GJ - Privredna komora Srbije

Slika 7
Što se tiĉe "Voćarske" proizvodnje zasad jabuka u Baroševcu, kao i zasad razliĉitih voćnih vrsta u Prkosavi
proizvodne starosti oko 25 godina na kojima se postiţu nadproseĉni prinosi pokazuju da se na deposolima
kolubarskog basena voćarsko-vinogradarska proizvodnja moţe uspešno organizovati (Slika7). Od viška voća
proizvodi se rakija. Sve ovo upućuje na neophodnost i opravdanost podizanja novih zasada pod voćem i
vinogradima, koji će u isto vreme ekonomski opravdati svoje postojanje , a sa druge strane poštuje se
zakonska regulative: ―Zakon o poljoprivrednom zemljištu‖ koje se eksploatiše površinskom eksploatacijom
uglja, kao i ―Zakon o zaštiti ţivotne sredine‖ koji nas obavezuje.Planirano je da pomenuti prostor koji se
privodi kulturi bude ―Ogledno polje‖ i da se pokaţe da se uz primenu pravilnih i blagovremenih mera nege i
zaštite mogu postiću dobri prinosi na siromašnom i degradiranom supstratu kakvi su deposoli kolubarskog
basena. Prilikom intenzivne poljoprivredne proizvodnje na ovim parcelama primenjuju se zakonom
propisane mere nege i zaštite useva u ratarskoj i voćarskoj proizvodnji.
ZAKLJUĈAK
Zadaci rekultivacije su: izbor metoda rekultivacije, odnosno planiranje buduće namene zemljišta, toka
rudarskih aktivnosti u zavisnosti od finansijskih i tehniĉkih sredstava.Moţe se zakljuĉiti da su potrebe
savremenog ĉoveka za stalnim korišćenjem energenata , a naroĉito onih koji su produkt površinske
eksploatacije u mnogome doprinele narušavanju zdrave ţivotne sredine, ali da proces biološke rekultivacije
potvrĊuje tezu o mogućem odrţivom razvoju.Sve ono što savremeni ĉovek degradira zbog svojih potreba, ne
mora da bude nepovratno izgubljeno, već naprotiv, moţe da se uz pravilnu i beskompromisnu zakonsku
regulativu zasnovanu na primeni rezultata nauĉnih istraţivanja unaprediti i svestrano koristiti. Poljoprivrednu
proizvodnju na deposolima kolubarskog basena treba osavremeniti uvoĊenjem novih biljnih vrsta u proces
proizvodnje. Time bi se pokazalo da na ovim supstratima postoji mogućnost organizovanja
visokoprofitabilnih proizvodnji kako ratarskih tako i voćarsko-vinogradarskih.
LITERATURA:
-Sekulić, P., Kastori, R.,Hadţić, V., ―Zaštita zemljišta od degradacije‖, Novi Sad (2003).
-Dţamić, R.,Stevanović, D., "Agrohemija", Beograd (2000).
-Jakovljević i Pantović, "Hemija zemljišta i voda", Nauĉna knjiga, Beograd (1991).
-Katić, M., Belaćević, G., Popadić, V., Grbović, I., ―Razvojni Programi‖, Lazarevac ( 2006).
-Liĉina, V., Antić-Mladenović, S.,Raiĉević, V., ―Rekultivacija Površinskog kopa Kolubara‖(2006).
-Draţić, D ―Multifunkcionalna valorizacija predela i ekosistema stvorenih rekultivacijom odlagališta
površinskih kopova Kolubarskog basena‖ Beograd ( 2002 ).
307