GJ - Privredna komora Srbije
GJ - Privredna komora Srbije GJ - Privredna komora Srbije
(pouzdanosti, gotovosti i pogodnosti odrţavanja), kako na nivou njihovog projektovanja tako i u toku same njihove eksploatacije. Dobro izabran koncept odrţavanja rudarske opreme, sa pravilnom organizacijom, programiranjem i ostvarivanjem pojedinih aktivnosti na odrţavanju u toku eksploatacije, uz dobru obuĉenost kadrova i obezbeĊenu kontrolu odrţavanja, utiĉe znaĉajno na poboljšanje ekonomskih rezultata date organizacije ili preduzeća. Moţe se reći da je odrţavanje rat. Neprijatelji su otkazi, oštećenja i posledica svih vrsta neplaniranih dogaĊaja. Iz navedenog je jasno da otkaz nije obiĉno direktno uslovljen vremenom ili korišćenjem, nije ga lako predvideti. Odrţavanje rudarske opreme bazirano na kapitalnim godišnjim remontima i vremenski odreĊenim zamenama nije najbolje rešenje i ĉesto moţe biti preskupo ali za ovako staru rudarsku opremu koja usiljeno radi i ostvaruje velike bilanse u ovome trenutku je neophodna. Prema dosadašnjim iskustvima, na temelju dugogodišnjeg praćenja otkaza rudarske opreme moţe se reći da su tu slabo izraţeni poĉetni otkazi. S obzirom na starost instaliranih sistema rudarske opreme sada su oĉekivano najĉešći vremenski otkazi i zbog toga je predhodni zakljuĉak veoma verodostojan. Vrh odrţavanja odnosi se na strategiju odrţavanja. Strategiju utvrĊuje rukovodstvo odrţavanja u skladu s tri glavna kriterijuma: 1. Osigurati efektivnost i efikasnost rudarske opreme za obavljanje traţene funkcije uz najpovoljnije troškove. 2. Razmotriti sigurnosne zahteve koje prema rudarskoj opremi moraju ispunjavati i odrţavaoci i posada (personal), a po potrebi njihov uticaj na okolinu. 3. Ostvariti izdrţljivost rudarske opreme, uz stalno razmatranje troškova. Strategija odrţavanja direktno utiĉe na troškove odrţavanja. Ali mora biti jasno da: ODRŢAVANJE SE NE MOŢE IZBEĆI ! Odrţavanje se moţe samo odloţiti i onda zato kasnije platiti više. Troškovi u vremenu trajanja su svi troškovi koji nastaju tokom vremena trajanja nekog sklopa/dela/elementa rudarske opreme. Na slećoj slici (Slika 9) prikazan je uticaj ţivotnog vremena/veka rudarske opreme na troškove. Slika 9. Uticaj ţivotnog veka rudarske opreme na troškove Troškovi ţivotnog ciklusa poĉinju nastajati i rasti sa projektovanjem da bi intenzivan rast nastao pri izvoĊenju tj. izradi i montaţi rudarske opreme.Tokom korišćenja i pratećeg odrţavanja troškovi lagano rastu, a završavaju sa iskljuĉivanjem rudarske opreme iz procesa rada i njihovom demontaţom sa lokacije, uz eventualno saniranje okoline, tzv. dekontaminacija terena.Troškovi zavise i od vremenskih intervala odrţavanja, a to je usko povezano i sa rizikom, tj. sa granicom pouzdanosti rudarske opreme. Prikaz odnosa troškova i vremenskih intervala odrţavanja rudarske opreme vidimo na slici ispod (Slika 10). 31
Slika 10. Prikaz odnosa troškova i intervala odrţavanja rudarske opreme Povećanjem vremenskog intervala izmeĊu intervencija odrţavanja oĉito je da direktni troškovi odrţavanja padaju, ali se zato jako povećava rizik od iznenadnih otkaza i tako nastaju indirektni troškovi. Zbog toga je potrebno odrediti optimalnu granicu uz prihvatljivi rizik i doći do što duţih vremenskih intervala intervencija odrţavanja.Kvalitet odrţavanja je u direktnoj vezi sa ulaganjima u odrţavanje rudarske opreme. Zavisnost ulaganja u odrţavanje i posledica takvog odrţavanja prikazana je na slici koja sledi (Slika 11). Slika 11. Prikaz zavisnosti ulaganja u odrţavanje i mogućih posledica na rudarskoj opremi Niska ulaganja dovode do velikih negativnih posledica po rudarsku opremu i njihovog vlasnika, što rezultuje i odgovarajuće negativne finansijske efekte. Vredi i suprotno, visoka ulaganja u odrţavanje rezultuje malim negativnim posledicama po rudarsku opremu i njihovog vlasnika. Kada je u pitanju odrţavanje rudarske opreme tu se mora naglasiti da neţeljene posledice mogu biti katastrofalne, te se smanjivanjem ulaganja u odrţavanje ne sme dovesti u opasnost pouzdanost rada tih sistema i izazvati opasnosti od havarija (Slika 12), poţara i dr., ali i neţeljenih zastoja, jer su neplanirani zastoji u ovakvoj industriji izuzetno skupi. Slika 12. Havarija rotornog bagera SchRs 1760/6x32 br. IX na površinskom kopu „Polje D―, RB Kolubara Bitno je pronaći optimalnu meru ulaganja u odrţavanje rudarske opreme, jer ono nije samo sebi svrha. Nakon izvesne granice ulaganje u odrţavanje moţe imati kao rezultat samo dodatni trošak, dok se granica pouzdanosti tehniĉkih sistema povećava samo neznatno. 32
