verovatno, dalje od oboda, odnosno u smeru pada ugljenog sloja dislociranost leţišta da opada.
• Stiĉe se utisak da je blok II, ujedno najveći blok, najmanje tektonski poremećen.
344