GJ - Privredna komora Srbije
GJ - Privredna komora Srbije GJ - Privredna komora Srbije
c) Izdan u peskovima gornjeg ponta. U podinskom kolektoru je formirana izdan pod pritiskom (subarteska) Koeficijenti filtracije izraĉunati po metodi USBR-a se kreću u granicama od 4,5 x 10 -1 do 8,2 x 10 -5 cm/s. Kolektor u sarmatskom krečnjaku Sarmat je predstavljen peskovima, peskovitim kreĉnjacima, kreĉnjakom puţarcem. U ovim sedimentima je formiran kolektor termomineralnih i termalnih voda pod pritiskom (arteska izdan). Kreĉnjak nema kontinualno prostiranje na celom Polju „―G― već je razvijen u soĉivima. IzmeĊu soĉiva nema uzajamne hidrauliĉke veze,kao ni sa podinskim peskovima donjeg ponta. Dreniranje ove izdani se vrši samo preko bušenih bunara. Hidrogeološki izolatori Na Polju ―G‖ su zastupljeni i sedimenti sa izolatorskim svojstvima tj. vodonepropusne stene.Prvi hidrogeološki izolator ĉine kvartarne (ţuto-mrke) gline. Drugi hidrogeološki izolator ĉini ugljena serija sa proslojkom plastiĉne gline.Treći hidrogeološki izolator ĉine donje pontske gline koje odvajaju donje pontski pesak i sedimente sarmata. 2.1.4. Predhodno odvodnjavanje i zaštita površinskog kopa od podzemnih voda Radovima otvaranja površinskog kopa ―Juţno polje‖ moraju predhoditi radovi odvodnjavanja i zaštite zone otvaranja od podzemnih voda. U podruĉju zone otvaranja kopa nalazi se dobro razvijena krovinska i meĊuslojna izdan, koje su od izuzetnog uticaja na rudarsku tehnologije otvaranja površinskog kopa. Odvodnjavanje krovinskih naslaga U cilju stvaranja uslova za izradu useka otvaranja moraju se izmestiti reĉni tokovi Kolubare, Peštana i Lukavice u vodonepropusno korito koje se formira po obodu kopa. Na taj naĉin se spreĉava infiltracija voda površinskih tokova u krovinske vodonosne naslage sa juţne, istoĉne i delom sa severne strane kopa. TakoĊe, sa istoĉne strane, izvoĊenjem rudarskih radova na Polju ―D‖ i Polju ―E‖, praktiĉno je spušten nivo krovinske izdani. U novonastalim uslovima, pomenute reke nemaju uticaj na prihranjivanje krovinske izdani, i podzemne vode u krovinskim naslagama se pojavljuju kao statiĉke vode koje treba drenirati.S obzirom na navedeno, kao i na iskustava sa okolnih kopova, krovinska izdan se neće posebno odvodnjavati, odnosno odvodnjavaće se izradom drenaţnih kanala za samoisticanje. Odvodnjavanje meĊuslojnih vodonosnih naslaga MeĊuslojne vodonosne naslage se moraju se delimiĉno odvodniti pre nego što pristupi izradi useka otvaranja na projektovanoj koti. Usled većih dubina zaleganja meĊuslojne izdani, debljine njenih naslaga, kao i iskustva na odvodnjavanju ove izdani sa susednih kopova, proistiĉe koncepcijsko rešenje dreniranja podzemnih voda po obodu i u radnoj zoni površinskog kopa sistemom drenaţnih bunara uz gravitaciono isticanje u obodne drenaţne kanale.Bunari se izraĊuju iz višesegmentnih filtera tako da zahvataju celu meĊuslonu izdan (savršeni tip bunara). Za bunarsku konstrukciju treba koristiti ĉeliĉne cevi sa granulacijom zrna filtarskog zasipa prilagoĊenoj granulaciji materijala hidrogeoloških kolektora. Poĉetni kapaciteti bunara iznose 15-20 l/s. Bunari su locirani duţ baraţnih linija i u zonama gde je debljina peskova meĊuslojne izdani najveća, kako bi se obezbedio efikasniji i duţi rad bunara. Mora se imati u vidu da je izuzev lokaliteta izvorišta ―Peštan‖, hidrogeološka istraţenost terena veoma mala, te se u ovom trenutku ne mogu detaljnije analizirati hidrodinamiĉki efekti primene drenaţnih bunara na odvodnjavanje kopa.Bunari će nakon izrade biti testirani na osnovu