GJ - Privredna komora Srbije
GJ - Privredna komora Srbije GJ - Privredna komora Srbije
PREDLOG METODOLOGIJE ODREĐIVANJA CENE IZRADE PODZEMNIH PROSTORIJA Evidencija troškova na naĉin prikazan u Tabeli 1 u osnovi ima za cilj da prikaţe da li troškovi idu na teret rudnika ili izvoĊaĉa radova. Moţe se zakljuĉiti da je osnovna svrha ovakvog naĉina evidencije troškova praćenje troškova usluga izvoĊaĉa radova. Sa druge strane, ne postoji mogućnost za meĊusobno poreĊenje troškova nastalih na radilištima na izradi podzemnih prostorija, pa samim tim se ne mogu porediti ni uĉinci ni efikasnost. Ovo je oĉigledno na primeru prostorija VH-2-2 i TH-2-2 (red. br. 1.1.5 i 1.1.6), koje je izradio RMU Rembas u sopstvenoj organizaciji i prostorija VH-2-2 i VV-2-3 (red. br. 1.1.8 i 1.1.9) u istom rudniku, koje je izradio izvoĊaĉ radova, a svi njegovi troškovi su prikazani zbirno. Ove prostorije su izraĊene u istoj radnoj sredini (ugalj), imaju isti profil (kruţni, preĉnika 3,5) i podgraĊene su istom podgradom. Na pomenutom primeru se ne moţe zakljuĉiti koje je radilište bilo efikasnije u smislu angaţovanja radne snage i potrošnje reprodukcionog materijala. Pored navedenog, naĉin evidentiranja troškova prikazan u tabeli 1 nije precizan u smislu evidentiranja indirektnih troškova. Ovde se prvenstveno misli na evidenciju troškova direktne posade radilišta i evidenciju radnika koji se povremeno angaţuju (palilac mina, nadzornik, bravar, elektriĉar i dr.). TakoĊe, nije jasno prikazano ni uĉešće tzv. "reţijskih" troškova rudnika, pošto duţine transporta mogu znaĉajno da variraju, kao ni uĉešće troškova dopreme reprodukcionog materijala, koji se isto tako mogu kretati u širokom rasponu. Metodologija koja bi omogućila prevazilaţenje navedenih problema podrazumeva podelu troškova na proizvodne i ne proizvodne troškove, koko je prikazano na slici 3. Kao što se moţe videti, po ovoj metodologiji troškovi radne snage i reprodukcionog materijala bi se podelili na direktne i indirektne troškove, pri ĉemu bi se indirektni troškovi ukljuĉili u operativne troškove. Podela na direktne i indirektne troškove bi se izvršila prema lokaciji nastanka troška. Svi troškovi nastali na samom radilištu bi bili ukljuĉeni u direktne troškove. U smislu troškova radne snage, ovo znaĉi da bi bilo potrebno odvojeno evidentirati troškove posade radilišta i troškove angaţovanja ostalih radnika (koji bi bili ukljuĉeni u operativne troškove). Imajući u vidu da se troškovi reprodukcionog materijala u praktiĉno celokupnom iznosu odnose na troškove podgradnog materijala (ĉeliĉne podgrade i drvene graĊe), podela na direktne i indirektne troškove ne bi imala efekta u okviru postojeće tehnologije rada-podgraĊivanja. Treba naglasiti da bi podela troškova reprodukcionog materijala imala veći znaĉaj da se u rudnicima JP PEU koriste razliĉite tehnologije podgraĊivanja podzemnih prostorija (npr. primena viseće podgrade sa dvokomponentnom smešom i dr.). Troškovi reprodukcionog materijala Troškovi radne snage Operativni troškovi (oprema, enrgija i dr.) Ne proizvodni troškovi Indirektni troškovi reprodukcionog materijala Indirektni troškovi radne snage Direktni troškovi reprodukcionog materijala Direktni troškovi radne snage Proizvodni operativni troškovi Ukupni troškovi Proizvodni troškovi Slika 3 Predlog metodologije za evidentiranje troškova izrade podzemnih prostorija Kod izrade podzemnih prostorija tehnologijom bušaĉko-minerskih radova operativni troškovi, koji obuhvataju troškove angaţovanja opreme, potrošnje energije i dr., su veoma niski. MeĊutim, u sluĉaju da JP PEU nabavi kombajn za izradu podzemnih prostorija ovi troškovi bi imali sloţeniju strukturu i postali bi znaĉajno veći, uz odgovarajuće povećanje direktnih troškova radne snage (veći obim angaţovanja 341
mehaniĉara i elektriĉara) i reprodukcionog materijala (troškovi odrţavanja kombajna). Sa druge strane, jediniĉna cena izrade podzemne prostorije bi se snizila zbog povećanja brzine izrade. Konaĉno, ne proizvodni troškovi bi obuhvatili sve druge troškove koji utiĉu na cenu izrade podzemne prostorije. Ovakav pristup evidentiranju troškova izrade podzemnih prostorija u rudnicima JP PEU bi omogućio jasno praćenje troškova po mestu nastanka, a ĉime bi se omogućilo poreĊenje troškova na razliĉitim radilištima u razliĉitim rudnicima. TakoĊe, u sluĉaju da se u nekim rudnicima JP EPU primene savremene tehnologije podgraĊivanja ili u sluĉaju nabavke kombajna za izradu podzemnih prostorija bilo bi moguće porediti razliĉite tehnologije rada i njihove uĉinke. 2. ZAKLJUĈAK Postojeći sistem evidentiranja troškova izrade podzemnih prostorija obuhvata sve relevantne troškovne parametre, rašĉlanjene po osnovnim kategorijama troškova (radna snaga, oprema i reprodukcioni materijal). MeĊutim, kao što je pokazano, ovakav sistem ne omogućava poreĊenje troškova i uĉinaka ostvarenih na razliĉitim radilištima, ĉak ni kada se prostorije podgraĊuju istim materijalom i kada se izraĊuju kroz istu radnu sredinu. U nastupajućem periodu treba oĉekivati mehanizovanje procesa izrade podzemnih prostorija, kao i primenu savremenih tehnologija podgraĊivanja. U tom smislu neophodno je primeniti drugaĉiji sistem evidentiranja troškova izrade podzemnih prostorija, koji bi omogućio njihovo praćenje po mestu nastanka. Predloţena metodologija obraĉuna troškova podrazumeva podelu troškova na proizvodne i neproizvodne troškove. Pored ovoga, neophodno bi bilo da se u okviru proizvodnih troškova posebno evidentiraju direktni i indirektni troškovi radne snage i reprodukcionog materijala, pri ĉemu bi se indirektni troškovi obraĉunavali kao operativni troškovi (slika 3). Ovakav pristup omogućava praćenje direktnih troškova koji nastaju na samom radilištu i sagledavanje strukture operativnih troškova. Ova metodologija bi rukovodstvu omogućila preciznije sagledavanje troškova i olakšalo donošenje odluka koje se odnose na unapreĊenje efikasnosti procesa izrade podzemnih prostorija. LITERATURA 1. Cavender B., Mineral Production Costs: Analysis and Management, Society for Mining, Metallurgy