GJ - Privredna komora Srbije

Slika 1.
Višegodišnjim eksperimentisanjem sa razliĉitim ratarskim kulturama, voćnim i šumskim zasadima, zasadima
vinove loze i agrotehniĉkim merama došlo se do polaznih osnova za rekultivaciju ovog zemljišta – zvanog
Deposoli.
U ostvarivanju postavljenih zadataka biološke rekultivacije i ukupne biljne proizvodnje na rekultivisanim
površinama, pored pedološko - meliorativnih vrednosti i poboljšanja kvaliteta zemljišta, su i zadaci u cilju
unapreĊenja i zaštite ţivotne celine, a sve to uz poštovanje zakonske regulative.
GEOLOŠKE I HIDROGEOLOŠKE KARAKTERISTIKE DEPOSOLA
Deposoli „Kolubarskog basena― pokazuju veoma široku varijabilnost osobina, što je posledica deponovanog
materijala. Slojevi su ĉesto nehomogenog sastava sastavljeni od razliĉitog materijala, grube orašaste do
grudvaste strukture.
Mehaniĉki sastav jako varira od lakih peskovitih ilovaĉa do peskovitih glina . Pri ovome ĉesto razliĉiti
materijali istog sloja kod jednog istog profila imaju razliĉitu strukturu. Sobzirom na ovakve osobine izvršena
je podela teksturnog sastava DEPOSOLA na:
- deposole lakšeg mehaniĉkog sastava
- deposole teţeg mehaniĉkog sastava
Površinskom eksploatacijom potpuno je izmenjen reljef prostora. Izlomljeni brdski teren se iskopavanjem
uglja spušta i od deponovanog supstrata oformljeni su zaravnjeni oblici. Menja se mikroklima zbog uništenih
šumskih površina, a zbog izmenjenog mikroreljefa menja se aerodinamiĉni reţim prizemne atmosfere.
Ĉovekovim delovanjem nastaje sasvim nova orografija ovog prostora (Slika 2).
302