GJ - Privredna komora Srbije

mg K2O/100g
mg K2O/100g
mg P2O5/100g
mg P2O5/100g
Pedološki sloj prirodnog zemljišta ovog podruĉja kreće se od 30-120 cm sa plitkim humusnim slojem 10-30
cm i ĉini vrlo mali procenat otkrivke. Ovaj sloj je najĉešće zatrpan ili pomešan sa ostalim supstatima.
Novoformirani supstrati, nastali deponovanjem otkrivke pri površinskoj eksploataciji mineralnih sirovina,
nazvani su Deposolima ili tehnogenim zemljištima. To su zemljišta ĉiji se dubinski profil sastoji od slojeva
razliĉitog litološkog sastava otkrivke nesistematski deponovane. U njima još nisu otpoĉeli pedogenetski i
mikrobiološki procesi, tako da još nisu ušla u biološko kruţenje materije. Fiziĉke i hemijske osobine
deposola su sledeće: po mehaniĉkom sastavu ovi materijali pripadaju razliĉitim teksturnim klasama, od lakih
peskovitih ilovaĉa i ilovastih peskova do teţih glina. Na osnovu analiza po fiziĉkim osobinama najvećeg
broja uzoraka najzastupljeniji je sitan pesak od 71,30-86,90%, zatim glina se kreće od 12,60 do 28,20%.
Sastav ovih zemljišta jako utiĉe i na druga fiziĉka svojstva (kapacitete primanja i zadrţavanja vode, brzinu
filtracije i infiltracije, aerisanost i dr.), i u tom pogledu polazni materijali iz kojih se sastoje Deposoli se jako
razlikuju.
AGROHEMIJSKE I MIKROBIOLOŠKE KARAKTERISTIKE DEPOSOLA
Plodnost jalovina na kojima se odvija poljoprivredna proizvodnja kao i na onim površinama koje nisu
tehniĉki ureĊene, pokazuje da je nivo produktivne sposobnosti izuzetno nizak i da se na ovim površinama
moraju preduzimati sve potrebne agrotehniĉke mere za poboljšanje proizvodnih karakteristika deposola..
Prisustvo osnovnih makroelemenata (azot, fosfor i kalijum), kao i humusa mogu se videti iz priloţenih
grafikona (Slika 4).Mikrobiološka aktivnost je najveća u površinskom sloju do 30 cm, što je u vezi sa
gajenjem razliĉitih ratarskih kultura (zona korenovog sistema-rizosfera).
Enzimska aktivnost, kao vaţan parametar opšte biogenosti zemljišta (dehidrogenazna aktivnost pre svega )
ukazuje da dolazi do revitalizacije ovih supstrata (Slika 6).
Osnovni pokazatelji produktivne sposobnosti jalovina
Humus
Ukupni azot
Humus
Ukupni azot
0.2
2
1.5 2
% 1,5 1
%
0.15 0,2
0,15 0.1
%
0.5 1
% 0,1
0.05
0,5 0
0
Jalovine
Jalovine
Srednji sadržaj
Srednji u z e msadržaj ljiš tu u
zemljištu
0,05
0
0
Jalovine
Jalovine
Srednji sadržaj u
Srednji sadržaj u
z e m ljiš tu
zemljištu
Pristupačni kalijum
Pristupačni kalijum
Pristupačni fosfor
Pristupačni fosfor
15
16
14
10
12
10
8 5
6
4
2 0
0
Jalovine
Jalovine
Srednji sadržaj
Srednji sadržaj u
u zzemljištu
e m tu
15
16
14
10
12
10
8 5
6
4
2 0
0
Jalovine
Jalovine
Srednji sadržaj
Srednji sadržaj u
u zzemljištu
e m tu
Slika 4.
Humusa ima samo u tragovima, biološka aktivnost je mala, a pojava vegetacije mestimiĉna, ali omogućuje
obrazovanje stabilnih agregata zrnaste i sitno grudvaste strukture, što obezbeĊuje povoljan vodno-vazdušni
reţim, pa se na ovim supstratima moţe uspešno razvijati travna, šumska i druga vegetacija. Na osnovu
304