rezultata obrade crpenja, izabraće se tipovi pumpi i definisati reţim njihovog rada. Bunari na površinskom kopu ―Juţno polje‖ moraju biti aktivirani sa visokim stepenom iskorišćenja i operativa kopa mora redovno pratiti rad sitema bunara i sniţenja nivoa podzemnih voda. Obzirom da će dinamika izrade i aktiviranja bunara prednjaĉiti u odnosu na dinamiku rudarskih radova od 3 – 5 god. Taj vremenski period daje dovoljno vremena za retifikaciju projektnih rešenja o broju i rasporedu drenaţnih bunara i eventualnu dopunu sistema odvodnjavanja novim bunarima.U odnosu na projektovani razvoj frontova rudarskih radova, predviĊene su baraţe bunara, sa linijskim rasporedom bunara, koje nisu u potpunosti paralelne frontovima rudarskih radova. 275
7 439 000 Pj 7 439 500 Po 7 440 000 Q 7 440 500 Qe 7 441 000 Qj 7 441 500 Qo 7 442 000 R 7 442 500 Re 7 443 000 Rj REKA KOLUBARA ( KONA^ AN POLO@AJ ) 7 439 000 7 439 500 7 440 000 7 440 500 7 441 000 7 441 500 7 442 000 7 442 500 7 443 000 IzraĊuju se jedna baraţna linija (LMB-1)(slika 4) u cilju obaranja nivoa podzemnih voda u meĊuslojnoj izdani na projektovane kote u pripremnoj fazi. Zbog meĊusoobnog uticaja bunara, projektovano rastojanje bunara koji kaptiraju meĊuslojnu izdan je maksimalno do 200m.U tabeli broj 1 dati su broj i dubina bunara za odvodnjavanje meĊuslojne izdani po baraţnoj liniji LMB-1. Tabela 1: Broj i dubina bunara za odvodnjavanje meĎuslojne izdani po baraţnoj liniji LMB-1. Linija bunara Proseĉna dubina bunara Broj bunara Ukupna duţina (m) Linija LMB-1 170 16 2710 Poĉetni kapaciteti bunara posle odreĊenog vremena opadaju kako se u širokoj zoni baraţne linije obara nivo podzemnih voda. 4 923 500 115 4 923 000 110 4 922 500 105 LMB-1 4 922 000 100 16 bunar a 4 921 500 95 LMB-2 7 bunar a B-1 B-12 4 921 B-11 000 90 KONA^ AN POLO@AJ MP-22 BEOGRAD - G. MI LANOVAC LMB-3 5 bunar a B-2 B-4 B-3 B-5 B-6 B-7 B-8 B-9 B-10 BF-3 6 bunar a 4 920 500 85 LMBi -1 LMB-4 13 bunar a 4 bunar a 4 920 000 80 LMB-5 9 bunar a 5 bunar a 4 919 500 75 I ZME[ TENA REKA LUKAVI CA KONA^ AN POLO@AJ PRUGE BEOGRAD - BAR I ZME[ TEN PUT MP-22 ( PRVA F AZA ) 4 919 000 4 918 500 65 4 918 000 Slika 4.Polozaj linija bunara u pripremnoj fazi i u fazi eksploatacije 2.2 Eksploataciono odvodnjavanje 2.2.1 Zaštita kopa od atmosferskih voda koje padnu u radno podruĉje Atmosferske vode koje direktno padnu u radno podruĉje ,etaţnim kanlima usmeravaju se prema mestima namenjenim za prikupljanje vode (vodosabirnici) i pomoću pumpnih agregata ispumpavaju istaloţenu vodu van branjenog podruĉja.Projektovanom tehnologijom rudarskih radova na površinskom kopu "Juţno polje" stalno se menja reljef, slivne površine i poloţaj najniţih taĉaka u novoformiranom reljefu površinskog kopa, gde locirani vodosabirnici prate napredovanje rudarskih radova.Za proraĉun vodosabirnika i pupmpnih stanica uzimaju se najnepovoljniji uslovi a to su : najveća slivna površina koja gravitira prema vodosabirnicima ,koeficijent oticaja,najveća geodetska crpna visina ,jednodnevne padavine pedesetogodišnjeg povratnog perioda (126 mm) i maksimalne meseĉne padavine ( 245 mm) . Najniţa taĉka kod otkopavanja drugog ugljenog sloja je -113 m , što znaĉi da je geodetska visina dizanja - pumpanja vode 206 m. Znajući mogućnost centrifugalnih pumpi - većeg kapaciteta, mora se raĉunati rednu vezu pumpnih agregata, što svakako povećava broj pumpi ( slika 5).. 276
- Page 226 and 227: 1957 1958 1959 1960 1961 1962 1963
- Page 228 and 229: 225 Otkrivka iz prve faze odlaţe s
- Page 230 and 231: ?.5 1.5 ?.2 2.5 O-V ? .5 M6 ?.18 ?.