and Exploration Inc. (SME), Littleton, Colorado, USA, 1999; 2. Studija Analiza opravdanosti mehanizovane izrade podzemnih prostorija u JP PEU u cilju racionalizacije procesa i ostvarivanja efikasne dinamike, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2009; 3. Studija Racionalizacija i modernizacija izrade i podgraţivanja rudarskih prostorija u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom, Codel inţinjering, Beograd, 2002; 342
- Page 292 and 293: Slika 1. Geomorfološka mapa kostol
- Page 294 and 295: Klaster 1 (n=3) Klaster 2 (n=6) Kla
- Page 296 and 297: najkvalitetnijih sojeva za komercij
- Page 298 and 299: FITOREMEDIJACIJA TEŠKIH METALA IZ
- Page 300 and 301: Današnja tehnologija osnivanja zas
- Page 302 and 303: POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA NA DEPOS
- Page 304 and 305: Slika 2. Prirodno zemljište je pot
- Page 306 and 307: hemijskih analiza treba istaći ned
- Page 308 and 309: Slika 7 Što se tiĉe "Voćarske" p
- Page 310 and 311: Figure 1: Ground plan of set up mon
- Page 312 and 313: procedure takes into account the co
- Page 314 and 315: The denominator in equation (17) is
- Page 316 and 317: Accuracy comparison of the observat
- Page 318 and 319: Number of valid observations [%] Š
- Page 320 and 321: ANALIZA PRIRODNO-GEOLOŠKIH USLOVA
- Page 322 and 323: Za pripremne rudarske prostorije, k
- Page 324 and 325: Tabela 2. Overene rezerve uglja u n
- Page 326 and 327: ANALIZA PROMENE HIDROGEOLOŠKIH USL
- Page 328 and 329: NO 2 manje od 0,01 pH 7,35 Ukupna m
- Page 330 and 331: Slika 3: Situacioni deo OP-1 i OP-4
- Page 332 and 333: METODOLOGIJA UVOĐENJA NOVIH METODA
- Page 334 and 335: Zbog toga je za otkopavanje ove gru
- Page 336 and 337: Rez ult ati/ Me sec: R. Av br. gus
- Page 338 and 339: R. br . 1. Tabela br.2: Potrošnja
- Page 340 and 341: PREGLED POSTOJEĆEG STANJA 1.1. Teh
- Page 344 and 345: NAĈIN OTVARANJA, RAZRADE I EKSPLOA
- Page 346 and 347: • Padni ugao ugljenog sloja se me
- Page 348 and 349: Slika 3. Karakteristiĉni profil ug
- Page 350 and 351: dela leţista, sa usmerenjem prema
- Page 352 and 353: Generalno gledano otkopavanje uglje
- Page 354 and 355: UTICAJ NA ŢIVOTNU SREDINU ZVUĈNIH
- Page 356 and 357: Za vazdušni udrani talas karakteri
- Page 358 and 359: 4.1. Seizmiĉko dejstvo Na bazi eks
- Page 360 and 361: Slika 6. Trenutna miniranja: Funkci
- Page 362 and 363: Na slici 8. prikazani su segmenti e
- Page 364 and 365: PRAĆENJE UTICAJA RUDARSKIH RADOVA
- Page 366 and 367: c) Površinski (površine radnih i
- Page 368 and 369: 4) Dostupnost elektriĉne energije
- Page 370 and 371: GEODETSKE TEHNOLOGIJE I MERENJA U R
- Page 372 and 373: koja se moţe postići u statiĉkom
- Page 374 and 375: - Kontrola geometrije rudarske opre
- Page 376 and 377: GEORADARSKI INSTRUMENT pulseEKKO PR
- Page 378 and 379: PROBLEMATIKA I REZULTATI PRIMJENE M
- Page 380 and 381: Geoelektriĉnim snimanjem dodatno s
- Page 382 and 383: Slika br. 12. - Detaljna georadarsk
- Page 384 and 385: Mestimiĉno rekristališe u bornit.
