GJ - Privredna komora Srbije

Sada aktivnim podzemnim rudnicima uglja pripada sav sirovinski potencijal Republike Srbije koji je po
svojim leţišnim prirodno-geološkim uslovima predisponiran sistemu podzemne eksploatacije. Pri tome treba
razlikovati sirovinski potencijal u aktivnim leţištima koja su u fazi eksploatacije, potencijalna leţišta u
kojima nije vršena eksploatacija i sirovinska baza leţišta u kojima su ranije obustavljeni radovi eksploatacije.
Prema elaboratima o rezervama uglja i podacima iz Knjige rezervi uglja u rudnicima, stanje rezervi A 1 ,B 1 i
C 1 kategorije na dan 31.12.2010. godine iznosi 353.768.070 tona u aktivnim rudnicima, odnosno leţištima.
Rezerve uglja koje gravitiraju ka sadašnjim jamskim otvorima iznose 270 milona tona. Prirodno-geološki
uslovi koji determinišu uslove eksploatacije u aktivnim leţištima smatraju se sloţenim, te je prema istim
egzistiraju i razliĉita tehnološka rešenja eksploatacije. U svim rudnicima sada se primenjuju metode stubnog
i stubno-komornog otkopavanja u razliĉitim varijantama. Oprema koja je u primeni je uglavnom zastarela i
sporo se obnavlja. Pored navedenog na efekte rada i poslovanja rudnika znaĉajan uticaj imaju i hroniĉni
nedostatak sredstava za investicije u razvoj rudnika i nedopustivo niske cene uglja, uporeĊene sa cenama iz
okruţenja i disparitetima energenata kao i imputa. Cilj sprovedenih istraţivanja u okviru ove teme je da se
dadoprinos definisanju perspektivnih leţišta uglja za njihovo proizvodno aktiviranje, putem povezivanja
leţišnih prirodno-geoloških uslova i tehniĉko-tehnoloških rešenja sistema podzemne eksploatacije. Kljuĉno
je da se obuhvate bitne prirodno-geološke karakteristike koje su do sada utvrĊene radovima istraţivanja i
ispitivanja i naznaĉi potreba daljih istraţivanja u potrebnom obimu za rudarsko projektovanje.Osnovni
postavljeni zadaci su odreĊivanje do sada neaktivnih leţišta u kome će se moći izgraditi model modernog
rudnika, koji će omogućiti siguran i ekonomiĉan rad uz široku primenu mehanizacije i automatizacije
pojedinih tehnoloških faza. Osim metoda analize i sinteze u istarţivanjima su korišćene eksperimentalne i
metode operacionih istraţivanja.
1. PRAVCI RAZVOJA TEHNOLOŠKIH PROCESA PODZEMNE EKSPLOATACIJE UGLJA
U RUDNICIMA U SRBIJI
Razvoj podzemne eksploatacije uglja u Srbiji potrebno je usmeriti ka mehanizovanju i osavremenjavanju
tehnoloških procesa u aktivnim leţištima uglja sa većim rezervama i aktiviranju nekih od novih leţišta. Sada
aktivna leţišta koja su pred iscrpljenjem rezervi etapno dovesti do faze zatvaranja. Racionalizaciju sistema
podzemne eksploatacije rudnicima uglja u Srbiji treba se izvesti jaĉim uvoĊenjem mehanizacije u osnovne i
pomoćne radne faze i operacije tehnološkog procesa, kao i osvajanjem savremenih metoda otkopavanja.
Analiza dosadašnje primene mehanizacije u tehnološkom procesu aktivnih jama ukazuje da pored
objektivnih faktora koji se ogledaju u sloţenim prirodno-geološkim uslovima eksploatacije, veliki uticaj
imaju subjektivni faktori sadrţani u neadekvatnom odrţavanju primenjene opreme i mehanizacije i veoma
niskom poznavanju uslova za primenu kompleksne mehanizacije, što dovodi do brzog odustajanja od
osavremenjavanja i mehanizovanja tehnološkog procesa. U celokupnom sistemu jamskih proizvodnih
objekata osnovni i polazni problem je otkop, kao najmanja i baziĉna proizvodna jedinica, te je zato problem
istraţivanja racionalnih rešenja za metodu i tehnologiju otkopavanja preduslov za optimizaciju njihovih
tehniĉko-tehnoloških parametara. UvoĊenje tehnologije mehanizovanog otkopavanja primenom kompleksne
mehanizacije sa samohodnom hidrauliĉnom podgradom na širokim ĉelima već više decenija je osnovni
razvojni pravac u proizvodnji uglja podzemnim naĉinom, sa tendencijom stalnog razvoja posebno novih
konstrukcija opreme.
Dosadašnja iskustva u primeni razliĉitih metoda otkopavanja i saznanja o leţišnim uslovima većeg broja
aktivnih leţišta uglja pokazala su da se laki i pokretljivi mehanizovani kompleksi na kratkim otkopima
(kraća široka ĉela) mogu uspešno primeniti delovima jama Soko, Štavalj, Strmosten, Ravna Reka-IV blok i
Stara jama u Lubnici. U ostalim jamama otkopavanje je ograniĉeno na stubno i stubno-komorno
otkopavanje, kod koga se racionalizacija otkopavanja uglja treba traţiti u primeni nove opreme za bušenje,
adekvatnom miniranju (DBM) i polumehanizovanom utovaru iskopine sa mobilnim mašinama sa daljinskim
upravljanjem.
Mehanizovano otkopavanje zahteva i mehanizovanu izradu rudarskih prostorija ili znaĉajno unapreĊenu
bušaĉko-minersku tehnologiju, kako bi se odrţao kontinuitet i proporcionalnost otkopnih i pripremnih
radova. Ovo odmah za posledicu ima nuţnosti u osavremenjavanju sistema dopreme repromaterijala,
otpreme iskopine i sistema prevoza ljudi, tako da se širi prostor osavremenjavanju tehnoloških faza.
Nezaobilazan faktor je i osavremenjavanje sistema podgaĊivanja i osiguranja rudarskih prostorija, posebno
kapitalnih, koje moraju zadrţati svoju funkcionalnost za ĉitav period upotrebe, bez višestrukih rekonstrukcija
i dodatnih radova osiguranja.
320