- Page 232 and 233: ZATVARANJE RUDNIKA LIGNITA „BUKIN
- Page 234 and 235: 5. OBRAZLOŢENJE POTREBE ZATVARANJA
- Page 236 and 237: a) Likvidacija otkopnog polja Otkop
- Page 238 and 239: e) Prenamjena rudniĉkog ambijenta
- Page 240 and 241: na neku konstantnu vrednost. To nij
- Page 242 and 243: - Vaţnije rasede, pukotine, ponore
- Page 244 and 245: trţište grejanja. U nemaĉkom rud
- Page 246 and 247: Slika 5: Poloţaj Nordhausen-a u Ne
- Page 248 and 249: Troškovi i vremenski rokovi koji s
- Page 250 and 251: Osnovni nivo Osnovni nivo Slika 6:
- Page 252 and 253: Tabela 2: Troškovi bušenja na jed
- Page 254 and 255: UOPŠTENO O DUBLJENJU OKNA ZA HIDRO
- Page 256 and 257: IZRADA POMOĆNOG OKNA USKOPNOM PLAT
- Page 258 and 259: Slika 8: Fotografija radilišta na
- Page 260 and 261: Slika 9: Poprečni presek prilaznog
- Page 262 and 263: LITERATURA 1. Rudarski projekt za i
- Page 264 and 265: N slika1. Pregledna geografska kart
- Page 266 and 267: 4.0. TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA OTKRIV
- Page 268 and 269: Odlaganje kvartarnih glina Tabela b
- Page 270 and 271: TEHNIĈKE KARAKTERISTIKE ODLAGAĈA
- Page 272 and 273: Kamenolom ''Nepri~ava'' (kre~njak)
- Page 274 and 275: ALUGA 114.0 1 0 98.8 1 0 693 2 730
- Page 278 and 279: REKA KOLUBARA F AZA P.S 107.5 105 9
- Page 280 and 281: KORELACONE VEZE MEĐU POJAVAMA KOLI
- Page 282 and 283: 2,100 1,900 1,700 1,500 1,300 rasip
- Page 284 and 285: Za 1,095 (kolona 8): (1,095 - 1,447
- Page 286 and 287: X Y X 2 Y 2 x x y y 2 x x y
- Page 288 and 289: 10. Zakljuĉak Na osnovu ispitivanj
- Page 290 and 291: flore i faune na mestu odlaganja, b
- Page 292 and 293: Slika 1. Geomorfološka mapa kostol
- Page 294 and 295: Klaster 1 (n=3) Klaster 2 (n=6) Kla
- Page 296 and 297: najkvalitetnijih sojeva za komercij
- Page 298 and 299: FITOREMEDIJACIJA TEŠKIH METALA IZ
- Page 300 and 301: Današnja tehnologija osnivanja zas
- Page 302 and 303: POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA NA DEPOS
- Page 304 and 305: Slika 2. Prirodno zemljište je pot
- Page 306 and 307: hemijskih analiza treba istaći ned
- Page 308 and 309: Slika 7 Što se tiĉe "Voćarske" p
- Page 310 and 311: Figure 1: Ground plan of set up mon
- Page 312 and 313: procedure takes into account the co
- Page 314 and 315: The denominator in equation (17) is
- Page 316 and 317: Accuracy comparison of the observat
- Page 318 and 319: Number of valid observations [%] Š
- Page 320 and 321: ANALIZA PRIRODNO-GEOLOŠKIH USLOVA
- Page 322 and 323: Za pripremne rudarske prostorije, k
- Page 324 and 325: Tabela 2. Overene rezerve uglja u n
c) Izdan u peskovima gornjeg ponta. U podinskom kolektoru je formirana izdan pod pritiskom (subarteska)<br />
Koeficijenti filtracije izraĉunati po metodi USBR-a se kreću u granicama od 4,5 x 10 -1 do 8,2 x 10 -5 cm/s.<br />
Kolektor u sarmatskom krečnjaku<br />
Sarmat je predstavljen peskovima, peskovitim kreĉnjacima, kreĉnjakom puţarcem. U ovim sedimentima je<br />
formiran kolektor termomineralnih i termalnih voda pod pritiskom (arteska izdan). Kreĉnjak nema kontinualno<br />
prostiranje na celom Polju „―G― već je razvijen u soĉivima. IzmeĊu soĉiva nema uzajamne hidrauliĉke veze,kao<br />
ni sa podinskim peskovima donjeg ponta. Dreniranje ove izdani se vrši samo preko bušenih bunara.<br />
Hidrogeološki izolatori<br />
Na Polju ―G‖ su zastupljeni i sedimenti sa izolatorskim svojstvima tj. vodonepropusne stene.Prvi hidrogeološki<br />
izolator ĉine kvartarne (ţuto-mrke) gline. Drugi hidrogeološki izolator ĉini ugljena serija sa proslojkom plastiĉne<br />
