GJ - Privredna komora Srbije

10 4 /g -1
Brojnost fizioloških i sistematskih grupa mikroorganizama
Ukupan broj bakterija
Mikroorganizmi
Broj amonifikatora
80
60
30
25
20
10 4 /g -1
40
15
20
10
0
Jalovina
Zemljište
5
0
Jalovina
Zemljište
Broj gljiva
Broj aktinomiceta
10 4 /g -1
100
80
60
40
20
0
Jalovina
Zemljište
10 4 /g -1
20
15
10
5
0
Jalovina
Zemljište
Slika 6.
Ukupan broj bakterija, amonifikatora, gljiva i aktinomiceta kao pokazatelja potencijalne plodnosti deposola i
uspešne poljoprivredne proizvodnje na njima radi bolje preglednosti grafiĉki su prikazani (Slika 6).
Na osnovu analiza zemljišta posle višegodišnjeg gajenja ratarskih kultura iz tabele 1 se vidi da su ovi
supstrati još uvek jako siromašni. To su supstrati koji spadaju u kisela beskarbonatna zemljišta sa niskim
sadrţajem humusa. Ukupnog azota ima malo do srednje snabdevenosti, sadrţaj pristupaĉnog fosfora je
nedovoljan, dok je sadrţaj pristupaĉnog kalijuma bolji. Ako uzmemo u obzir da je mehaniĉki sastav deposola
ovih parcela peskovito glinovita ilovaĉa onda na osnovu klasifikacije dolazimo do navedene klase
obezbeĊenosti kalijumom. Kao što se vidi iz tabele 1, neophodna mera pored humizacije je i mera kalcizacija
odnosno unošenje kreĉnih materijala kojih ima dovoljno na trţištu. Unošenjem kreĉnih materijala bi se
povećala pH vrednost zemljišta (postupak umerene kalcizacije unošenjem 3-5t/ha kreĉa) a samim tim bi se
povećala i njegova produktivnost.
Tabela 1.
Dub
cm
pH
u
CaCO3
%
Humus
%
Ukupni N
%
Lako pristupaĉni
mg/100g
1N KCl H 2 O P 2 O 5 K 2 O
0-30 6,8 7,2 0,00 1,36 0,21 12,00 24,52
0-30 4,5 5,6 0,00 1,51 0,11 5,51 17,01
X 5,65 6,4 0,00 1,44 0,16 8,76 20,77
I pored toga što se radi o siromašnom degradiranom zemljištu, uz primenu pravilnih i blagovremenih
agrotehniĉkih mera, mogu se postići odliĉni prinosi pa ĉak i bolji nego na parcelama proseĉne bonitetne
klase ( prinos merkantilnog suncokreta 2,8t/ha, merkantilna pšenica oko 5,00t/ha itd.). Na ovim površinama
je postignut najbolji prinos "Semenskog suncokreta" u Srbiji i to linije (2006), kao i usev pod semenskom
lucerkom i semenskom crvenom detelinom , što ove površine svrstava u grupu zemljišta (iako su
degradirana) potencijalno dobrim za intenzivnu ratarsku proizvodnju (Slika 7). Uspešnom proizvodnjom svih
ratarskih kultura na ovim supstratima je pokazano da se uz odreĊena zalaganja i primenom adekvatnih
agrotehniĉkih mera mogu postići proseĉni prinosi.
306