GJ - Privredna komora Srbije

Tabela 2. Overene rezerve uglja u nekim potencijalnim leţištima uglja
Bilansne rezerve (tona)
Leţište
A B C 1 A+B+C 1
Melnica - 21.121.761 8.899.908 29.921.669
Poljana - 48.467.000 10.527.590 58.994.590
Zabela-Kosa - 15.080.000 9.710.000 24.790.000
Zapadnomoravski
- 72.111.343 21.792.492 93.903.835
basen
Dragaĉevski
- - - 62.200.000
basen
Ćirikovac-dublji
- - - 120.000.000
deo
Aleksinaĉko
2.731.960 17.017.380 7.766.280 27.515.620
podruĉje
UKUPNO 417.324.714
Ovde se radi o lignitskim, odnosno mrko-lignitskim i mrkim ugljevima sa širokim dijapazonom toplotne
vrednosti, pogodne za upotrebu u termoenergetskim objektima i u širokoj potrošnji.Po elementima zaleganja
rezerve uglja su predisponirane za sisteme podzemne eksploatacije, a samo manji obodni delovi u nekim
leţištima (Dragaĉevo, Zapadno-moravski ...) mogu se zahvatiti sistemom površinske eksploatcije. Uglavnom
se radi o debelim ugljenim slojevima, pri ĉemu je u pojedinim leţištima izdvojeno više eksploatacionih
slojeva a u nekim samo jedan sloj za otkopavanje. Nagibi ugljenih slojeva su horizontalni ili sa blagim
nagibom, a veoma mali broj leţišta ima strmo zaleganje, kao što je to sluĉaj u većem delu Zapadnomoravskog
ugljenog basena. Pojave metana prema sadašnjem obimu istraţivanjima vezane su za Melnicu i
Aleksinaĉko podruĉje dok se u drugim leţištima ne oĉekuju posebni problemi sa metanom. TakoĊe, ugalj iz
svih leţišta je samozapaljiv, sa razliĉitim indeksima, odnosno kategorijama, a mora se raĉunati i sa opasnim
svojstvima ugljene prašine.Pojave vode mogu biti znaĉajne u leţištu Zabela-Kosa, dok u drugim vode neće
priĉinjavati posebne probleme i oĉekuju se manji dotoci. Fiziĉko-mehaniĉka svojstva ugljeva i pratećih stena
kreću se u širokom dijapazonu, od relativno slabih glinovitih naslaga do ĉvrstih laporovitih i kreĉnjaĉkih
stena. Prema vrednostima ovih svojstava vršiće se i izbor odgovarajuće tehnologije izrade i osiguranja
rudraskih prostorija.
Preliminarnim sagledavanjima mogućnosti primene savremenih sistema otkopavanja, odnosno širokih ĉela sa
mehanizovanim kompleksima, pokazuju da u većini leţišta prirodno-geološki uslovi dozvoljavaju primenu
ove tehnike i tehnologije. Daljim detaljnim istraţivanjima bliţe će se definisati naĉini otkopavanja u ovim
potencijalno izdvojenim sada neaktivnim leţištima.
3. ZAKLJUĈAK
Energetska pozicija uglja kao osnovnog domaćeg resursa i oteţani uslovi obezbeĊivanja uvoznih energenata,
zahtevi trţišta, raspoloţive rezerve, izgraĊeni rudniĉki infrastrukturni objekti i rudarska tradicija upućuju na
potrebu razvoja rudnika sa podzemnom eksploatcijom u aktivnim leţištima sa većim rezervama i etapnog
otvaranja novih rudnika u sada neaktivnim leţištima.Potencijalno perspektivna leţišta uglja predisponirana
za sisteme podzemne eksploatacije sa većim rezervama, a tako ocenjena istraţivanjima, raspolaţu sa
verifikovanih 417 miliona tona bilansnih rezervi A+B+C 1 kategorije.Stepen upoznatosti prirodno-geoloških
uslova u ovim leţištima je dosta razliĉit, ali uglavnom još uvek u potunosti nadovoljan za donošenje odluke
o mogućnostima primene savremene tehnologije eksploatacije. Neophodno je inovirati i sprovesti dodatna
istraţivanja i ispitivanja u cilju rangiranja predmetnih leţišta i donošenja odluke o njihovom proizvodnom
aktiviranju, kako bi se izbegli rizici po racionalnu i sigurnu eksploataciju.
Izgradnja novih podzemnih rudnika i uz njih termo-energetskih objekata je neminovnost ukoliko drţava teţi
ka racionalnosti i pouzdanosti svog elektroenergetskog sistema. Energija dobijena iz uglja je još uvek
jeftinija od energije dobijene iz elektrana na gas ili mazut, kao i zelene energije (solarna, vetrogeneratori,
male hidrocentrale) i sigurno je da će ovu poziciju zadrţati i u neposrednom narednom periodu. Ista situacija
je sa kapacitetima i pouzdanosti rada, a ozbiljne analize uticaja na ţivotnu sredinu razbile bi mnoge dileme o
većim prednostima drugih vidova energije u odnosu na energiju iz uglja.
323