gline.Treći hidrogeološki izolator ĉine donje pontske gline koje odvajaju donje pontski pesak i sedimente<br />
sarmata.<br />
2.1.4. Predhodno odvodnjavanje i zaštita površinskog kopa od podzemnih voda<br />
Radovima otvaranja površinskog kopa ―Juţno polje‖ moraju predhoditi radovi odvodnjavanja i zaštite zone<br />
otvaranja od podzemnih voda. U podruĉju zone otvaranja kopa nalazi se dobro razvijena krovinska i meĊuslojna<br />
izdan, koje su od izuzetnog uticaja na rudarsku tehnologije otvaranja površinskog kopa.<br />
Odvodnjavanje krovinskih naslaga<br />
U cilju stvaranja uslova za izradu useka otvaranja moraju se izmestiti reĉni tokovi Kolubare, Peštana i Lukavice<br />
u vodonepropusno korito koje se formira po obodu kopa. Na taj naĉin se spreĉava infiltracija voda površinskih<br />
tokova u krovinske vodonosne naslage sa juţne, istoĉne i delom sa severne strane kopa. TakoĊe, sa istoĉne<br />
strane, izvoĊenjem rudarskih radova na Polju ―D‖ i Polju ―E‖, praktiĉno je spušten nivo krovinske izdani. U<br />
novonastalim uslovima, pomenute reke nemaju uticaj na prihranjivanje krovinske izdani, i podzemne vode u<br />
krovinskim naslagama se pojavljuju kao statiĉke vode koje treba drenirati.S obzirom na navedeno, kao i na<br />
iskustava sa okolnih kopova, krovinska izdan se neće posebno odvodnjavati, odnosno odvodnjavaće se izradom<br />
drenaţnih kanala za samoisticanje.<br />
Odvodnjavanje meĊuslojnih vodonosnih naslaga<br />
MeĊuslojne vodonosne naslage se moraju se delimiĉno odvodniti pre nego što pristupi izradi useka otvaranja na<br />
projektovanoj koti. Usled većih dubina zaleganja meĊuslojne izdani, debljine njenih naslaga, kao i iskustva<br />
na odvodnjavanju ove izdani sa susednih kopova, proistiĉe koncepcijsko rešenje dreniranja podzemnih voda po<br />
obodu i u radnoj zoni površinskog kopa sistemom drenaţnih bunara uz gravitaciono isticanje u obodne drenaţne<br />
kanale.Bunari se izraĊuju iz višesegmentnih filtera tako da zahvataju celu meĊuslonu izdan (savršeni tip bunara).<br />
Za bunarsku konstrukciju treba koristiti ĉeliĉne cevi sa granulacijom zrna filtarskog zasipa prilagoĊenoj<br />
granulaciji materijala hidrogeoloških kolektora. Poĉetni kapaciteti bunara iznose 15-20 l/s. Bunari su locirani<br />
duţ baraţnih linija i u zonama gde je debljina peskova meĊuslojne izdani najveća, kako bi se obezbedio<br />
efikasniji i duţi rad bunara. Mora se imati u vidu da je izuzev lokaliteta izvorišta ―Peštan‖, hidrogeološka<br />
istraţenost terena veoma mala, te se u ovom trenutku ne mogu detaljnije analizirati hidrodinamiĉki efekti<br />
primene drenaţnih bunara na odvodnjavanje kopa.Bunari će nakon izrade biti testirani na osnovu rezultata<br />
obrade crpenja, izabraće se tipovi pumpi i definisati reţim njihovog rada.<br />
Bunari na površinskom kopu ―Juţno polje‖ moraju biti aktivirani sa visokim stepenom iskorišćenja i operativa<br />
kopa mora redovno pratiti rad sitema bunara i sniţenja nivoa podzemnih voda. Obzirom da će dinamika izrade i<br />
aktiviranja bunara prednjaĉiti u odnosu na dinamiku rudarskih radova od 3 – 5 god. Taj vremenski period daje<br />
dovoljno vremena za retifikaciju projektnih rešenja o broju i rasporedu drenaţnih bunara i eventualnu dopunu<br />
sistema odvodnjavanja novim bunarima.U odnosu na projektovani razvoj frontova rudarskih radova, predviĊene<br />
su baraţe bunara, sa linijskim rasporedom bunara, koje nisu u potpunosti paralelne frontovima rudarskih radova.<br />
275
Change language