- Page 2 and 3: PERSPEKTIVA UGLJA KAO ENERGENTA THE
- Page 4 and 5: Slika 3: Istorijska (1995-2000) i p
- Page 6 and 7: konzuma biti 1,15% (napomena autora
- Page 8 and 9: 5. CENE UGLJA NA ENERGETSKIM TRŢI
- Page 10 and 11: RAZVOJ RUDARSKOG KOMPLEKSA VELIKI K
- Page 12 and 13: Površinski delovi su oksidisani (3
- Page 14 and 15: 50 200 2.2. Rudnik bakra Veliki Kri
- Page 16 and 17: Zbog potrebne veće koliĉine konce
- Page 18 and 19: PERSPEKTIVE RAZVOJA RUDNIKA BAKRA M
- Page 20 and 21: 2009. 2.372.510 7.792.510 5.882 473
- Page 22 and 23: Stari Dušan Ruda (t) Cu% Cu (t) Au
- Page 24 and 25: Rudno telo Ruda (t) Cu% Cu (t) Geol
- Page 26 and 27: Rezime ODRŢAVANJE RUDARSKE OPREME
- Page 28 and 29: Rotorni bager (reĊe se u tu svrhu
- Page 30 and 31: površinskim kopovima, tj. već od
- Page 34 and 35: Svaka kompanija definiše i analizi
- Page 36 and 37: Troškovi odrţavanja opreme prote
- Page 38 and 39: „praktiĉnog― odrţavanja rudar
- Page 40 and 41: Tabela 1. Rekapitulacija geoloških
- Page 42 and 43: dovoljno da se savlada materijal se
- Page 44 and 45: Tehnološki proces eksploatacije Za
- Page 46 and 47: Normativi materijala. Normativi mat
- Page 48 and 49: strukturno izuĉavanje leţišta ka
- Page 50 and 51: eksploatišemo i pripremamo duţi n
- Page 52 and 53: 2.1. Rudarski kompleks 2.1.1. Rudni
- Page 54 and 55: Na slici 7., dat je poloţaj objeka
- Page 56 and 57: podrazumeva više aktivnih otkopnih
- Page 58 and 59: izradom Glavnog servisnog niskopa (
- Page 60 and 61: Ukupna koliĉina raspoloţive rude
- Page 62 and 63: a) Specifiĉna potrošnja reagenasa
- Page 64 and 65: odvijati u pogonu flotacije Veliki
- Page 66 and 67: -Koncepcija zgušnjavanja i hidrotr
- Page 68 and 69: Da se rekonstrukcija postojećih te
- Page 70 and 71: PRIMENA ZAKONA O RUDARSTVU I GEOLO
- Page 72 and 73: u proces proizvodnje celokupnog otp
- Page 74 and 75: ODRŢIVO UPRAVLJANJE JALOVINOM U RU
- Page 76 and 77: - uvodi dvostepeni sistem za prevoz
- Page 78 and 79: porast sistemskog korišćenja ener
- Page 80 and 81: NATURAL STONE EXCAVATION PROCESS AN
Slika 10. Prikaz odnosa troškova i intervala odrţavanja rudarske opreme<br />
Povećanjem vremenskog intervala izmeĊu intervencija odrţavanja oĉito je da direktni troškovi odrţavanja<br />
padaju, ali se zato jako povećava rizik od iznenadnih otkaza i tako nastaju indirektni troškovi. Zbog toga je<br />
potrebno odrediti optimalnu granicu uz prihvatljivi rizik i doći do što duţih vremenskih intervala intervencija<br />
odrţavanja.Kvalitet odrţavanja je u direktnoj vezi sa ulaganjima u odrţavanje rudarske opreme. Zavisnost<br />
ulaganja u odrţavanje i posledica takvog odrţavanja prikazana je na slici koja sledi (Slika 11).<br />
Slika 11. Prikaz zavisnosti ulaganja u odrţavanje i mogućih posledica na rudarskoj opremi<br />
Niska ulaganja dovode do velikih negativnih posledica po rudarsku opremu i njihovog vlasnika, što rezultuje i<br />
odgovarajuće negativne finansijske efekte. Vredi i suprotno, visoka ulaganja u odrţavanje rezultuje malim<br />
negativnim posledicama po rudarsku opremu i njihovog vlasnika.<br />
Kada je u pitanju odrţavanje rudarske opreme tu se mora naglasiti da neţeljene posledice mogu biti<br />
katastrofalne, te se smanjivanjem ulaganja u odrţavanje ne sme dovesti u opasnost pouzdanost rada tih sistema i<br />
izazvati opasnosti od havarija (Slika 12), poţara i dr., ali i neţeljenih zastoja, jer su neplanirani zastoji u ovakvoj<br />
industriji izuzetno skupi.<br />
Slika 12. Havarija rotornog bagera SchRs 1760/6x32 br. IX na površinskom kopu „Polje D―, RB Kolubara<br />
Bitno je pronaći optimalnu meru ulaganja u odrţavanje rudarske opreme, jer ono nije samo sebi svrha. Nakon<br />
izvesne granice ulaganje u odrţavanje moţe imati kao rezultat samo dodatni trošak, dok se granica pouzdanosti<br />
tehniĉkih sistema povećava samo neznatno.<br />
32
Change language