GJ - Privredna komora Srbije

hemijskih analiza treba istaći nedostatak organske materije, a stim u vezi i nedostatak azota. Samo negde je
sadrţaj humusa iznad 1%, što je nedovoljno za uspešan razvoj vegetacije. Asimilativnog fosfora ( P 2 O 5 ) ima
samo u tragovima, dok su vrednosti za lako pristupaĉan kalijum (K 2 O) vrlo promenljive, od siromašnih - do
granice srednjih vrednosti, i to gde se zemljište nalazi pod vegetacijom, a u nekim uzorcima imamo ĉak i
visoku vrednost.pH vrednost se kreće 5,2 – 7,5 - što deposol svrstava u grupu blago alkalnih zemljišta.
Stanje osnovnih pokazatelja plodnosti kako makro elemenata, tako i mikro elemenata kao i sadrţaj humusa,
ukazuju da se radi o izuzetno siromašnim zemljištima sa nepovoljnom mehaniĉkom strukturom, odnosno
smanjene produktivnosti.Prema savremenim shvatanjima i tehnologijama koje se razvijaju u svetu,
rekultivacija jalovinskih površina poĉinje merama za povećanje nivoa organske mase. U tom pravcu se i
predlaţu pojedine mere koje bi povećale organogenost supstrata.Postepenim unosom organske materije
postiţe se njeno prevoĊenje u humus, a samim tim se postiţe i formiranje rezervnog fonda hranljivih
elemenata.Razlaganjem humusa hranljivi elementi postaju pristupaĉni biljkama, a samim tim se stvaraju
uslovi za intenzivnijom poljoprivrednom proizvodnjom.
OSNOVNA AGROHEMIJSKA SVOJSTVA JALOVINA
Kultura
pH
(H 2
O)
Humus
%
NH 4+
-N NO 3-
-N
mg/kg
P 2
O 5
K 2
O
mg/100g
Prirodna
vegetacija
6.1
1.0
7.3
2.8
2.6
10.9
Pšenica
6.4
1.5
6.9
1.5
9.6
15.7
Kukuruz
5.2
0.8
9.1
0.7
1.2
15.0
Jabuka
5.9
1.4
8.2
4.4
6.9
23.3
Šljiva
7.5
1.7
9.1
0.0
12.2
27.2
Lucerka
6.4
1.0
7.4
1.7
9.3
15.1
Slika 5.
Povećanje sadrţaja organske materije i podizanje produktivne sposobnosti jalovina , odnosno njihova
rekultivacija je dug proces. Ovo je mahom uslovljeno lošim karakteristikama polaznog materijala – deposola
i do sada nisu taĉno utvrĊeni najbolji naĉini uspešne rekultivacije zbog izrazite heterogenosti supstrata. Na
ovako siromašnim supstratima organizuje se poljoprivredna proizvodnja. Nedostatak osnovnih
agrohemijskih parametara u deposolu ima za pisledicu i smanjenu mikrobiološku aktivnost kao jednog od
osnovnih pokazatelja produktivne sposobnosti nekog zemljišta.
Brojnost fizioloških i sistematskig grupa mikroorganizama pokazuje koliko su ovi supstrati siromašni po
pitanju prisustva osnovnih grupa mikroorganizama (Slika 6).
305