- Page 386 and 387: Zeta potencijal ; mV Iskorišćenje
- Page 388 and 389: IMPLEMENTACIJA PROCESA STABILIZACIJ
- Page 390 and 391: odreĊena jednostavnom metodom mere
PREDLOG METODOLOGIJE ODREĐIVANJA CENE IZRADE PODZEMNIH PROSTORIJA<br />
Evidencija troškova na naĉin prikazan u Tabeli 1 u osnovi ima za cilj da prikaţe da li troškovi idu na teret<br />
rudnika ili izvoĊaĉa radova. Moţe se zakljuĉiti da je osnovna svrha ovakvog naĉina evidencije troškova<br />
praćenje troškova usluga izvoĊaĉa radova. Sa druge strane, ne postoji mogućnost za meĊusobno poreĊenje<br />
troškova nastalih na radilištima na izradi podzemnih prostorija, pa samim tim se ne mogu porediti ni uĉinci<br />
ni efikasnost. Ovo je oĉigledno na primeru prostorija VH-2-2 i TH-2-2 (red. br. 1.1.5 i 1.1.6), koje je izradio<br />
RMU Rembas u sopstvenoj organizaciji i prostorija VH-2-2 i VV-2-3 (red. br. 1.1.8 i 1.1.9) u istom rudniku,<br />
koje je izradio izvoĊaĉ radova, a svi njegovi troškovi su prikazani zbirno. Ove prostorije su izraĊene u istoj<br />
radnoj sredini (ugalj), imaju isti profil (kruţni, preĉnika 3,5) i podgraĊene su istom podgradom. Na<br />
pomenutom primeru se ne moţe zakljuĉiti koje je radilište bilo efikasnije u smislu angaţovanja radne snage i<br />
potrošnje reprodukcionog materijala.<br />
Pored navedenog, naĉin evidentiranja troškova prikazan u tabeli 1 nije precizan u smislu evidentiranja<br />
indirektnih troškova. Ovde se prvenstveno misli na evidenciju troškova direktne posade radilišta i evidenciju<br />
radnika koji se povremeno angaţuju (palilac mina, nadzornik, bravar, elektriĉar i dr.). TakoĊe, nije jasno<br />
prikazano ni uĉešće tzv. "reţijskih" troškova rudnika, pošto duţine transporta mogu znaĉajno da variraju, kao<br />
ni uĉešće troškova dopreme reprodukcionog materijala, koji se isto tako mogu kretati u širokom rasponu.<br />
Metodologija koja bi omogućila prevazilaţenje navedenih problema podrazumeva podelu troškova na<br />
proizvodne i ne proizvodne troškove, koko je prikazano na slici 3. Kao što se moţe videti, po ovoj<br />
metodologiji troškovi radne snage i reprodukcionog materijala bi se podelili na direktne i indirektne<br />
troškove, pri ĉemu bi se indirektni troškovi ukljuĉili u operativne troškove. Podela na direktne i indirektne<br />
troškove bi se izvršila prema lokaciji nastanka troška. Svi troškovi nastali na samom radilištu bi bili<br />
ukljuĉeni u direktne troškove. U smislu troškova radne snage, ovo znaĉi da bi bilo potrebno odvojeno<br />
evidentirati troškove posade radilišta i troškove angaţovanja ostalih radnika (koji bi bili ukljuĉeni u<br />
operativne troškove). Imajući u vidu da se troškovi reprodukcionog materijala u praktiĉno celokupnom<br />
iznosu odnose na troškove podgradnog materijala (ĉeliĉne podgrade i drvene graĊe), podela na direktne i<br />
indirektne troškove ne bi imala efekta u okviru postojeće tehnologije rada-podgraĊivanja. Treba naglasiti da<br />
bi podela troškova reprodukcionog materijala imala veći znaĉaj da se u rudnicima JP PEU koriste razliĉite<br />
tehnologije podgraĊivanja podzemnih prostorija (npr. primena viseće podgrade sa dvokomponentnom<br />
smešom i dr.).<br />
Troškovi<br />
reprodukcionog<br />
materijala<br />
Troškovi radne<br />
snage<br />
Operativni<br />
troškovi (oprema,<br />
enrgija i dr.)<br />
Ne proizvodni<br />
troškovi<br />
Indirektni troškovi<br />
reprodukcionog<br />
materijala<br />
Indirektni troškovi<br />
radne snage<br />
Direktni troškovi<br />
reprodukcionog<br />
materijala<br />
Direktni troškovi<br />
radne snage<br />
Proizvodni<br />
operativni troškovi<br />
Ukupni troškovi<br />
Proizvodni troškovi<br />
Slika 3 Predlog metodologije za evidentiranje troškova izrade podzemnih prostorija<br />
Kod izrade podzemnih prostorija tehnologijom bušaĉko-minerskih radova operativni troškovi, koji<br />
obuhvataju troškove angaţovanja opreme, potrošnje energije i dr., su veoma niski. MeĊutim, u sluĉaju da JP<br />
PEU nabavi kombajn za izradu podzemnih prostorija ovi troškovi bi imali sloţeniju strukturu i postali bi<br />
znaĉajno veći, uz odgovarajuće povećanje direktnih troškova radne snage (veći obim angaţovanja<br />
341
Change language